Book of Common Prayer
Давидов.
1 Певаћу о љубави и правди,
теби, ГОСПОДЕ, псалам ћу певати.
2 Пазићу да идем путем беспрекорним
– када ли ћеш доћи к мени?
Вршићу дужности у својој палати срца честитог.
3 Ништа погано нећу стављати пред очи.
Мрзим оно што чине неверни,
нећу да имам удела у томе.
4 Изопачено срце биће далеко од мене,
нећу да имам ништа са злом.
5 Ко ближњега клевеће у потаји,
тога ћу затрти.
Коме су очи охоле и срце надмено,
тога нећу трпети.
6 Моје очи тражиће верне у земљи,
да код мене живе.
Ко иде путем беспрекорним,
тај ће ми служити.
7 Ко се бави преваром,
неће живети у моме дому.
Ко говори лажи,
неће ми стајати пред очима.
8 Сваког јутра ћу затирати
све опаке у земљи,
да уклоним све зликовце
из града ГОСПОДЊЕГ.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 Не оглушуј се, Боже,
којем изричем хвале.
2 Јер, уста опаких и варалица разјапише се на мене.
Лажљивим језиком против мене говоре,
3 речима мржње ме окружују,
без икаквог разлога нападају,
4 на моју љубав узвраћају оптужбама.
Све што могу је да се молим.
5 Злом ми за добро узвраћају
и мржњом за моју љубав.
6 Одреди опаког судију над њим
и нека му тужитељ стане здесна.
7 Кад му буду судили, нека се нађе крив
и нека се његове молитве сматрају грехом.
8 Нека му дани буду малобројни.
Нека његову службу преузме други.
9 Нека му деца постану сирочад
и жена удовица.
10 Нека му деца скитају и просе,
нека их истерају из рушевина дома.
11 Нека му поверилац узме све што има,
нека странци заплене плод његове муке.
12 Не било никог да му се смилује,
да се на његову сирочад сажали.
13 Нека му се затру потомци,
нека им се избрише име у следећем колену.
14 Нека се ГОСПОД сећа кривице његових праотаца,
нека се не избрише грех његове мајке,
15 нека без престанка буду пред ГОСПОДОМ.
Нека спомен на његову породицу уклони са земље.
16 Јер, никад му не паде на памет да милостиво поступи,
него је до смрти гонио сиромаха и убогога
и човека сломљеног срца.
17 Проклетство је волео – нека га стигне;
благослов му се није милио – нека је далеко од њега.
18 Проклетство је облачио као одећу,
као вода му је улазило у тело
и као уље у његове кости.
19 Нека га проклетство обавија као одећа,
као појас којим се стално опасује.
20 Нека ГОСПОД тако узврати мојим тужитељима
и онима који зло говоре о мени.
21 А ти се, ГОСПОДЕ, Господе,
за мене заузми Имена свога ради.
Избави ме због доброте своје љубави.
22 Јер, сиромах сам и убог
и срце у мени дрхти.
23 Нестајем као вечерња сенка,
као скакавца ме отресају.
24 Од поста ми клецају колена
и тело ми је омршавело.
25 Ругло постадох мојим тужитељима,
кад ме виде, главом одмахују.
26 Помози ми, ГОСПОДЕ, Боже мој,
спаси ме због своје љубави.
27 Нека знају да си то ти својом руком учинио,
да си ти, ГОСПОДЕ, онај који ме спасао.
28 Нека они проклињу, ти благосиљаш.
Кад устану против мене, постидеће се,
а ја, твој слуга, радоваћу се.
29 Нека се моји тужитељи обуку у срамоту
и стидом се покрију као огртачем.
30 Силно ћу се ГОСПОДУ захваљивати својим устима,
међу мноштвом га хвалити.
Ајин
121 Чиним што је праведно и правично.
Не препуштај ме мојим тлачитељима.
122 Заузми се за добробит свога слуге,
не дај да ме бахати тлаче.
123 Очи ми ишчилеше чекајући твоје спасење
и твоје обећање праведно.
124 По својој љубави поступи са својим слугом
и својим уредбама ме научи.
125 Твој сам слуга – умности ми дај,
да твоје прописе упознам.
126 Време је, ГОСПОДЕ, да нешто учиниш
– твој Закон крше.
127 Твоје заповести волим више од злата,
од чистог злата.
128 Зато што су сви твоји налози правични,
мрзим сваку лажну стазу.
Пе
129 Чудесни су твоји прописи;
зато им се моја душа покорава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
умност даје лаковерноме.
131 Уста отварам и уздишем,
за твојим заповестима жудим.
132 Окрени ми се и смилуј
као што увек чиниш онима који твоје Име воле.
133 Кораке ми усмери као што си обећао,
да ниједан грех нада мном не завлада.
134 Ослободи ме мојих тлачитеља,
да се твојих налога држим.
135 Својим лицем обасјај свога слугу
и својим уредбама ме научи.
