Book of Common Prayer
Давидов.
1 К теби своју душу уздижем, ГОСПОДЕ,
2 у тебе се уздам, Боже мој.
Не дај да се постидим,
не дај да непријатељи ликују нада мном.
3 Неће се постидети који тебе ишчекују
– постидеће се они који те лако изневере.
4 Обзнани ми своје путеве, ГОСПОДЕ,
својим стазама ме научи.
5 Води ме у својој истини и поучи ме,
јер ти си Бог, мој Спаситељ;
тебе поваздан ишчекујем.
6 Сети се, ГОСПОДЕ, своје самилости и љубави,
јер су од вечности.
7 Не сећај се грехâ из моје младости
ни мојих преступа.
Сети ме се због своје љубави
и доброте, ГОСПОДЕ.
8 Добар је ГОСПОД и правичан
– зато грешнике учи своме путу.
9 Нека кротке води ка оном што је право
и нека кротке учи своме путу.
10 Све стазе ГОСПОДЊЕ љубав су и истина
оном ко се држи његовог Савеза и прописâ.
11 Свога Имена ради, ГОСПОДЕ, грех мој опрости,
иако је велик.
12 Ко се боји ГОСПОДА,
ГОСПОД ће га усмерити путем
који треба да изабере.
13 Живот ће провести у благостању,
а његови потомци наследиће земљу.
14 ГОСПОД је присан с онима који га се боје,
свој Савез им обзнањује.
15 Очи су ми стално упрте у ГОСПОДА,
јер ми ноге ослобађа из мреже.
16 Окрени се к мени и милостив ми буди,
јер сам усамљен и јадан.
17 Бриге ми се намножиле у срцу
– ослободи ме тескобе.
18 Види мој јад и муку
и све моје грехе однеси.
19 Види колико је мојих непријатеља
и колико жестоком мржњом ме мрзе.
20 Чувај ми душу и избави ме.
Не дај да се постидим,
јер у тебе се уздам.
21 Нека ме поштење и честитост чувају,
јер тебе ишчекујем.
22 Избави Израел, Боже,
из свих његових невоља.
Хоровођи. По напеву »Смрт сина«. Псалам Давидов.
1 Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ, свим срцем својим,
причати о свим твојим делима чудесним.
2 У теби ћу се радовати и веселити,
твом Имену псалме певати, Свевишњи.
3 Узмичу непријатељи моји,
пред тобом посрћу и гину.
4 Јер, ти си се за моје право и парницу заузео.
На престо си сео као судија правичан.
5 Прекорио си незнабошце и уништио опаке,
име им избрисао заувек и довека.
6 Непријатељ сконча
у рушевинама заувек.
Градове си му тако разорио
да и спомен на њих неста.
7 А ГОСПОД на престолу седи довека,
престо је поставио да са њега суди.
8 Судиће свету праведно,
народима управљати правично.
9 ГОСПОД је потлаченима утврђење високо,
утврђење високо у временима невоље.
10 У тебе се уздају они који знају твоје Име,
јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.
11 Псалме певајте ГОСПОДУ,
који на Сиону седи на престолу!
Његова дела разглашујте међу народима!
12 Јер, памти Онај који крв проливену освећује,
запомагање сиромахâ не заборавља.
13 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ.
Види како ме тлаче они што ме мрзе.
Склони ме са капија смрти
14 да све хвале теби исказујем
на капијама Кћери сионске
и да кличем због твога спасења.
15 Незнабошци потонуше у јаму
коју су сами ископали,
ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.
16 ГОСПОД је познат по правди коју спроводи:
опаки се заплиће у дела својих руку. Хигајон Села
17 Опаки ће се вратити у Шеол,
сви незнабошци, који су Бога заборавили.
18 А убоги неће бити заборављени заувек,
нити ће икад пропасти нада сиромахâ.
19 Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача.
Нека се незнабошцима суди пред тобом.
20 Страхом их удари, ГОСПОДЕ,
да незнабошци спознају да су само смртници. Села
Псалам Давидов.
1 Ко сме да борави у твом шатору, ГОСПОДЕ,
ко да станује на твојој светој гори?
2 Онај ко живи беспрекорно
и чини што је праведно,
ко из срца говори истину
3 и језиком не клевеће,
ко не наноси зло другоме
и не вређа ближњега,
4 ко презире оне које је Бог одбацио,
а указује част онима који се боје ГОСПОДА,
ко се закуне и заклетву не прекрши,
па макар била на његову штету,
5 ко новац позајмљује без камате
и не прима мито да осуди недужнога.
Ко тако чини, никад неће посрнути.
32 »Што се тиче туђинца, некога ко не припада твом народу Израелу, него је због твог великог Имена, твоје моћне руке и испружене деснице дошао из далеке земље – када туђинац дође и помоли се према овом Дому, 33 чуј то тада са неба, свог пребивалишта, и учини то што туђинац од тебе тражи, да би сви народи на земљи знали твоје Име и бојали те се као и твој народ Израел, и знали да овај Дом који сам саградио носи твоје Име.
34 »Када твој народ крене у рат против непријатеља, куд год га послао, па се помоли ГОСПОДУ према граду који си изабрао и према Дому који сам ја саградио за твоје Име, 35 чуј тада са неба њихову молитву и молбу за милост и оправдај их.
