Book of Common Prayer
Песма приликом успињања до Храма.
1 У својој невољи ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши.
2 Душу ми избави, ГОСПОДЕ, од лажљивих усана
и језика преварног.
3 Шта ће ти он дати?
И шта још поврх тога, језиче преварни?
4 Оштре стреле ратничке
с ужареним угљевљем.
5 Тешко мени што у Мешеху боравим,
што станујем у шаторима кедарским!
6 Предуго живим с онима који мир мрзе.
7 Ја сам за мир.
Али, кад о миру говорим,
они рат заговарају.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Ка горама дижем поглед –
одакле ће ми стићи помоћ?
2 Помоћ ми стиже од ГОСПОДА,
који је небо и земљу начинио.
3 Он неће дати да ти посрне нога,
неће твој Чувар задремати.
4 Не, неће задремати ни заспати Чувар Израелов.
5 ГОСПОД је твој Чувар,
ГОСПОД је сенка на твојој десници:
6 сунце ти неће наудити дању
ни месец ноћу.
7 ГОСПОД ће те чувати од сваког зла,
он ће твој живот чувати.
8 ГОСПОД ће те чувати када одлазиш
и када долазиш, сада и довека.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Обрадовах се кад ми рекоше:
»Хајдемо до Дома ГОСПОДЊЕГ.«
2 Ноге нам стоје у твојим капијама, Јерусалиме.
3 Јерусалим је сазидан
као град где се народ сједињује.
4 До њега се успињу племена,
племена ГОСПОДЊА,
по закону датом Израелу,
да захваљују Имену ГОСПОДЊЕМ.
5 Тамо стоје судијске столице,
престоли владарске куће Давидове.
6 Молите се за мир Јерусалимов.
Нека спокојни буду који те воле.
7 Нека буде мир међу твојим зидинама
и спокој у твојим тврђавама.
8 Ради своје браће и другова рећи ћу:
»Мир теби.«
9 Ради Дома ГОСПОДА, Бога нашега,
тражићу што је за тебе добро.
Песма приликом успињања до Храма.
1 К теби дижем поглед,
к теби који на престолу седиш на небесима.
2 Као што су очи слугу упрте у руку господареву,
као што су очи слушкиње упрте у руку господаричину,
тако су наше очи упрте у ГОСПОДА, Бога нашега,
док нам се не смилује.
3 Смилуј нам се, ГОСПОДЕ, смилуј нам се,
јер се преситисмо презира.
4 Пресита нам је душа подсмеха обесних људи,
презира бахатих.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Да нам није било ГОСПОДА
– нека Израел каже –
2 да нам није било ГОСПОДА
кад су се људи дигли на нас,
3 живе би нас прогутали.
Кад је њихов гнев плануо на нас,
4 воде би нас преплавиле,
бујица однела,
5 подивљале воде би нас однеле.
6 Благословен ГОСПОД, који не даде
да плен постанемо њиховим зубима.
7 Умакосмо као птица из птичареве замке –
замка се покида, и ми умакосмо.
8 Наша је помоћ у Имену ГОСПОДА,
који је небо и земљу начинио.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Они који се уздају у ГОСПОДА,
као гора су Сион,
која се не може померити,
него довека стоји.
2 Као што горе окружују Јерусалим
тако ГОСПОД окружује свој народ
сада и довека.
3 Жезло опаких неће остати
над земљом додељеном праведницима,
да праведници не би чинили неправду.
4 Чини добро добрима, ГОСПОДЕ,
и онима срца честитог.
5 А оне што скрећу на криве путеве,
ГОСПОД ће одвести с онима који чине неправду.
Мир Израелу!
Песма приликом успињања до Храма.
1 Када је ГОСПОД вратио благостање Сиону,
било нам је као да сањамо.
2 Уста су нам била пуна смеха,
а језик клицања.
Тада се међу народима говорило:
»ГОСПОД велика дела учини за њих.«
3 ГОСПОД велика дела учини за нас,
и радост нас обузе.
4 Врати нам благостање, ГОСПОДЕ,
као негевске потоке.
5 Они који у сузама сеју,
кличући ће жњети.
6 Онај ко плачући излази
носећи семе за сетву,
вратиће се кличући,
носећи снопове жита.
Песма приликом успињања до Храма. Соломонова.
1 Ако ГОСПОД кућу не гради,
узалуд се труде њени градитељи.
Ако ГОСПОД град не чува,
узалуд стражар бди.
2 Узалуд устајете рано
и остајете докасно
мукотрпно радећи за хлеб који једете.
Да, онима које воли он даје и док спавају.
3 Деца су наследство од ГОСПОДА,
плод утробе награда од њега.
4 Као стреле у ратниковој руци,
таква су деца рођена у човековој младости.
5 Благо оном ко њима напуни свој тоболац –
неће се постидети
кад с непријатељима буде расправљао
на градској капији.
9 А Авесалом случајно паде у руке Давидовим слугама: Јахао је на својој мазги и када је она пролазила испод густог грања једне велике смрдљике, Авесалому глава запе о грање, па он остаде да виси у ваздуху, док мазга откаса даље.
