Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
Далет
25 Душа ми је за прашину прионула.
Оживи ме као што си обећао.
26 Кад сам ти свој живот испричао,
одговорио си ми.
Својим уредбама ме научи.
27 Учини да разумем твоје налоге,
и размишљаћу о твојим чудима.
28 Душа ми копни од туге.
Подигни ме као што си обећао.
29 Скрени ме са пута лажи
и милостиво ме у свој Закон упути.
30 Пут верности сам изабрао,
твоје законе пред себе положио.
31 Прионуо сам уз твоје прописе, ГОСПОДЕ.
Не дај да будем извргнут срамоти.
32 Трчим путем твојих заповести,
јер си ми срце ослободио.
Хе
33 Научи ме, ГОСПОДЕ, путу твојих уредби,
и ја ћу га се држати до краја.
34 Дај ми да разумем,
и покораваћу се твом Закону
и свим срцем га се држати.
35 Упути ме стазом својих заповести,
јер на њој уживам.
36 Срце ми приклони својим уредбама,
а не непоштеном добитку.
37 Одврати ми очи, да не гледају ништавост.
Живот ми сачувај на свом путу.
38 Испуни обећање мени, твоме слузи,
ономе који те се боји.
39 Уклони увреде од којих стрепим,
јер твоји закони су добри.
40 О, како жудим за твојим налозима!
Живот ми сачувај због своје праведности.
Вав
41 Нека до мене стигне твоја љубав, ГОСПОДЕ,
твоје спасење као што си обећао.
42 Тада ћу одговорити оном ко ме вређа,
јер се у твоју реч уздам.
43 Не отми реч истине из мојих уста,
јер у твоје законе наду полажем.
44 Без престанка, заувек и довека,
твог Закона ћу се држати.
45 Ходаћу у слободи,
јер сам се твојим налозима окренуо.
46 Пред царевима ћу о твојим уредбама говорити,
и нећу се постидети.
47 Извор среће су ми твоје заповести,
јер их волим.
48 Поштовање исказујем[a] твојим заповестима,
које волим,
и о твојим уредбама размишљам.
8 ГОСПОД одлучи да разори зидине
око Кћери сионске.
Он растеже мерничко уже
и не одврати своју руку од уништења.
Учини да бедеми и зидине закукају –
заједно оронуше.
9 Капије јој утонуле у земљу;
он им преворнице развали и скрши.
Њен цар и поглавари међу народима су.
Закона више нема, а ни њени пророци
више не налазе виђења од ГОСПОДА.
10 Старешине Кћери сионске
седе на земљи и ћуте;
главе су посули прашином, у кострет се обукли.
Јерусалимске девојке погнуле главе до земље.
11 Очи ми ишчилеше од плакања,
утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу
због слома Кћери мога народа,
због деце и одојчади
која на трговима града скапавају.
12 Она питају своје мајке:
»Где су хлеб и вино?«
док као рањеници скапавају на трговима града,
док душу испуштају у мајчином наручју.
13 Са чим да те упоредим,
чему си слична, Кћери јерусалимска?
Са чим да те упоредим не бих ли те утешио,
Девице-Кћери сионска?
Јер, твоја рана је велика као море –
ко да те исцели?
14 Виђења твојих пророка
била су празна и лажна.
Нису ти твоју кривицу показали
да те сачувају изгнанства.
Пророштва која су ти дали
била су празна и обмањујућа.
15 Пљешћу рукама сви који пролазе путем,
цокћу и машу главом Кћери јерусалимској:
»Зар се за овај град говорило
да је савршенство лепоте, радост целога света?«
51 Ево, казујем вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, 52 у магновењу, у трен ока, када последња труба затруби. Јер, затрубиће, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, а ми ћемо се изменити. 53 Треба, наиме, ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обуче у бесмртност. 54 А када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се обистинити изрека која је записана:
»Победа прождре смрт.«(A)
55 »Смрти, где ти је победа?
Смрти, где ти је жалац?«(B)
56 Жалац смрти је грех, а сила греха је Закон. 57 Али, хвала Богу, који нам даје победу кроз нашега Господа Исуса Христа.
58 Зато, драга моја браћо, будите чврсти, непоколебљиви, увек обилујте Господњим делима, знајући да ваш труд није узалудан у Господу.
Господар суботе
(Мк 2,23-28; Лк 6,1-5)
12 У то време је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља. А његови ученици огладнеше, па почеше да кидају класове и да их једу.
2 Када су то видели фарисеји, рекоше: »Гледај, твоји ученици чине оно што не сме да се чини у суботу!«
3 Тада им Исус рече: »Зар нисте читали шта је учинио Давид када су он и његови пратиоци огладнели? 4 Ушао је у Божији дом и јео свете хлебове, иако ни он ни његови пратиоци нису смели да их једу, него само свештеници. 5 Или, зар нисте читали у Закону да суботом и свештеници у Храму скврнаве суботу, и нису криви? 6 А ја вам кажем: овде је неко већи[a] од Храма. 7 Кад бисте знали шта значи: ‚Милосрђе хоћу, а не жртве‘(A), не бисте осуђивали оне који нису криви. 8 Јер, Син човечији је господар суботе.«
Излечење човека са осушеном руком
(Мк 3,1-6; Лк 6,6-11)
9 Потом оде оданде и уђе у њихову синагогу. 10 А тамо је био један човек са осушеном руком.
Они упиташе Исуса с намером да га оптуже: »Да ли се суботом сме лечити?«
11 Он им рече: »Који од вас неће ухватити и извадити своју једину овцу ако она у суботу упадне у јаму? 12 А колико је човек вреднији од овце! Зато се суботом сме чинити добро.«
13 Онда рече оном човеку: »Испружи руку.«
И човек је испружи и она му постаде здрава као и друга. 14 А фарисеји изађоше, па се договорише како да га убију.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International