Book of Common Prayer

Мем

Нун

Самех

Хоровођи. На гититу. Асафов.

Псалам Асафов.

Јелисије чудесно извлачи секиру из воде

6 Дружина пророкâ рече Јелисију: »Слушај, место на ком се састајемо с тобом сувише је мало за нас. ² Хајде да одемо до реке Јордан, где сваки од нас може да узме по брвно, па да тамо себи саградимо боравиште.«

А он рече: »Идите.«

³ Један од њих рече: »Хоћеш ли, молим те, и ти да пођеш с нама, твојим слугама?«

»Хоћу«, одговори Јелисије, ⁴ па и он пође с њима.

Када су дошли до Јордана, почеше да секу дрвеће.

⁵ Док је један од њих обарао дебло, секира му паде у воду, па он завапи: »Авај, господару, узајмљена је!«

⁶ Божији човек упита: »Где је пала?« па кад му онај показа место, Јелисије исече један штап, баци га и учини да секира исплива.

⁷ »Извади је«, рече, а онај човек посегну руком и дохвати је.

Пораз арамејске војске

⁸ А цар Арама био је у рату са Израелом. Пошто се договорио са својим заповедницима, рече: »Подићи ћу табор на том и том месту.«

⁹ Божији човек поручи израелском цару: »Пази кад пролазиш поред оног места, јер Арамејци иду онамо.«

¹⁰ И израелски цар провери место на које му је указао Божији човек. Јелисије је тако много пута упозоравао цара, па се овај чувао тих места.

¹¹ То разбесне арамејског цара, па он позва своје заповеднике и упита их: »Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израелског цара?«

¹² »Ниједан од нас, мој господару царе«, рече један заповедник, »него то Јелисије, пророк који је у Израелу, говори цару оно што ти изговориш у својој спаваћој соби.«

¹³ »Идите и сазнајте где је«, рече цар, »да могу да пошаљем људе да га ухвате.«

Када му рекоше: »У Дотану је«, ¹⁴ он онамо посла коње и борна кола и велику војску, који одоше ноћу и опколише град.

¹⁵ Када је слуга Божијег човека устао и изашао напоље рано следећег јутра, а оно – војска с коњима и борним колима опколила град!

»Авај, господару, шта да радимо?« упита слуга.

¹⁶ »Не плаши се«, одговори пророк. »Више је оних који су с нама него оних који су с њима.«

¹⁷ И Јелисије се помоли: »ГОСПОДЕ, отвори му очи, да види.«

Тада ГОСПОД отвори очи слузи, и овај погледа и виде брда пуна коња и огњених кола свуда око Јелисија.

¹⁸ Док се непријатељ спуштао према Јелисију, он се помоли ГОСПОДУ: »Удари ове људе слепилом.«

И ГОСПОД их удари слепилом као што је Јелисије тражио.

¹⁹ Јелисије им рече: »Ово није пут и ово није град. Пођите за мном, и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.«

И одведе их у Самарију.

²⁰ Када су ушли у град, Јелисије рече: »ГОСПОДЕ, отвори очи овим људима, да виде.«

И ГОСПОД им отвори очи и они видеше да су у Самарији.

²¹ Када их је израелски цар видео, упита Јелисија: »Да ли да их побијем, оче мој? Да ли да их побијем?«

²² »Немој да их побијеш«, одговори он. »Зар би побио оне које ниси заробио својим луком и мачем? Стави пред њих хране и воде, да једу и пију, па нека се врате свом господару.«

²³ И цар им приреди велику гозбу. Пошто су јели и пили, он их отпусти, и они се вратише свом господару. Тако арамејски пљачкаши више нису харали израелским подручјем.

⁹ Написао сам вам у посланици да се не дружите са блудницима. ¹⁰ Али, не са блудницима овога света уопште, или похлепнима и разбојницима, или идолопоклоницима, јер бисте у том случају морали да одете са овога света. ¹¹ У ствари, написао сам вам да се не дружите с оним који се назива братом, а блудник је, или похлепан, или идолопоклоник, или клеветник, или пијаница, или разбојник. Са таквим немојте ни јести!

¹² Јер, зашто бих ја судио онима ван цркве? Зар ви не судите онима који су унутра? ¹³ Онима ван цркве судиће Бог. »Искорените зло из своје средине.«^(A)

Спорови међу верницима

6 Зар се неко од вас, када је у спору са другим, усуђује да иде на суд пред неправедне, а не пред свете? ² Или зар не знате да ће свети судити свету? Па, ако ћете ви судити свету, зар сте недостојни да судите у ситним споровима? ³ Зар не знате да ћемо ми судити анђелима, а камоли у споровима који се тичу овог живота? ⁴ Дакле, када већ имате спорове који се тичу овог живота, поставите за судије оне који се у цркви најмање цене! ⁵ Ово вам говорим да бих вас постидео. Зар међу вама нема ниједног мудрог човека који би могао да пресуди међу својом браћом? ⁶ Него, брат се суди с братом – и то пред неверницима!

⁷ У ствари, већ вам је то мана што међу вама има спорова. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто не допустите да вас преваре? ⁸ Него, ви сами чините неправду и варате, и то браћу.

Освета

(Лк 6,29-30)

³⁸ »Чули сте да је речено: ‚Око за око и зуб за зуб.‘^{(A) 39} А ја вам кажем: не супротстављајте се злу. Него, ако те неко удари по десном образу, окрени му и други. ⁴⁰ И ако неко хоће да се суди с тобом и да ти одузме кошуљу, дај му и огртач. ⁴¹ И ако те неко присили да с њим идеш једну миљу^[a], иди с њим две. ⁴² Ако неко од тебе нешто затражи, дај му, и не окрећи се од онога ко хоће да му позајмиш.«

Љубав према непријатељима

(Лк 6,27-28, 32-36)

⁴³ »Чули сте да је речено: ‚Воли свога ближњега, а мрзи непријатеља.‘^{(B) 44} А ја вам кажем: волите своје непријатеље^[b] и молите се за оне који вас прогоне, ⁴⁵ да будете синови свога Оца, који је на небесима. Он чини да његово сунце излази и злима и добрима и шаље кишу и праведнима и неправеднима. ⁴⁶ Јер, ако волите оне који воле вас, каква је ваша награда? Зар то не раде и цариници? ⁴⁷ И ако поздрављате само своју браћу, зар чините нешто нарочито? Зар то не раде и незнабошци? ⁴⁸ Зато будите савршени као што је ваш небески Отац савршен.«