Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Псалам Асафов. Песма.
1 Теби захваљујемо, Боже,
захваљујемо јер је твоје Име близу.
О твојим чудесним делима људи причају.
2 »Кад изаберем право време,
судићу правично.
3 Кад се затресе земља и сви њени житељи,
ја њене стубове у раван враћам. Села
4 Бахатима говорим: ‚Не хвалишите се‘
и опакима: ‚Не дижите рогове.
5 Не дижите рогове ка небу,
не говорите истегнуте шије.‘«
6 Уздизање не долази
ни са истока, ни са запада,
ни из пустиње.
7 Него, Бог је тај који суди:
једнога унизује, а другога уздиже.
8 Јер, у руци ГОСПОДЊОЈ пехар је гнева,
пун вина запењеног, зачињеног.
Кад га излије,
до талога ће га искапити
и испити сви опаки на земљи.
9 А ја ћу ово довека објављивати;
псалме ћу певати Богу Јаковљевом.
10 »Одсећи ћу рогове свим опакима,
а уздигнути биће рогови праведникови.«
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Асафов. Песма.
1 Бог је знаменит у Јуди,
Име му је велико у Израелу.
2 У Салиму је његов шатор,
на Сиону боравиште.
3 Тамо је поломио пламене стреле,
штитове и мачеве,
бојно оружје. Села
4 Светлошћу блисташ,
величанственији од прадавних гора.
5 Храбри леже опљачкани,
у последњи сан утонули;
ниједан ратник не диже руку.
6 Од твоје претње, Боже Јаковљев,
и јахач и коњ у дубок сан утонуше.
7 Само се тебе треба бојати.
Ко сме да стане пред тебе кад се разгневиш?
8 Ти с неба изрече пресуду –
земља се уплаши и умири
9 кад Бог устаде да суди,
да спасе све кротке на земљи. Села
10 Захваљиваће ти и јаросни Едом,
преостале из Хамата везаћеш за себе[a].
11 Заветујте се ГОСПОДУ, своме Богу,
и завете извршавајте.
Нека околни народи доносе дарове
Ономе кога се треба бојати.
12 Он чини да владари буду понизни,
њега се боје земаљски цареви.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОД је пастир мој,
ни у чему не оскудевам.
2 Даје ми да на зеленим ливадама лежим,
крај водâ ме мирних води,
3 живот ми обнавља.
Ради свог Имена
стазама правим ме проводи.
4 Макар долином сенке смрти ишао,
зла се не бојим,
јер ти си са мном.
Твој штап и палица
утеху ми пружају.
5 Трпезу простиреш преда мном
наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
мој пехар се прелива.
6 Да, доброта и љубав
пратиће ме свих дана мог живота
и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
Езра сазнаје за мешовите бракове
9 Када је све то обављено, дођоше к мени поглавари и рекоше: »Израелски народ, свештеници и Левити нису се држали одвојено од суседних народа и гнусоба које чине Ханаанци, Хетити, Перижани, Јевусејци, Амонци, Моавци, Египћани и Аморејци. 2 Јер, за себе и за своје синове узимали су њихове кћери за жене и помешали свети род са околним народима. А поглавари и службеници били су предводници у овом неверству.«
3 Када сам то чуо, раздро сам своју кошуљу и огртач, чупао косу и браду, па сео згрожен. 4 Тада се, због овог неверства изгнаника, око мене окупише сви који се боје речи Бога Израеловог. А ја сам, згрожен, седео све до вечерње жртве.
5 Онда, за вечерње жртве, устадох у свом понижењу, раздеране кошуље и огртача, па падох на колена и раширих руке ка ГОСПОДУ, своме Богу, 6 говорећи:
»Боже мој! Срамота ме је и стидим се да подигнем своје лице к теби, Боже мој, јер су нам се греси намножили преко главе и наша кривица нарасла до неба. 7 Од времена наших праотаца па до данас, велика је наша кривица. Због наших греха, нас, наше цареве и наше свештенике земаљски цареви подвргавали су мачу и сужањству, пљачки и понижењу, као што је и данас.
