Book of Common Prayer
Песма. Псалам потомака Корејевих. Хоровођи. Према махалат-леаноту. Маскил Хемана Езраховца.
1 ГОСПОДЕ, Боже, мој Спаситељу,
и дан и ноћ пред тобом запомажем.
2 Нека моја молитва дође пред тебе,
саслушај мој вапај.
3 Јер, душа ми је сита несреће
и живот ми се примиче Шеолу.
4 Већ ме убрајају у оне
који у гробну јаму силазе.
Као човек сам коме нема помоћи,
5 остављен међу мртвима,
као погинули што леже у гробу,
којих се више не сећаш,
који су одвојени од твоје руке.
6 У најдубљу јаму си ме положио,
у мрачне дубине.
7 Твоја јарост тешко ме притиска,
свим својим таласима ме удараш.
8 Удаљио си од мене моје познанике,
учинио да им постанем одвратан.
Затворен сам и не могу да изађем.
9 Очи ми ослабише од патње.
Из дана у дан теби вапијем, ГОСПОДЕ,
теби пружам руке.
10 Зар мртвима показујеш чуда?
Зар духови умрлих устају и захваљују ти? Села
11 Зар се о твојој љубави прича у гробу,
о верности твојој у Авадону?
12 Зар се за твоја чуда зна у свету таме,
за твоју праведност у земљи заборава?
13 А ја ти ипак вапијем, ГОСПОДЕ,
и ујутро ће моја молитва доћи пред тебе.
14 Зашто ме одбацујеш, ГОСПОДЕ,
и од мене кријеш своје лице?
15 Од своје младости сам јадан
и на самрти,
изнемогох твоје страхоте носећи.
16 Твој љути гнев преко мене прелази,
твоје страхоте ме сатиру –
17 поваздан се око мене вртложе као воде
и сложно ме ударају.
18 Удаљио си од мене пријатеља и друга,
тама ми је познаник једини.
1 Ко живи у скровишту Свевишњега
остаће у сенци Свесилнога.
2 Рећи ћу за ГОСПОДА:
»Он је моје уточиште и тврђава,
Бог мој, у кога се уздам.«
3 Он ће те избавити из птичареве замке
и од помора погубног.
4 Својим перјем ће те покрити
и под његовим крилима наћи ћеш уточиште.
Његова верност биће ти штит и оклоп.
5 Нећеш се плашити ноћних ужаса,
ни стреле која лети дању,
6 ни помора који се шуња по мраку,
ни пошасти која хара у подне:
7 хиљаду их може пасти крај тебе,
десет хиљада теби здесна,
али теби се неће примаћи.
8 Само гледај својим очима,
и видећеш казну која сналази опаке.
9 Ако ти пребивалиште буде ГОСПОД,
ако ти Свевишњи буде уточиште,
10 никакво зло неће те задесити
ни пошаст се примаћи твоме шатору.
11 Јер, заповедиће својим анђелима за тебе
да те чувају на свим твојим путевима;
12 они ће те носити на рукама
да ногом не запнеш за камен.
13 Лава и кобру ћеш газити,
згазити младог лава и љуту гују.
14 »Зато што ме воли, избавићу га,
зато што моје Име признаје, заштитићу га.
15 Завапиће ми, и ја ћу га услишити.
С њим ћу бити у невољи,
избавити га и прославити.
16 Наситићу га дугим животом
и моје спасење му показати.«
Псалам. Песма. За суботу.
1 Добро је захваљивати ГОСПОДУ
и твом Имену певати псалме, Свевишњи,
2 твоју љубав објављивати ујутро
и твоју верност ноћу,
3 уз лиру од десет жица
и брујање харфе.
4 Јер, ти си ме својим делима обрадовао, ГОСПОДЕ,
због твојих дела кличем.
5 Како су велика твоја дела, ГОСПОДЕ!
Како су дубоки твоји науми!
6 Глупан ово не зна,
безумник не разуме:
7 иако опаки ничу као трава
и сви зликовци бујају,
заувек ће бити затрти.
8 А ти си, ГОСПОДЕ, узвишен довека.
9 Јер, заиста, твоји ће непријатељи, ГОСПОДЕ,
твоји ће непријатељи пропасти,
сви зликовци бити распршени.
10 Учинио си да будем јак као биво[a],
новим уљем сам помазан.
11 Очи ми гледају пораз душманâ што на мене вребају,
уши слушају кукњаву опаких који се на мене дижу.
12 Праведник ће бујати као палма,
расти као кедар либански.
13 Они који су посађени у Дому ГОСПОДЊЕМ
у двориштима нашег Бога бујају
14 и у старости род доносе,
стамени и крепки,
15 објављујући: »ГОСПОД је правичан.
Он је моја Стена
и у њему нема неправде.«
17 Када је осматрач који је стајао на кули у Јизреелу видео Јехуове војнике како долазе, повика: »Видим неке војнике!«
»Нађи једног коњаника«, нареди Јорам, »па им га пошаљи у сусрет да их упита да ли долазе у миру.«
18 Коњаник одјаха у сусрет Јехуу и рече: »Овако каже цар: ‚Долазиш ли у миру?‘«
»Шта се тебе тиче мир?« одговори Јеху. »Јаши за мном.«
Осматрач јави: »Гласник је стигао до њих, али се не враћа.«
19 Тада цар посла другог коњаника.
