Book of Common Prayer

Хоровођи. Давидов. За спомен.

Маскил Асафов.

²⁹ Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад.

³⁰ »Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.«

Тако се израелски цар преруши и оде у бој.

³¹ А арамејски цар је био заповедио тридесет двојици својих заповедника борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.«

³² Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.«

Зато кренуше према њему, да га нападну. Али, када је Јосафат завапио ГОСПОДУ, ³³ видеше да он није израелски цар, па престадоше да га гоне. ³⁴ А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа.

На то цар рече возачу својих кола: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.«

³⁵ Док је битка беснела целог тог дана, цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али увече умре, јер је искрварио на под кола.

³⁶ Када је сунце било на заласку, разлеже се повик кроз бојне редове: »Свако у свој град и у своју земљу!«

³⁷ Тако је цар умро, па га однеше у Самарију и сахранише. ³⁸ Његова кола опраше у самаријском језерцету – где су се купале блуднице – а пси полизаше његову крв, као што је ГОСПОД и рекао.

³⁹ Остали догађаји Ахавове владавине, све што је учинио, палата коју је саградио и обложио слоновачом и градови које је обновио, записани су у Књизи летописа царева Израела. ⁴⁰ Ахав је умро, а на месту цара наследио га је његов син Ахазја.

Јосафат, цар Јуде

(2. Лет 17,1-21,1)

⁴¹ Јосафат син Асин постао је цар Јуде четврте године владавине израелског цара Ахава. ⁴² Јосафат је имао тридесет пет година када је постао цар и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува кћи Шилхијева. ⁴³ У свему је ишао стопама свог оца Асе и није од тога одступао. Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима. Али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд. ⁴⁴ Јосафат је био у миру са израелским царем.

⁴⁵ Остали догађаји Јосафатове владавине, шта је учинио и постигао и његови војни походи, записани су у Књизи летописа царева Јуде.

¹⁴ Недухован човек не прихвата оно што долази од Божијег Духа, јер је то за њега лудост и не може да спозна зато што о томе треба расуђивати на духован начин. ¹⁵ Духован човек о свему расуђује, а њега нико не просуђује. ¹⁶ Јер:

А ми имамо Христов ум.

О раздорима у цркви

3 Ја вама, браћо, нисам могао да говорим као духовнима, него као телеснима, као нејачи у Христу. ² Дао сам вам млека, а не чврсте хране, јер нисте могли да је поднесете. А ни сада још не можете ³ пошто сте још телесни. Кад међу вама има зависти и свађе, зар нисте телесни и зар се не понашате као обични људи? ⁴ Јер, кад један каже: »Ја сам Павлов«, а други: »Ја сам Аполосов«, зар нисте само људи?

⁵ Шта је, уосталом, Аполос? И шта је Павле? Ми смо само служитељи чијим сте посредством поверовали, и то како је сваком дао Господ. ⁶ Ја сам посадио, Аполос залио, али Бог је дао да израсте. ⁷ Тако није важан онај који сади ни онај који залива, него Бог, који даје да израсте. ⁸ А онај који сади и онај који залива једнаки су и сваки ће добити награду према свом труду. ⁹ Ми смо Божији сарадници; ви сте Божија њива, Божија грађевина.

¹⁰ У складу с Божијом милошћу која ми је дата, ја сам као вешт главни градитељ поставио темељ, а други назиђује. Само, нека свако пази како назиђује. ¹¹ Нико, наиме, не може да постави други темељ осим оног који је већ постављен, а то је Исус Христос. ¹² И ко год на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном или сламом, ¹³ његово ће дело изаћи на видело. Судњи дан ће то показати, јер ће се у огњу открити и огањ ће проверити какво је чије дело. ¹⁴ Ако нечије дело које је назидао остане, тај ће примити награду. ¹⁵ А чије дело изгори, тај ће претрпети штету. Он сâм ће се спасти, али као кроз огањ.

Благослови

(Лк 6,20-23)

5 Када је видео народ, Исус се попе на гору, па седе. Његови ученици му приђоше, ² а он поче да их учи, говорећи: