Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљани«. Давидов.
1 Спаси ме, Боже!
Воде ми се попеле до гуше,
2 у дубок муљ тонем,
где ногама нема ослонца.
У дубоке воде упадох,
таласи ме преплављују.
3 Изнемогох од дозивања,
грло ми промукло.
Очи ме заболеше Бога мога ишчекујући.
4 Оних што ме низашта мрзе
више је но власи ми на глави.
Много је мојих непријатеља без разлога,
терају ме да вратим што нисам украо.
5 Ти знаш моје безумље, Боже,
моја кривица није ти скривена.
6 Нека не буду осрамоћени због мене
они који те ишчекују,
Господе ГОСПОДЕ над војскама.
Нека се не постиде због мене
они који те траже,
Боже Израелов.
7 Јер, ради тебе трпим увреде
и стид ми покрива лице.
8 Странац сам својој браћи,
туђинац синовима моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом
и на мене падају увреде оних који те вређају.
10 Кад плачем и постим,
вређају ме.
11 Кад се у кострет обучем,
узречица им постанем.
12 Они што седе на капији,
против мене говоре,
а пијанци о мени певају ругалице.
13 А ја се теби молим, ГОСПОДЕ.
У време своје наклоности,
у својој великој љубави, Боже,
услиши ме својим спасењем поузданим.
14 Ишчупај ме из блата,
не дај да потонем.
Избави ме од оних који ме мрзе,
из водâ дубоких.
15 Не дај да ме преплаве воде,
ни прогутају дубине,
ни да гробна јама своја уста затвори нада мном.
16 Услиши ме, ГОСПОДЕ,
јер твоја љубав је добра.
Окрени ми се у својој великој самилости.
17 Не криј своје лице од мене, твог слуге,
брзо ме услиши, јер сам у невољи.
18 Приђи и избави ми душу,
спаси ме због мојих непријатеља.
19 Ти знаш увреде које примих,
моју срамоту и стид.
Пред тобом су сви моји душмани.
20 Увреде ми сломише срце,
и разболех се.
Чекао сам да се неко сажали,
али таквог не би,
и да ме неко утеши,
али не нађох никог.
21 У јело ми ставише жучи,
кад ожеднех, дадоше ми да пијем сирће.
22 Нека им трпеза пред њима постане замка
и клопка за њихове пријатеље.
23 Нека им се помраче очи, да не виде,
и нека им се кукови тресу без престанка.
24 Излиј своју срџбу на њих,
нека их стигне твој љути гнев.
25 Нека им опусти табор –
не било никог да им станује у шаторима.
26 Јер, прогоне онога кога ти раниш
и причају о болу оних које прободеш.
27 Кривицу им додај на кривицу,
не дај да се оправдају пред тобом.
28 Нека буду избрисани из књиге живих,
нека не буду уписани с праведнима.
29 А ја сам јадан и болан;
нека ме твоје спасење заштити, Боже.
30 Песмом ћу хвалити Божије Име
и величати га песмом захвалницом.
31 Биће то ГОСПОДУ милије од вола,
милије од јунца с роговима и папцима.
32 Видеће то кротки и обрадовати се.
Живело вам срце, ви који Бога тражите.
33 ГОСПОД чује убоге
и не презире своје засужњене.
34 Нека га хвале небо и земља,
мора и све што се у њима креће,
35 јер Бог ће спасти Сион
и поново подићи градове Јудине.
Народ ће се тамо населити и запосести га.
36 Наследиће га потомци његових слугу,
пребивати у њему они који његово Име воле.
Књига трећа
(Псалми 73-89)
Псалам Асафов.
1 Заиста је добар Бог према Израелу,
према онима чистог срца.
2 А ја – замало ми ноге не посрнуше,
замало се не оклизнух корачајући,
3 јер сам завидео бахатима
гледајући благостање опаких.
4 Никакву патњу не трпе,
тело им здраво и снажно.
5 Немају брига као други,
нити их људске невоље погађају.
6 Зато им је охолост огрлица,
насиље одећа коју облаче.
7 Очи им подбуле од сала,
срце им препуно измишљотина.
8 Изругују се, говоре пакосно,
надмено прете тлачењем.
9 Устима присвајају небеса,
а језиком запоседају земљу.
10 Зато се народ њима окреће
и њихове речи гута као воду.
11 А они говоре: »Откуд Бог зна шта чинимо?«
и: »Зар Свевишњи има знање?«
12 Ето такви су опаки –
увек безбрижни, богатство гомилају.
13 Узалуд сам чисто срце чувао
и руке прао у недужности.
14 Поваздан ме погађају невоље
и казну примам сваког јутра.
15 Да сам рекао: »И ја ћу говорити тако«,
издао бих твоју децу.
16 Али, кад сам све то покушао да разумем,
сувише тешко ми је било
17 док нисам ушао у Божије светилиште
– тада схватих какав им је крај:
18 Заиста, на клизаво место их стављаш,
у пропаст их обараш.
19 У једном трену пропадају,
докраја збрисани ужасом.
20 Као што човек заборави сан кад се пробуди,
тако ћеш и ти, Господе, заборавити њихов лик кад устанеш.
