Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
1 Боже, ти си Бог мој,
кога тражим.
Жедна те је моја душа,
за тобом моје тело жуди
у земљи сувој и изнуреној,
у којој нема воде.
2 Да, у светилишту сам те видео,
видео твоју снагу и славу.
3 Зато што је твоја љубав боља од живота,
моје усне ће те хвалити.
4 Благосиљаћу те док сам жив;
дизаћу руке у молитви, твоје Име призивајући.
5 Бићу сит као од најбољег јела;
кличућим уснама моја уста ће те хвалити.
6 Сећам те се на својој постељи,
на тебе мислим у ноћним сатима.
7 Ти си Помагач мој,
зато у сенци твојих крила кличем.
8 Душа ми се приљубила уз тебе,
твоја ме десница придржава.
9 А они што би да ми узму живот, да га униште,
у Подземље ће отићи.
10 Биће предати мачу
и постати храна шакалима.
11 А цар ће се радовати у Богу.
Хвалиће се сви који му се заклињу на верност[a],
а уста лажљиваца биће запушена.
Псалам.
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму,
јер чудесна дела учини.
Његова десница и света мишица
победу му донеше.
2 ГОСПОД обзнани своје спасење,
своју праведност пред народима откри.
3 Сетио се своје љубави и верности
према народу Израеловом.
Сви крајеви земље видеше спасење Бога нашега.
4 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
Вичи и кличи и псалам певај!
5 Псалам певајте ГОСПОДУ уз лиру!
Уз лиру и звук псалма,
6 уз трубе и звук рога овнујског
радосно вичите пред ГОСПОДОМ Царем!
7 Нека грми море и све што је у њему,
свет и сви који у њему живе!
8 Нека реке пљешћу рукама,
нека планине сложно кличу
9 пред ГОСПОДОМ!
Јер, он долази да суди земљи.
Судиће свету праведно
и народима правично.
Давидов.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и све што је у мени, његовом светом Имену.
2 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и не заборави сва доброчинства његова.
3 Он је тај који ти прашта грехе,
који све твоје болести исцељује,
4 који ти живот откупљује од гробне јаме,
који те љубављу и самилошћу окружује,
5 који те добрима сити,
па ти се младост обнавља као орлу.
6 ГОСПОД праведно и право поступа
са свим потлаченима.
7 Своје је путеве обзнанио Мојсију,
своја дела народу Израеловом.
8 ГОСПОД је сажаљив и милостив,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 Он неће стално оптуживати,
ни довека се гневити.
10 Не поступа с нама према нашим гресима
нити нам узвраћа према нашој кривици.
11 Јер, колико је небо високо над земљом,
толика је његова љубав према онима који га се боје.
12 Колико је исток далеко од запада,
толико је наше преступе удаљио од нас.
13 Као што се отац сажали на децу,
тако се и он сажали на оне који га се боје.
14 Јер, он зна како смо саздани,
сећа се да смо прах.
15 А човек – његови дани су као трава.
Као пољски цвет цвета,
16 ветар преко њега пређе, и нема га,
и више га се не сећа његово место.
17 А љубав ГОСПОДЊА од вечности је до вечности
на онима који га се боје
и његова праведност на деци њихове деце,
18 на онима који се држе његовог Савеза
и сећају се да његове налоге извршавају.
19 ГОСПОД је свој престо поставио на небесима
и његово царство влада над свима.
20 Захваљујте ГОСПОДУ, његови моћни анђели,
који чините како вам он каже
и његовој речи се покоравате.
21 Захваљујте ГОСПОДУ, све војске његове,
ви његове слуге које његову вољу извршавате.
22 Захваљујте ГОСПОДУ, сва дела његова
на свим местима његовог царства.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Позив да се обнови Храм
1 Првога дана шестог месеца друге године владавине цара Дарија, дође реч ГОСПОДЊА преко пророка Агеја Зоровавелу сину Салатииловом, намеснику Јуде, и Исусу сину Јехоцадаковом, првосвештенику.
2 Овако каже ГОСПОД над војскама: »Овај народ говори: ‚Још није дошло време да се опет сагради Дом ГОСПОДЊИ.‘«
3 Реч ГОСПОДЊА дође преко пророка Агеја: 4 »Зар за вас јесте време да живите у кућама обложеним дрветом док је овај Дом разрушен?«
5 Зато овако каже ГОСПОД над војскама:
»Добро размислите о свом начину живота.
6 Пуно сте посејали а мало побрали,
једете а никад да се наситите,
пијете а никад да се напијете,
облачите се а није вам топло.
Онај ко ради за плату,
ставља је у кесу с рупама.«
7 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Добро размислите о свом начину живота.
8 Идите у гору и донесите дрва
и поново ми подигните Дом.
Тада ће ми он бити мио
и биће ми указана част«,
каже ГОСПОД.
9 »Очекивали сте много а, ево, дочекасте мало;
оно што сте донели кући, ја развејах.
Зашто?« говори ГОСПОД над војскама.
»Зато што је мој Дом разрушен,
док се сваки од вас стара за своју кућу.
10 Зато вам је небо ускратило росу,
а земља свој род.
11 Ја сам дозвао сушу на земљу и планине,
на жито, младо вино и уље,
на све чиме земља рађа,
на човека и животињу и на сваки труд.«
12 Тада Зоровавел син Салатиилов, првосвештеник Исус син Јехоцадаков и сав преостали народ послушаше глас ГОСПОДА, свога Бога, и речи пророка Агеја, кога је послао ГОСПОД, њихов Бог, и народ се уплаши ГОСПОДА.
13 Потом Агеј, гласник ГОСПОДЊИ, пренесе народу ГОСПОДЊУ поруку:
»Ја сам с вама«, каже ГОСПОД.
14 ГОСПОД подстакну дух намесника Јуде Зоровавела сина Салатииловог, првосвештеника Исуса сина Јехоцадаковог и дух свега преосталог народа, па они дођоше и почеше да граде Дом ГОСПОДА над војскама, свога Бога, 15 двадесет четвртог дана шестог месеца друге године владавине цара Дарија.
Сјај новог Храма
2 Двадесет првог дана седмог месеца, реч ГОСПОДЊА дође преко пророка Агеја:
2 »Реци овако Зоровавелу сину Салатииловом, намеснику Јуде, и Исусу сину Јехоцадаковом, првосвештенику, и преосталом народу:
3 »‚Има ли још кога међу вама ко је видео овај Дом у његовом некадашњем сјају? А како вам сада изгледа? Зар није као ништа у вашим очима? 4 Али, буди јак, Зоровавеле,‘ говори ГОСПОД. ‚Буди јак, Исусе сине Јехоцадаков, првосвештениче. Буди јак, сав народе земље,‘ говори ГОСПОД. ‚Прионите на посао, јер ја сам с вама,‘ говори ГОСПОД над војскама. 5 ‚Када сте изашли из Египта, обећао сам вам да ће мој Дух остати међу вама. Зато се не бојте.‘
6 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Још мало, и уздрмаћу небеса и земљу, море и копно. 7 Уздрмаћу све народе, па ће своје благо доносити овамо, и ја ћу овај Дом испунити славом,‘ каже ГОСПОД над војскама.
8 »‚Моје је сребро и моје је злато,‘ говори ГОСПОД над војскама.
9 »‚Сјај овог другог Дома биће већи од сјаја оног пређашњег,‘ говори ГОСПОД над војскама.
»‚На овом месту подарићу мир,‘ каже ГОСПОД над војскама.«
24 А у Ефес стиже неки Јудејин по имену Аполос, учен човек и одличан познавалац Писама, родом из Александрије. 25 Био је поучен о Господњем путу и са великим жаром је говорио и тачно учио о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење. 26 Он поче смело да говори у синагоги, па, када су га чули Прискила и Акила, поведоше га к себи и тачније му објаснише Божији пут.
27 Пошто је одлучио да пође у Ахају, браћа га охрабрише и написаше ученицима да га приме. Када је стигао, био је од велике помоћи онима који су по милости поверовали 28 јер је у јавним расправама надмоћно побијао Јудеје, доказајући кроз Писма да Исус јесте Христос.
У Ефесу
19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз области у унутрашњости и стигао у Ефес.
Тамо нађе неке ученике, 2 па их упита: »Јесте ли примили Светога Духа кад сте поверовали?«
А они му одговорише: »Нисмо чак ни чули да постоји Свети Дух.«
3 »Којим сте се, дакле, крштењем крстили?« упита их.
А они рекоше: »Јовановим крштењем.«
4 »Јован је крштавао покајничким крштењем«, рече им Павле. »Он је народу говорио да верују у онога који за њим долази, то јест у Исуса.«
5 Када су они то чули, крстише се у име Господа Исуса, 6 а када је Павле на њих положио руке, Свети Дух сиђе на њих и они почеше да говоре језицима и да пророкују. 7 Било их је укупно дванаестак.
Прича о добром Самарићанину
25 Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«
26 »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«
27 Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘(A), и ‚свога ближњега као самога себе.‘(B)«
28 »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«
29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«
30 Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. 31 А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. 32 Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. 33 Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, 34 па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. 35 Сутрадан извади два динара[a] и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘
36 »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«
37 »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.
А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International