Када је овај дошао до њих, рече: »Овако каже цар: ‚Долазиш ли у миру?‘«
Јеху одговори: »Шта се тебе тиче мир? Јаши за мном.«
20 Осматрач јави: »Стигао је до њих, али се ни он не враћа. А начин вожње је као вожња Јехуа сина Нимшијевог – вози као суманут.«
21 »Упрегни ми кола«, нареди Јорам.
Када су их упрегли, израелски цар Јорам и јудејски цар Ахазја извезоше се у сусрет Јехуу, сваки у својим колима. Сусретоше га на њиви Навота Јизреелца.
22 Када је Јорам видео Јехуа, упита га: »Долазиш ли у миру, Јеху?«
»Како може бити мира«, одговори Јеху, »док је оноликог идолопоклонства и врачања твоје мајке Језавеље?«
23 На то се Јорам окрену и поче да бежи, довикнувши Ахазји: »Издаја, Ахазја!«
24 А Јеху дохвати лук и погоди Јорама међу плећа. Стрела му прободе срце и он се стропошта у колима.
25 Јеху рече Бидкару, заповеднику својих кола: »Подигни га и баци на њиву Навота Јизреелца. Сети се како смо се ти и ја возили у колима иза његовог оца Ахава када је ГОСПОД изрекао пророштво против њега: 26 ‚Видех јуче Навотову крв и крв његових синова, говори ГОСПОД, и учинићу да за то платиш на овој њиви, говори ГОСПОД.‘ Подигни га, дакле, и баци на ту њиву као што је ГОСПОД и рекао.«
Смрт Ахазје, цара Јуде
27 Када је јудејски цар Ахазја видео шта се догодило, побеже путем ка Бет-Хагану.
Јеху пође у потеру за њим, вичући: »И њега убијте!«
Ранише га у колима на путу за Гур, близу Јивлеама, али он побеже у Мегидо и тамо умре. 28 Његове слуге га колима пренеше у Јерусалим и сахранише крај његових праотаца у гробници у Давидовом граду. 29 Ахазја је постао цар једанаесте године владавине Јорама сина Ахавовог.
Смрт царице Језавеље
30 Онда Јеху оде у Јизреел.
Када је Језавеља то чула, намаза очи, уреди косу и погледа кроз прозор.
31 Чим је Јеху ушао на капију, она упита: »Долазиш ли у миру, Зимри, убицо свога господара?«
32 Јеху погледа према прозору и повика: »Ко је на мојој страни? Ко?«
Два-три евнуха погледаше према њему, 33 а Јеху рече: »Баците је доле!«
И они је бацише. Њена крв попрска зидове и коње који је изгазише.
34 Тада Јеху уђе, па је јео и пио.
»Постарајте се за ону проклетницу«, рече, »и сахраните је, јер је била царева кћи.«
35 Али, када су отишли да је сахране, не нађоше ништа осим њене лобање, стопалâ и шакâ, 36 па се вратише и то јавише Јехуу, који рече: »То је оно што је ГОСПОД рекао преко свог слуге Илије Тишбејца: ‚На јизреелској њиви пси ће прождрети Језавељино месо. 37 Језавељин леш биће као ђубриво на њиви у Јизреелу, па нико неће моћи да каже: »Ово је Језавеља.«‘[a]«
Брак
7 А сада о оном о чему сте ми писали. Добро је за човека да се не дотиче жене. 2 Али, због блуда, нека сваки човек има своју жену и свака жена свога мужа. 3 Нека муж извршава своју дужност према жени, а тако и жена према мужу. 4 Жена није господар свога тела, него муж. Тако ни муж није господар свога тела, него жена. 5 Не ускраћујте се једно другом, осим по договору, за неко време, да се посветите молитви. Затим се опет састаните, да вас Сатана не уведе у искушење због ваше немоћи да се уздржите. 6 Ово вам говорим као допуштење, а не као заповест. 7 Желео бих да сви људи буду као ја, али свако има свој милосни дар од Бога: неко овакав, а неко онакав.
8 А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану као што сам ја. 9 Али, ако не могу да се уздрже, нека ступе у брак. Боље је ступити у брак него изгарати од страсти.
7 »Кад се молите, не брбљајте као незнабошци, јер они мисле да ће због много речи бити услишени. 8 Не будите, дакле, као они, јер ваш Отац зна шта вам је потребно и пре него што га замолите.
9 »Овако се, дакле, молите:
‚Оче наш који си на небесима,
нека је свето име твоје,
10 нека дође Царство твоје,
нека буде воља твоја,
како на небу, тако и на земљи.
11 Хлеб наш насушни дај нам данас
12 и опрости нам дугове наше
као што смо и ми опростили дужницима својим.
13 И не уведи нас у искушење,
него нас избави од Злога[a].‘
14 Јер, ако људима опростите њихове грешке, онда ће и вама опростити ваш небески Отац. 15 Али, ако ви не опростите људима, онда ни ваш Отац неће опростити ваше грешке.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International