Book of Common Prayer

Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов

Хоровођи. Давидов.

³⁸ Тада свештеник Садок, пророк Натан, Бенаја син Јехојадин, Керећани и Пелетовци сиђоше и посадише Соломона на мазгу цара Давида и одведоше га у Гихон. ³⁹ Свештеник Садок узе из шатора^[a] рог с уљем и помаза Соломона. Потом дунуше у овнујски рог и сав народ повика: »Живео цар Соломон!« ⁴⁰ Тада сав народ пође горе за њим, свирајући фруле и толико гласно кличући да се земља тресла.

⁴¹ Адонија и све званице које су биле с њим зачуше буку баш кад су завршавали гозбу.

Када је чуо звук рога, Јоав упита: »Каква је то силна галама у граду?«

⁴² Док је он још говорио, стиже Јонатан, син свештеника Авиатара.

Адонија му рече: »Уђи. Ваљан човек као ти мора да носи добре вести.«

⁴³ »Не« одговори му Јонатан. »Наш господар, цар Давид, поставио је Соломона за цара. ⁴⁴ Цар је с њим послао свештеника Садока, пророка Натана, Бенају сина Јехојадиног, Керећане и Пелетовце. Они су га посадили на цареву мазгу, ⁴⁵ и свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара у Гихону. Одатле су кренули толико кличући да цео град одзвања. То је бука коју чујете. ⁴⁶ Осим тога, Соломон је већ сео на царски престо, ⁴⁷ а цареви службеници су дошли да честитају нашем господару, цару Давиду, говорећи: ‚Нека твој Бог учини да Соломоново име буде славније од твога и он још већи цар од тебе!‘ А цар се поклонио на својој постељи ⁴⁸ и рекао: ‚Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који ми је дао да данас својим очима видим наследника на свом престолу.‘«

⁴⁹ На то све Адонијине званице устадоше уплашене и разиђоше се. ⁵⁰ А Адонија, у страху од Соломона, оде и ухвати се за рогове жртвеника.

⁵¹ Соломону рекоше: »Адонија се уплашио цара Соломона и ено се држи за рогове жртвеника и говори: ‚Нека ми се цар Соломон данас закуне да мене, свога слугу, неће погубити мачем.‘«

⁵² Соломон одговори: »Ако се покаже као ваљан човек, неће му пасти ни длака с главе. Али, ако се утврди да је учинио зло, умреће.«

⁵³ Тада цар Соломон посла људе да га скину са жртвеника. Адонија дође и поклони се цару Соломону, а Соломон му рече: »Иди кући.«

Давидова последња упутства Соломону

2 Када се приближило време да Давид умре, он заповеди свом сину Соломону:

² »Ускоро ћу умрети«, рече. »Буди јак и покажи се човек. ³ Извршавај дужност коју ти је ГОСПОД, твој Бог, одредио: да чиниш оно што он тражи и држиш се његових уредби и заповести, законâ и прописâ, као што је записано у Мојсијевом закону. Тада ћеш бити успешан куд год будеш ишао и у свему што будеш чинио, ⁴ и ГОСПОД ће испунити своје обећање мени: ‚Ако твоји потомци буду пазили како живе и верно, свим својим срцем и душом, чинили оно што тражим, увек ће један од њих седети на Израеловом престолу.‘

²⁴ Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«

²⁵ »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим. ²⁶ Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку. ²⁷ Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«

²⁸ Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«

²⁹ »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«

³⁰ Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели, ³¹ па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«

³² А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«

Павле плови у Рим

27 Када је одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предадоше капетану Царске чете који се звао Јулије. ² Укрцасмо се на једну адрамитску лађу која је ишла до местâ у азијском приморју и отпловисмо. А с нама је био и Аристарх, Македонац из Солуна. ³ Сутрадан пристадосмо у Сидону, а Јулије, који је човечно поступао с Павлом, допусти му да оде до својих пријатеља, да се ови побрину за његове потребе.

⁴ Када смо се одвезли оданде, запловисмо у заветрини Кипра, јер смо имали противан ветар. ⁵ Препловисмо море дуж обала Киликије и Памфилије и стигосмо у Миру Ликијску. ⁶ Тамо капетан нађе једну александријску лађу која је ишла за Италију, па нас укрца на њу.

⁷ Неколико дана смо пловили споро и једва се примакосмо Книду. Пошто нам ветар није допуштао да пристанемо, код Салмоне уђосмо у заветрину Крита, ⁸ па, пловећи дуж њега, на једвите јаде стигосмо до места званог Добра Пристаништа, близу којег је био град Ласеја.

²⁸ »А од смокве научите ово^[a]: чим јој гране омекшају и олистају, знате да је лето близу. ²⁹ Тако, када видите да се све ово догађа, знајте да је близу, пред вратима. ³⁰ Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³¹ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.«

Не зна се ни дан ни час

(Мт 24,36-44)

³² »А о том дану или о том часу не зна нико – ни анђели на небу ни Син, него само Отац. ³³ Будно пазите^[b], јер не знате када ће то време доћи. ³⁴ То је као када човек одлази на пут: остави кућу, овласти слуге и сваком одреди његов посао, а вратару нареди да бди. ³⁵ Бдите, дакле, јер не знате када ће господар куће доћи – да ли увече, или у поноћ, или кад се петлови огласе, или изјутра – ³⁶ да вас, ако изненада дође, не затекне на спавању.

³⁷ »А то што вама кажем, свима кажем: бдите.«