10 То виде један војник, па јави Јоаву: »Управо сам видео Авесалома како виси на једној смрдљици.«
11 На то Јоав рече војнику који му је то јавио: »Шта! Видео си га? Па што га онда на лицу места ниси саставио са земљом? За то бих ти дао десет шекела[a] сребра и ратнички појас.«
12 А онај му рече: »Да ми на руке изброје и хиљаду шекела[b] сребра, не бих дигао руку на царевог сина. Својим смо ушима чули када је цар заповедио теби, Авишају и Итају: ‚Чувајте младића Авесалома, мене ради.‘ 13 Да сам га подмукло убио – а од цара се ништа не може сакрити – ти би се од мене оградио.«
14 Јоав одврати: »Нећу да дангубим овде с тобом.«
Онда узе три копља и забоде их у срце Авесалому док је овај још жив висио на смрдљици, 15 а десет Јоавових штитоноша опколише Авесалома, па га оборише и убише. 16 Тада Јоав дуну у овнујски рог, и војска престаде да гони Израелце, пошто ју је Јоав тако зауставио. 17 Авесалома узеше, па га однеше у шуму, бацише у једну дубоку јаму и затрпаше великом гомилом камења. У међувремену, сви Израелци побегоше својим кућама.
18 Још док је био жив, Авесалом је узео један стуб и поставио га као споменик себи у Царевој долини, јер, рече: »Немам сина који би сачувао успомену на моје име.« Споменик је назвао по себи, па се он и дан-данас зове Авесаломов споменик.
Завера против Павла
12 Када је свануло, Јудеји сковаше заверу и заклеше се да неће ни јести ни пити док Павла не убију. 13 А оних који су сковали заверу било је више од четрдесет.
14 Они одоше првосвештенику и старешинама и рекоше: »Свечано смо се заклели да ништа не окусимо док не убијемо Павла. 15 Стога сада ви и Синедрион поднесите захтев заповеднику да вам га доведе, под изговором да бисте хтели тачније да испитате његов случај, а ми смо спремни да га убијемо пре него што стигне овамо.«
16 Али син Павлове сестре чу за ову заверу, па оде, уђе у касарну и то јави Павлу.
17 Павле позва к себи једног капетана и рече: »Одведи овог младића заповеднику, јер има о нечему да га обавести.«
18 Капетан га узе и одведе заповеднику и рече: »Затвореник Павле ме је позвао к себи и замолио ме да ти доведем овог младића, јер има о нечему да те обавести.«
19 Заповедник узе младића за руку, па га одведе на страну и упита: »О чему имаш да ме обавестиш?«
20 А он рече: »Јудеји су се договорили да те замоле да сутра доведеш Павла у Синедрион, под изговором да хоће тачније о њему да се распитају. 21 Ти, дакле, не дај да те они наговоре, јер више од четрдесет њих вреба на њега у заседи. Заклели су се да неће ни јести ни пити док га не убију. И већ сад су спремни, само чекају твој пристанак.«
22 Тада заповедник отпусти младића, наредивши му: »Ником не причај да си ме о овоме обавестио.«
Павле премештен у Кесарију
23 Онда позва двојицу својих капетана и рече: »Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине копљаника да у девет сати вечерас[a] крену у Кесарију. 24 Опремите и јахаће животиње на којима ће јахати Павле и безбедно га отпремите намеснику Феликсу.«
Одакле Исусу власт?
(Мт 21,23-27; Лк 20,1-8)
27 И опет дођоше у Јерусалим.
Док је Исус ходао по Храму, приђоше му првосвештеници, учитељи закона и старешине, 28 па га упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао власт да ово чиниш?«
29 »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. 30 Да ли је Јованово крштење било са неба или од људи? Одговорите ми.«
31 А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ 32 А да кажемо: ‚Од људи…‘?« Плашили су се народа, јер су сви сматрали да је Јован заиста пророк.
33 Зато одговорише Исусу: »Не знамо.«
Тада им Исус рече: »Онда ни ја нећу рећи вама којом влашћу ово чиним.«
Прича о виноградарима
(Мт 21,33-46; Лк 20,9-19)
12 Потом Исус поче да им говори у причама: »Један човек засадио виноград, оградио га плотом, ископао муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. 2 Кад је дошло време бербе, посла он виноградарима слугу да од њих узме део виноградских плодова. 3 Али виноградари зграбише слугу, па га претукоше и отераше празних руку. 4 Он им онда посла другог слугу. Њега виноградари изудараше по глави и извргоше руглу. 5 Он посла и трећег слугу – њега убише. И посла још многе, а виноградари једне претукоше, а друге убише.
6 »Имао је још само једнога – свог вољеног сина. На крају посла и њега, говорећи себи: ‚Мог сина ће поштовати.‘
7 »Али виноградари рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ 8 И зграбише га, па га убише и избацише из винограда.
9 »Шта ће, дакле, учинити власник винограда? Доћи ће и побити виноградаре, а виноград ће дати другима.
10 »Зар нисте ово читали у Писму:
‚Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
11 Господ то учини
и то је дивно у нашим очима‘?«(A)
12 А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International