136 Потоци суза из очију ми теку,
јер се људи твог Закона не држе.
Цаде
137 Праведан си, ГОСПОДЕ,
и правични су твоји закони.
138 Праведни су и сасвим поуздани
прописи које си дао.
139 Изједа ме моја ревност,
јер моји душмани твоје речи заборавише.
140 Твоја обећања сасвим су проверена,
твој слуга их воли.
141 Незнатан сам и презрен,
али твоје налоге не заборављам.
142 Твоја је праведност праведност вечна
и твој Закон истина.
143 Невоља и тескоба ме снађоше,
али у твојим заповестима уживам.
144 Вечна је праведност твојих прописа;
дај ми да их разумем, да бих живео.
9 Четврте године владавине цара Езекије, а седме године владавине израелског цара Осије сина Елиног, асирски цар Салманасар крену на Самарију и опседе је, 10 а после три године је и освоји. Тако је Самарија освојена шесте године Езекијине владавине, а девете године владавине израелског цара Осије. 11 Асирски цар одведе Израелце у Асирију и насели их у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима. 12 Ово се десило зато што се нису покоравали ГОСПОДУ, своме Богу, него су прекршили његов Савез – све што је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. Нити су слушали његове заповести, нити су их извршавали.
Асирци прете Јерусалиму
(2. Лет 32,1-19; Ис 36,1-22)
13 Четрнаесте године владавине цара Езекије, Санхериб, цар Асирије, нападе све утврђене јудејске градове и освоји их.
14 Тада јудејски цар Езекија посла ову поруку асирском цару у Лахиш: »Погрешио сам. Престани да ме нападаш, и платићу ти колико год затражиш.«
Асирски цар затражи три стотине таланата[a] сребра и тридесет таланата[b] злата, 15 па му Езекија даде све сребро које се налазило у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате. 16 У исто време Езекија саструга и злато којим је био обложио врата и довратке Храма ГОСПОДЊЕГ, па и њега даде асирском цару.
17 Асирски цар посла из Лахиша цару Езекији у Јерусалим свог врховног заповедника војске, главног евнуха и главног саветника са великом војском. Они дођоше до Јерусалима и зауставише се код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље, 18 па позваше цара. Пред њих изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов.
19 Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије: »‚На чему се заснива твоја самоувереност? 20 Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене? 21 Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега. 22 А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником у Јерусалиму«?‘
23 »Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих. 24 Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике. 25 Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«
О месу жртвованом идолима
8 Што се тиче меса жртвованог идолима, знамо да сви имамо знање. Али, знање надима охолошћу, а љубав изграђује. 2 Ако неко мисли да нешто зна, тај још не зна онако како би требало да зна. 3 Али, ако неко воли Бога, Бог га познаје.
4 Дакле, што се тиче једења меса жртвованог идолима, знамо да идол није ништа на свету и да нема Бога осим једнога. 5 Јер, чак и да има такозваних богова, било на небу или на земљи – као што и има много »богова« и много »господа« – 6 за нас постоји само један Бог Отац, од кога је све и за кога смо ми, и само један Господ, Исус Христос, кроз кога је све и ми кроз њега.
7 Али, немају сви то знање. Неки, наиме, још навикнути на идоле, једу месо као да је жртвовано идолима и тако каљају своју савест, јер је слаба. 8 А јело нас не приближава Богу. Нити шта губимо ако не једемо, нити шта добијамо ако једемо.
9 Само, пазите да ваша слобода не буде камен спотицања за слабе. 10 Јер, ако неко види тебе, који имаш знање, да једеш у идолском храму, зар га тиме – пошто му је савест слаба – нећеш охрабрити да једе месо жртвовано идолима? 11 Због твога знања, наиме, пропада твој слаби брат за кога је Христос умро. 12 Тако, грешећи против своје браће и повређујући њихову слабу савест, грешите против Христа. 13 Зато, ако јело саблажњава мога брата, никада више нећу јести месо, да свога брата не бих саблазнио.
Уска и широка врата
(Лк 13,24)
13 »Уђите кроз уска врата. Јер, широка су врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који кроз њих улазе. 14 О, како су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе.«
Дрво и његови плодови
(Лк 6,43-44)
15 »Чувајте се лажних пророка. Они к вама долазе у овчијем руху, а изнутра су грабежљиви вуци. 16 Препознаћете их по њиховим плодовима. Зар се грожђе бере са трна или смокве са чичка? 17 Исто тако, свако добро дрво доноси добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове. 18 Добро дрво не може донети рђаве плодове, ни рђаво дрво добре плодове. 19 Свако дрво које не доноси добре плодове, одсеца се и баца у ватру. 20 Дакле, препознаћете их по њиховим плодовима.«
Никад вас нисам познавао
(Лк 13,25-27)
21 »Неће сваки који ми говори: ‚Господе, Господе‘, ући у Царство небеско, него онај који извршава вољу мога Оца, који је на небесима.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International