Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Псалам Асафов. Песма.
1 Теби захваљујемо, Боже,
захваљујемо јер је твоје Име близу.
О твојим чудесним делима људи причају.
2 »Кад изаберем право време,
судићу правично.
3 Кад се затресе земља и сви њени житељи,
ја њене стубове у раван враћам. Села
4 Бахатима говорим: ‚Не хвалишите се‘
и опакима: ‚Не дижите рогове.
5 Не дижите рогове ка небу,
не говорите истегнуте шије.‘«
6 Уздизање не долази
ни са истока, ни са запада,
ни из пустиње.
7 Него, Бог је тај који суди:
једнога унизује, а другога уздиже.
8 Јер, у руци ГОСПОДЊОЈ пехар је гнева,
пун вина запењеног, зачињеног.
Кад га излије,
до талога ће га искапити
и испити сви опаки на земљи.
9 А ја ћу ово довека објављивати;
псалме ћу певати Богу Јаковљевом.
10 »Одсећи ћу рогове свим опакима,
а уздигнути биће рогови праведникови.«
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Асафов. Песма.
1 Бог је знаменит у Јуди,
Име му је велико у Израелу.
2 У Салиму је његов шатор,
на Сиону боравиште.
3 Тамо је поломио пламене стреле,
штитове и мачеве,
бојно оружје. Села
4 Светлошћу блисташ,
величанственији од прадавних гора.
5 Храбри леже опљачкани,
у последњи сан утонули;
ниједан ратник не диже руку.
6 Од твоје претње, Боже Јаковљев,
и јахач и коњ у дубок сан утонуше.
7 Само се тебе треба бојати.
Ко сме да стане пред тебе кад се разгневиш?
8 Ти с неба изрече пресуду –
земља се уплаши и умири
9 кад Бог устаде да суди,
да спасе све кротке на земљи. Села
10 Захваљиваће ти и јаросни Едом,
преостале из Хамата везаћеш за себе[a].
11 Заветујте се ГОСПОДУ, своме Богу,
и завете извршавајте.
Нека околни народи доносе дарове
Ономе кога се треба бојати.
12 Он чини да владари буду понизни,
њега се боје земаљски цареви.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОД је пастир мој,
ни у чему не оскудевам.
2 Даје ми да на зеленим ливадама лежим,
крај водâ ме мирних води,
3 живот ми обнавља.
Ради свог Имена
стазама правим ме проводи.
4 Макар долином сенке смрти ишао,
зла се не бојим,
јер ти си са мном.
Твој штап и палица
утеху ми пружају.
5 Трпезу простиреш преда мном
наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
мој пехар се прелива.
6 Да, доброта и љубав
пратиће ме свих дана мог живота
и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
Илијино вазнесење
2 Пре него што је ГОСПОД узео Илију на небо у вихору, Илија и Јелисије ишли су из Гилгала.
2 Илија рече Јелисију: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље у Бетел.«
Али Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«
И одоше доле до Бетела.
3 Дружина пророкâ из Бетела дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?«
»Да, знам«, одврати Јелисије, »али не причајте о томе.«
4 Тада му Илија рече: »Остани овде, Јелисије. ГОСПОД ме шаље у Јерихон.«
А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«
И одоше у Јерихон.
5 Дружина пророкâ из Јерихона дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?«
»Да, знам«, одврати он, »али не причајте о томе.«
6 Тада му Илија рече: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље на реку Јордан.«
А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«
И обојица пођоше даље.
7 Педесеторица из дружине пророкâ дођоше и стадоше подаље, преко пута места на коме су се Илија и Јелисије зауставили на Јордану. 8 Илија узе свој огртач, смота га и удари њиме по води, и вода се раздвоји налево и надесно, па њих двојица пређоше по сувом.
9 Када су прешли, Илија рече Јелисију: »Кажи ми шта да учиним за тебе пре него што од тебе будем узет.«
»Да на мени буде двострука мера твога духа«, одговори Јелисије.
10 »Много тражиш«, рече Илија. »Али, ако ме будеш видео када будем узет од тебе, биће ти, а ако ме не будеш видео, неће.«
11 И док су њих двојица тако ишли и разговарали, одједном се појавише огњена кола и коњи и раздвојише их, и Илија се у вихору подиже на небо.
12 Јелисије то виде, па повика: »Оче мој! Оче мој! Кола и коњаници Израелови!«
И Јелисије га више не виде. Онда зграби и раздре своју одећу надвоје.
13 Потом подиже огртач који је пао Илији, врати се и стаде на обалу Јордана, 14 па Илијиним огртачем удари по води.
»Где је сада ГОСПОД, Бог Илијин?« упита.
И када је ударио по води, она се раздвоји налево и надесно, па он пређе.
15 А дружина пророкâ из Јерихона, која је то гледала, рече: »Илијин дух почива на Јелисију.«
И кренуше му у сусрет, па му се ничице поклонише.
16 »Слушај«, рекоше. »Ми, твоје слуге, имамо педесет способних људи. Нека иду и потраже твога господара. Можда га је Божији Дух подигао и спустио на неку планину или у неку долину.«
»Не шаљите их«, одврати он, 17 али они су упорно наваљивали све док њега није било срамота да их даље одбија.
Стога рече: »Пошаљите их.«
И они послаше педесет људи, који су три дана трагали за Илијом, али га не нађоше.
18 Када су се вратили Јелисију, који је остао у Јерихону, он им рече: »Зар вам нисам рекао да не идете?«
Христови апостоли
4 Нека нас, дакле, људи сматрају Христовим слугама и управитељима Божијих тајни. 2 Уосталом, од управитељâ се тражи да буду верни. 3 А ја нимало не марим што ми судите ви или било који људски суд. Ни ја сâм себи не судим, 4 јер савест ми је чиста. Али, тиме нисам оправдан – Господ је тај који ми суди. 5 Зато ни о чему не судите пре времена, док не дође Господ. Он ће расветлити оно што је скривено у тами и изнети на видело намере срца, и тада ће свако примити похвалу од Бога.
6 Браћо, ради вас сам узео себе и Аполоса као пример, да на нама научите шта значи: »Не преко онога што је записано«, да се нико не хвали једним човеком против другог. 7 Јер, ко ти даје предност? Шта имаш, а да ниси добио? Па, ако си добио, зашто се хвалиш као да ниси добио?
Испуњење Закона
17 »Немојте да мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да их укинем, него да их испуним. 18 Истину вам кажем: док небо и земља не нестану, неће нестати ниједно словце[a] ни цртица из Закона док се све не догоди. 19 Ко, дакле, прекрши и најмању од тих заповести – и друге учи да тако чине – зваће се најмањи у Царству небеском. А ко их извршава – и друге учи да тако чине – зваће се велик у Царству небеском. 20 Јер, кажем вам: ако ваша праведност не буде већа од праведности учитеља закона и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International