36 »Када згреше против тебе – јер нема човека који не греши – и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељу да их као робље одведе у своју земљу, далеко или близу, 37 па ако се промене у земљи свог заточеништва и покају се и замоле те за милост у земљи свог заточеништва, говорећи: ‚Згрешили смо. Зло и опако смо поступили‘, 38 и ако ти се окрену свим својим срцем и свом својом душом у земљи свог заточеништва у коју су одведени, и помоле се окренути према земљи коју си дао њиховим праоцима, према граду који си изабрао и Дому који сам ја саградио за твоје Име, 39 чуј тада са неба, свог пребивалишта, њихову молитву и молбу за милост, и оправдај их. Опрости свом народу, који је згрешио против тебе.
40 »Боже мој, помно гледај и слушај молитве које се моле на овом месту. 41 А сада, устани, ГОСПОДЕ, Боже, и дођи на место свога починка, ти и Ковчег твоје моћи. Нека се твоји свештеници, ГОСПОДЕ, Боже, заодену спасењем, нека се твоји верни радују у благостању. 42 ГОСПОДЕ, Боже, не одбаци свога помазаника. Сети се љубави свога слуге Давида.«
Соломон освештава Храм
(1. Цар 8,62-66)
7 Када је Соломон завршио молитву, са неба се спусти огањ и сажеже жртве паљенице и клане жртве. Слава ГОСПОДЊА испуни Храм, 2 па свештеници нису могли да уђу у Дом ГОСПОДЊИ јер га је испунила Слава ГОСПОДЊА.
3 Када су сви Израелци видели огањ који је сишао и Славу ГОСПОДЊУ изнад Храма, клекнуше на плочник лицем до земље, па су се клањали и захваљивали ГОСПОДУ, говорећи: »Он је добар; љубав његова остаје довека.«[a]
4 Тада цар и сав народ принеше клане жртве пред ГОСПОДОМ. 5 Цар Соломон принесе жртву: двадесет две хиљаде грла крупне стоке и сто двадесет хиљада грла ситне стоке. Тако цар и сав народ посветише Божији Дом.
6 Свештеници заузеше своја места, а тако и Левити са ГОСПОДЊИМ музичким инструментима, које је цар Давид био направио за хваљење ГОСПОДА и који су се користили када је он захваљивао, говорећи: »Љубав његова остаје довека.« Стојећи преко пута Левитâ, свештеници су дували у трубе, а сви Израелци су стајали.
7 Соломон освешта средњи део дворишта испред Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо принесе жртве паљенице и лој жртава за заједништво, јер је бронзани жртвеник који је направио био сувише мали да прими све жртве паљенице, житне жртве и лој.
Против пристрасности
2 Браћо моја, верујте у нашег славног Господа Исуса Христа не гледајући ко је ко. 2 Јер, ако на ваш састанак дође човек са златним прстеном и у раскошној одећи, а дође и сиромах у ритама, 3 па ви с наклоношћу погледате онога у раскошној одећи и кажете му: »Ти лепо седи овде«, а оном сиромаху кажете: »Ти стани тамо«, или »Седи ми овде до ногу«, 4 зар тако не правите разлике међу собом и не постајете судије са злим мислима?
5 Чујте, драга моја браћо: зар Бог није изабрао сиромашне у очима света да буду богати вером и да наследе Царство, које је обећао онима који га воле? 6 А ви презресте сиромаха! Зар нису баш богаташи ти који вас угњетавају и вуку на судове? 7 Зар управо они не оцрњују племенито име којим сте названи?
8 Ако се држите царског закона из Писма: »Воли свога ближњега као самога себе«(A), добро чините. 9 Али, ако гледате ко је ко, чините грех и Закон вас осуђује као прекршиоце. 10 Јер, ко се држи целог Закона, а само у једној ствари посрне, крив је за кршење целог Закона. 11 Онај, наиме, који је рекао: »Не учини прељубу«(B), рекао је и: »Не убиј«(C). Ако, дакле, не учиниш прељубу, а убијеш, постао си прекршилац Закона.
12 Говорите и чините као они којима ће се судити по закону слободе. 13 Јер, суд ће бити немилосрдан према ономе ко сâм није био милосрдан. Милосрђе слави победу над судом.
Исус пред Синедрионом
(Мт 26,57-68; Лк 22,54-56, 63-71; Јн 18,13-14, 19-24)
53 Исуса одведоше првосвештенику, па се окупише сви првосвештеници, старешине и учитељи закона. 54 А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па је тамо сео са слугама и грејао се поред ватре.
55 Првосвештеници и цео Синедрион тражили су неки доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше. 56 Многи су, наиме, лажно сведочили против њега, али им се сведочења нису слагала.
57 Тада устадоше неки, па лажно посведочише против њега говорећи: 58 »Чули смо га како говори: ‚Порушићу овај храм саграђен људским рукама, па ћу за три дана подићи други, који неће бити саграђен рукама.‘«
59 Али ни у том сведочењу се не сложише.
60 Онда устаде првосвештеник, стаде у средину, па упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«
61 Али Исус је ћутао и ништа није одговарао.
Тада га првосвештеник упита: »Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?«
62 »Ја сам«, одговори Исус. »И видећете Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази са небеским облацима.«
63 На то првосвештеник раздера своју кошуљу и рече: »Шта нам још требају сведоци! 64 Чули сте хулу! Шта мислите?«
И они сви пресудише да је заслужио смрт.
65 Онда неки почеше да га пљују, да му покривају лице и да га ударају песницама, говорећи му: »Пророкуј!«
Потом га пограбише слуге и ишамараше га.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International