Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
Маскил Давидов.
1 Благо оном коме су преступи опроштени,
чији су греси покривени.
2 Благо човеку коме ГОСПОД не рачуна кривицу
и у чијем духу нема лукавости.
3 Док сам ћутао, кости ми ослабише
од мог ридања свакодневног.
4 И дан и ноћ твоја ме рука притискала,
снага ми се сушила као за летње жеге. Села
5 Тада ти признах свој грех
и више своју кривицу нисам скривао.
Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ«
– и ти опрости кривицу мога греха. Села
6 Зато нека ти се сваки верни
моли у време невоље.
Када се бујица силних вода дигне,
до њега неће доћи.
7 Ти си заклон мој;
од невоље ћеш ме сачувати,
окружити ме песмама избављења. Села
8 »Научићу те и показати ти пут
којим треба да идеш.
Саветоваћу те
и држати те на оку.
9 Не буди као коњ или мазга,
који немају памети,
којима се управља жвалама и уздама,
јер ти иначе не прилазе.«
10 Многе су муке опакога,
али ко се у ГОСПОДА узда,
љубав га окружује.
11 Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници!
Кличите од радости, сви који сте срца честитог!
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
7 А у време владавине Артаксеркса, цара Персије, Бишлам, Митридат, Товел и његови сарадници писали су Артаксерксу. Њихова представка била је написана арамејским писмом и на арамејском језику.
11 Ово је препис писма које су му послали:
Цару Артаксерксу, од твојих слугу, људи с оне стране Еуфрата.
12 Нека цар зна да су Јудеји који су од тебе дошли к нама отишли у Јерусалим и поново зидају тај бунтовнички и опаки град. Обнављају зидине и поправљају темеље. 13 Надаље, нека цар зна: ако тај град буде сазидан и његове зидине обновљене, више се неће плаћати ни порези, ни данак, ни царина, па ће због тога трпети царски приход. 14 Будући да смо у обавези према двору и да нам не приличи да гледамо како се цару наноси срамота, шаљемо ово и обавештавамо цара, 15 да би се истражили летописи твојих претходника. У тим летописима ћеш наћи да је тај град бунтовнички град, невоља за цареве и покрајине и да се у њему дижу буне још од прадавних времена. Зато је тај град и био опустошен. 16 Обавештавамо цара: ако овај град буде сазидан и његове зидине обновљене, ништа ти неће остати с оне стране Еуфрата.
17 Цар је послао овај одговор:
Заповеднику Рехуму и бележнику Шимшају, и осталим њиховим сарадницима који живе у Самарији и на другим местима с оне стране Еуфрата:
Поздрав.
18 Писмо које сте нам послали прочитано је у преводу преда мном. 19 По наредби коју сам издао обављено је истраживање и утврђено да се тај град од давнина дизао против царева и да су се у њему дизале буне и устанци. 20 Јерусалим је имао моћне цареве који су владали над свиме с оне стране Еуфрата и којима су се плаћали порези, данак и царина. 21 Зато наредите тим људима да прекину радове, да се тај град не зида док ја то не наредим. 22 Пазите да не занемарите овај случај. Зашто би то зло расло на цареву штету?
23 Чим је препис писма цара Артаксеркса прочитан пред Рехумом, бележником Шимшајем и њиховим сарадницима, они одмах одоше Јудејима у Јерусалим и силом их натераше да прекину радове. 24 Тако су радови на Божијем Дому у Јерусалиму били обустављени све до друге године владавине персијског цара Дарија.
1 Павле, сужањ Христа Исуса, и брат Тимотеј,
драгом Филимону, нашем сараднику, 2 сестри Апфији, Архипу, нашем саборцу, и цркви у твојој кући:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Захваљивање и молитва
4 Увек захваљујем своме Богу, сећајући те се у својим молитвама, 5 јер чујем за твоју љубав према свима светима и за твоју веру у Господа Исуса. 6 Нека твоје учествовање у вери буде делотворно, да спознаш свако добро које имамо у Христу. 7 Твоја љубав ме је веома обрадовала и ободрила, јер си ти, брате, окрепио срце светих.
Павле се заузима за Онисима
8 Стога, иако бих у Христу имао смелости да ти наредим шта треба да радиш, 9 због љубави радије молим, такав какав сам, Павле, старац, а сада и сужањ Христа Исуса: 10 молим те за свога сина Онисима[a], кога сам родио у оковима. 11 Он ти је раније био бескористан, а сада је користан не само теби него и мени. 12 Шаљем ти га назад, њега, то јест своје сопствено срце. 13 Хтео сам да га задржим код себе, да ми уместо тебе служи док сам у оковима за еванђеље, 14 али нисам ништа хтео да учиним без твог знања, да твоје добро дело не буде изнуђено, него драговољно. 15 Можда је баш зато био накратко од тебе одвојен да би га ти заувек добио 16 и то не више као роба, него као више од роба – као драгог брата. Он ми је веома драг, а колико ли је тек дражи теби, не само као човек него и у Господу.
17 Ако ме, дакле, сматраш за друга, прими га као мене. 18 А ако ти је нешто скривио или ти нешто дугује, упиши то на мој рачун. 19 Ја, Павле, пишем ово својом руком: платићу. Да не помињем да ти мени и самога себе дугујеш. 20 Да, брате, волео бих да од тебе видим неку корист у Господу. Окрепи ми срце у Христу. 21 Пишем ти, уверен у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више него што кажем.
22 И још нешто: спреми ми гостинску собу, јер се надам да ће ме Бог послати к вама[b] због ваших молитви.
23 Поздрављају те Епафрас, који је са мном сужањ у Христу Исусу, 24 Марко, Аристарх, Димас и Лука, моји сарадници.
25 Милост Господа Исуса Христа са вашим духом.
Дрво и његов плод
(Лк 6,43-45)
33 »Узгајите добро дрво, па ће му и плод бити добар; или, узгајите рђаво дрво, па ће му и плод бити рђав – јер, дрво се познаје по свом плоду. 34 Змијски породе! Како можете, кад сте зли, да говорите било шта добро? Јер, уста говоре оно чега је срце препуно. 35 Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло. 36 Али кажем вам: људи ће за сваку некорисну реч коју изговоре одговарати на Дан суда. 37 Јер, на основу својих речи бићеш оправдан и на основу својих речи осуђен.«
Јонин знак
(Мк 8,11-12; Лк 11,29-32)
38 Тада му рекоше неки учитељи закона и фарисеји: »Учитељу, желимо да нам покажеш знак.«
39 А он им одговори: »Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака пророка Јоне. 40 Јер, као што је Јона три дана и три ноћи био у утроби морске немани, тако ће и Син човечији три дана и три ноћи бити у срцу земље. 41 Нинивљани ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди. А овде је неко већи[a] од Јоне. 42 Краљица Југа ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи од Соломона.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International