21 Кад ми је срце било чемерно
и мисли огорчене,
22 био сам безумник и незналица,
живинче бесловесно пред тобом.
23 Али ипак сам стално с тобом,
ти ме за десницу држиш.
24 Својим саветима ме водиш,
а на крају ћеш ме увести у славу.
25 Кога ја на небу имам осим тебе?
А уз тебе, ништа ми на земљи није мило.
26 Занемоћати ми може тело и срце,
али Бог је снага мога срца
и мој део довека.
27 Пропашће они који су далеко од тебе;
ти затиреш све који су ти неверни.
28 А за мене је добро да будем у Божијој близини;
у Господу ГОСПОДУ налазим уточиште.
Причаћу о свим твојим делима.
2 А Ахазја је био пао кроз решетке из своје собе на спрату у Самарији и повредио се.
Он посла гласнике, рекавши им: »Идите и питајте Ваал-Зевува, бога Екрона, да ли ћу се опоравити од ове повреде.«
3 Али анђео ГОСПОДЊИ рече Илији Тишбејцу: »Иди у сусрет гласницима самаријског цара и упитај их: ‚Да ли то нема Бога у Израелу, па идете да питате Ваал-Зевува, бога Екрона? 4 Зато овако каже ГОСПОД: Нећеш устати из постеље на којој лежиш, него ћеш сигурно умрети.‘«
И Илија оде.
5 Када су се гласници вратили цару, он их упита: »Зашто сте се вратили?«
6 »Срео нас је неки човек«, одговорише они, »и рекао нам: ‚Вратите се цару који вас је послао и реците му: »Овако каже ГОСПОД: Да ли то нема Бога у Израелу, па шаљеш људе да питају Ваал-Зевува, бога Екрона? Зато нећеш устати из постеље на којој лежиш, него ћеш сигурно умрети.«‘«
7 Цар их упита: »Како је изгледао тај човек који вас је срео и то вам рекао?«
8 А они одговорише: »Био је у кожуху и са кожним појасом око струка.«
Цар рече: »То је Илија Тишбејац.«
9 Онда посла Илији једног заповедника са његових педесет људи.
Заповедник се попе к Илији, који је седео на врху брда, и рече му: »Божији човече, цар ти поручује да сиђеш.«
10 А Илија му одговори: »Ако сам Божији човек, нека сиђе огањ са неба и прогута тебе и твојих педесет људи.«
И огањ сиђе са неба и прогута заповедника и његове људе.
11 Онда му цар посла другог заповедника са његових педесет људи.
Заповедник рече Илији: »Божији човече, цар ти поручује да одмах сиђеш.«
12 »Ако сам Божији човек«, одговори Илија, »нека сиђе огањ са неба и прогута тебе и твојих педесет људи.«
И Божији огањ сиђе са неба и прогута заповедника и његових педесет људи.
13 Цар посла и трећег заповедника са његових педесет људи.
Овај се попе и паде на колена пред Илијом, па замоли: »Божији човече, молим те да поштедиш мој живот и живот ових педесет људи, твојих слугу! 14 Ето, огањ је сишао са неба и прогутао она два заповедника и све њихове људе, а ја те молим да мени поштедиш живот!«
15 Анђео ГОСПОДЊИ рече Илији: »Сиђи с њим. Не бој га се.«
И Илија устаде и сиђе с њим цару, 16 коме рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Да ли то нема Бога у Израелу, да њега питаш, па си послао гласнике да питају Ваал-Зевува, бога Екрона? Зато што си то учинио, никада нећеш устати из постеље у којој лежиш, јер ћеш сигурно умрети.‘«
17 И Ахазја умре, баш као што је ГОСПОД и рекао преко Илије. Пошто Ахазја није имао сина, његов брат Јорам наследи га на месту цара друге године владавине Јорама сина Јосафатовог, цара Јуде.
16 Зар не знате да сте Божији храм и да Божији Дух пребива у вама? 17 Ако неко разара Божији храм, и њега ће разорити Бог, јер Божији храм је свет, а то сте ви.
18 Нека се нико не заварава. Ако неко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека постане луд да би постао мудар. 19 Јер, пред Богом је мудрост овога света лудост. Записано је, наиме:
»Он мудре хвата у њиховом лукавству«(A)
20 и:
»Господ зна мисли мудрих, да су ништавне.«(B)
21 Зато нека се нико не хвали људима, јер све је ваше, 22 био то Павле, или Аполос, или Кифа[a], или свет, или живот, или смрт, или садашњост, или будућност – све је ваше, 23 а ви Христови, а Христос Божији.
11 »Благо вама кад вас због мене вређају и прогоне и набеђују за свако зло. 12 Радујте се и кличите, јер је велика ваша награда на небесима. Тако су прогонили и пророке који су били пре вас.«
Со земље и светлост света
(Мк 9,50; Лк 14,34-35)
13 »Ви сте со земље. Али, ако со обљутави, чиме она да се посоли? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци напоље и да је људи изгазе.
14 »Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који лежи на гори, 15 нити се светиљка пали да се стави под посуду, него на свећњак, па светли свима у кући. 16 Нека тако ваша светлост светли пред људима, да виде ваша добра дела и да славе вашег Оца, који је на небесима.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International