Book of Common Prayer
Хоровођи. Песма. Псалам.
1 Кличи Богу, сва земљо!
2 Псалме певај слави његовог Имена,
величанственим учини хвалоспев о њему!
3 Кажи Богу:
»Како су страхотна твоја дела!
Због твоје велике силе
улагују ти се непријатељи.
4 Сва земља ти се клања
и пева псалме –
сви певају псалме твоме Имену.« Села
5 Дођите и видите шта је Бог учинио:
страхотна дела за људски род.
6 Море претвори у копно,
реку пређоше пешке.
Дођите да се у њему радујемо.
7 Он својом силом влада довека,
његове очи мотре на народе.
Нека се бунтовници не дижу на њега. Села
8 Благосиљајте нашег Бога, народи,
нека одзвањају хвалоспеви о њему.
9 Он нам је душу сачувао живу
и није дао да нам се нога оклизне.
10 Јер, ти си нас проверио, Боже,
пречистио нас као што се пречишћава сребро.
11 У мрежу си нас увео,
терет нам натоварио на леђа.
12 Пустио си људе да нам јашу над главом,
кроз ватру и воду прођосмо.
Али ти нас изведе и окрепи нас.
13 С паљеницама ћу ући у твој Дом;
извршићу завете које сам ти дао,
14 које су моје усне обећале
и моја уста изговорила у невољи.
15 Принећу ти паљенице од угојених животиња,
с кâдом од лоја овнујског.
Принећу ти говеда и јарце. Села
16 Дођите и чујте, сви који се бојите Бога:
испричаћу вам шта је за мене учинио.
17 Завапио сам му својим устима,
својим језиком га величао.
18 Да сам у срцу размишљао о злу,
не би ме Господ чуо.
19 Али Бог ме чуо
и помно саслушао моју молитву.
20 Нека је благословен Бог,
који ми не одби молитву
и своју љубав ми не ускрати.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
1 Смилуј нам се, Боже,
и благослови нас.
Својим лицем нас обасјај, Села
2 да сва земља упозна твоје путеве,
сви незнабошци твоје спасење.
3 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
4 Нека се народности радују и кличу,
јер народима судиш праведно
и управљаш народностима на земљи. Села
5 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
6 Земља је дала свој род.
Нека нас Бог, наш Бог, благослови.
7 Нека нас Бог благослови
и нека га се боје сви крајеви земље.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Небеса Божију славу казују,
свод небески објављује дело руку његових.
2 Дан дану о томе говори,
ноћ ноћи то обзнањује.
3 Нема ту говора, ни речи,
ни гласа који би се чуо,
4 а ипак њихова порука по свој земљи иде
и њихове речи до накрај света.
На небесима је шатор разапео сунцу,
5 што озарено као младожења из своје одаје излази,
усхићено као јунак спреман да стазом потрчи.
6 На једном крају неба излази
и кружи до другог.
Ништа није скривено од врелине његове.
7 Савршен је Закон ГОСПОДЊИ
– живот обнавља.
Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ
– лаковернога мудрим чине.
8 Исправни су налози ГОСПОДЊИ
– срце радују.
Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ
– очи просветљују.
9 Чист је страх од ГОСПОДА
– остаје довека.
Поуздани су закони ГОСПОДЊИ
– сви редом правични,
10 драгоценији од злата,
од много чистог злата,
слађи од меда,
меда што из саћа капље.
11 Они мене, твог слугу, опомињу;
држећи их се, велику награду добијам.
12 Али ко може да примети своје грешке?
Очисти ме од скривених пропуста.
13 Чувај мене, свог слугу, од бахатости,
да не завлада нада мном.
Тада ћу бити беспрекоран,
чист од великог преступа.
14 Нека ти буду миле
речи мојих уста и мисли мога срца,
ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Према аламоту. Песма.
1 Бог је наше уточиште и снага,
спреман помагач у невољама.
2 Зато се нећемо бојати
макар се љуљала земља
и горе попадале у срце мора,
3 макар хучале и кључале воде морске
и горе се тресле од њиховог налета. Села
4 Има једна река чији рукавци
радост доносе Божијем граду,
месту светом, где је Боравиште Свевишњега.
5 Бог је усред града, па град неће пасти;
Бог ће му помоћи у свитање.
6 Народи се комешају, падају царства,
он глас дигне, земља се растопи.
7 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наше је утврђење високо. Села
8 Дођите, гледајте дела ГОСПОДЊА,
пустошења која је учинио на земљи.
9 До крајева земље он прекида ратове,
лук ломи и копље сече, кола спаљује.
10 »Престаните и знајте да сам ја Бог.
Бићу узвишен међу народима,
бићу узвишен на земљи.«
11 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
14 Тамо нађосмо браћу, која нас замолише да код њих останемо седам дана. Тако стигосмо и у Рим. 15 Тамошња браћа сазнаше за наш долазак, па нам изађоше у сусрет све до Апијевог Трга и Три Крчме. Када их је Павле угледао, захвали Богу и охрабри се. 16 Када смо ушли у Рим, Павлу допустише да станује одвојено, са једним војником који га је чувао.
Павле проповеда у Риму
17 После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима. 18 Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт. 19 Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару – али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа. 20 То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.«
21 »Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше. 22 Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.«
23 Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса.
Прича о непоштеном управитељу
16 Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину.
2 »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘
3 »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. 4 Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘
5 »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара.
»‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог.
6 »‚Сто бата[a] маслиновог уља‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘
7 »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘
»‚Сто кора[b] жита‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘
8 »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. 9 Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове[c].
10 »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом. 11 Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство? 12 И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше?
13 »Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству[d].«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International