8 »А сада је, тек на трен, ГОСПОД, наш Бог, био милостив према нама јер нам је оставио Остатак и дао нам чврсто упориште на свом светом месту. Бог је дао светлост нашим очима и мало олакшања у нашем ропству. 9 Јер, робови смо, али наш Бог нас није оставио у ропству. Показао је љубав према нама наочиглед царева Персије: дао нам је нови живот, да бисмо поново сазидали Дом свога Бога и обновили његове рушевине, и дао нам је уточиште[a] у Јуди и Јерусалиму.
10 »Али сада, Боже наш, шта да кажемо после овога? Јер, занемарили смо твоје заповести, 11 које си дао преко својих слугу пророка када си рекао: ‚Земља у коју улазите да је запоседнете нечиста је од искварености својих народа. Својим гнусобама испунили су земљу нечистотом с краја на крај. 12 Стога не дајте своје кћери за жене њиховим синовима нити узимајте њихове кћери за жене својим синовима. Никад не жудите за њиховим миром или благостањем, да бисте били јаки и јели добре плодове земље и да бисте је оставили у наследство својој деци довека.‘
13 »Све што нас је снашло, снашло нас је због наших злих дела и наше велике кривице, а ти си нас, Боже наш, казнио блаже него што наши греси заслужују и дао си нам овакав Остатак. 14 Па зар да опет кршимо твоје заповести и склапамо бракове са народима који чине такве гнусобе? Зар се не би разгневио на нас толико да нас затреш, да не буде ни Остатка ни иког живог? 15 ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ти си праведан. Ми смо данас остављени као Остатак. Ево нас пред тобом у својој кривици, иако због ње нико не може да стане пред тебе.«
Пропаст Велике блуднице
17 Тада дође један од седам анђела који су имали седам чинија, па ми рече: »Дођи да ти покажем како ће бити кажњена Велика блудница, која седи на многим водама. 2 С њом су се земаљски цареви одавали блуду, а становници земље се опијали вином њеног блуда.«
3 Тада ме анђео у Духу пренесе у пустињу, где видех једну жену како седи на скерлетној Звери. Звер је била пуна богохулних имена и имала седам глава и десет рогова. 4 Жена је била обучена у пурпур и скерлет и накићена златом, драгим камењем и бисерима. У руци је имала златну чашу пуну гадости и прљавштине свога блуда, 5 а на челу јој је био овај натпис:
Тајна
Велики Вавилон
Мајка блудницâ и земаљских гадости
6 Видех да је жена пијана од крви светих и од крви Исусових сведока.
Када сам је видео, веома се зачудих.
7 »Зашто се чудиш?« упита ме анђео. »Објаснићу ти тајну ове жене и Звери која је носи и има седам глава и десет рогова. 8 Звер коју си видео некада је била, а сада није. Ускоро ће изаћи из Бездана и отићи у пропаст. Становници земље чија имена нису од постанка света уписана у Књизи живота зачудиће се када буду видели Звер, јер је некада била, сада није, а доћи ће. 9 Овде је потребан мудар ум. Седам глава је седам брегова на којима седи жена. А то је и седам царева 10 – пет их је већ пало, један влада, а други још није дошао; а када дође, треба само мало да остане. 11 Звер која је некада била, а сада није, сама је осми цар; она припада седморици и иде у пропаст.
12 »Десет рогова које си видео јесте десет царева који још не владају, али ће са Звери добити царску власт на један сат. 13 Они имају један циљ: да своју силу и власт предају Звери. 14 Ратоваће против Јагњета, али ће их Јагње победити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима, а с њим ће бити његови позвани, изабрани и верни.«
Исус хода по води
(Мк 6,45-52; Јн 6,16-21)
22 Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. 23 Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. 24 А чамац је био већ много стадија[a] далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.
25 Око три сата ноћу[b], приђе им Исус ходајући по мору. 26 Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.
»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.
27 Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
28 »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«
29 И Исус му рече: »Дођи!«
Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.
30 Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«
31 Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«
32 Када су се попели у чамац, ветар утихну, 33 а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«
Излечење болесних у Генисарету
(Мк 6,53-56)
34 Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. 35 А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, 36 преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International