Book of Common Prayer
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
16 Он позва глад у њихову земљу,
сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
и да његове старешине учи мудрости.
23 Онда Израел уђе у Египат,
Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
Авесаломов устанак
15 После неког времена, Авесалом набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим. 2 Устајао би рано и стајао поред пута који води према градској капији. Кад год би неко дошао да поднесе жалбу да је цар размотри, Авесалом би му довикнуо: »Из ког си града?« А када би му тај одговорио из ког је Израеловог племена, 3 Авесалом би рекао: »Твоји захтеви су оправдани и исправни, али овде нема царевог представника који би те саслушао.« 4 И још би додао: »Е, кад би мене поставили за судију у овој земљи! Онда би свако ко има неку жалбу или парницу могао да дође мени, а ја бих се постарао да му се суди по правди.« 5 А кад год би му неко пришао да му се поклони, Авесалом би га загрлио и пољубио. 6 Тако је поступао према свим Израелцима који су долазили цару да траже правду, и тако је освојио срце Израелаца.
7 После четири године, Авесалом рече цару: »Пусти ме да одем у Хеврон и извршим завет који сам дао ГОСПОДУ. 8 Док сам ја, твој слуга, живео у Гешуру, у Араму, овако сам се заветовао: ‚Ако ме ГОСПОД одведе назад у Јерусалим, поклонићу се ГОСПОДУ у Хеврону.‘«
9 »Иди у миру«, рече му цар, и Авесалом оде у Хеврон.
10 Потом Авесалом посла тајне гласнике по свим израелским племенима, да кажу: »Чим зачујете звук овнујског рога, реците: ‚Авесалом је цар у Хеврону!‘«
11 С Авесаломом је било отишло две стотине људи из Јерусалима. Били су позвани као гости и пошли су ништа не слутећи. 12 Док је Авесалом приносио жртве, посла по Ахитофела Гилонца, Давидовог саветника, да дође из свог родног града Гила. Тако је завера ојачала и народ се у све већем броју приклањао Авесалому.
Давид бежи из Јерусалима
13 Један гласник дође Давиду и рече: »Израелци су се приклонили Авесалому.«
14 На то Давид рече свим својим службеницима који су с њим били у Јерусалиму: »Бежимо сместа, иначе му ниједан од нас неће умаћи! Одмах кренимо, да нас не предухитри и порази, па мачем побије све у граду!«
15 Цареви службеници одговорише: »Господару царе, учинићемо како год одлучиш.«
16 Цар крену пешице, а сви његови укућани за њим. Оставио је само десет наложница да воде бригу о палати. 17 Док су цар и сав народ одлазили из града, стадоше код последње куће. 18 Крај њега прођоше сви његови службеници, а тако и Керећани и Пелетовци, и свих шест стотина Гитејаца који су дошли с њим из Гата.
Павле ухваћен
27 Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.
28 »Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«
29 Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.
30 Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише. 31 Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи. 32 Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.
33 Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио. 34 А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну. 35 Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу. 36 Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«
Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 20,17-19; Лк 18,31-34)
32 Када су кренули путем који води у Јерусалим, а Исус ишао испред њих, ученици се зачудише, а оне који су ишли за њима обузе страх.
Тада Исус опет одведе Дванаесторицу на страну, па поче да им говори о томе шта ће му се догодити: 33 »Ево, кренули смо у Јерусалим, где ће Син човечији бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. Онда ће га предати незнабошцима 34 и они ће му се ругати, пљувати га, избичевати и убити, а он ће после три дана васкрснути.«
Захтев Зеведејевих синова
(Мт 20,20-28)
35 Тада му приђоше Јаков и Јован, Зеведејеви синови.
»Учитељу«, рекоше, »хоћемо да учиниш за нас оно што ћемо те замолити.«
36 А он их упита: »Шта хоћете да учиним за вас?«
37 »Дај да један од нас у твојој слави седи теби здесна, а други слева«, одговорише они.
38 »Не знате шта тражите«, рече им Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ја пијем или да се крстите крштењем којим се ја крштавам?«
39 А они рекоше: »Можемо.«
Исус онда рече: »Пићете из чаше из које ја пијем и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам. 40 Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које су припремљена.«
41 Када су то чула остала десеторица, почеше да се љуте на Јакова и Јована.
42 Тада их Исус позва к себи, па им рече: »Знате да они који се сматрају владарима народâ, господаре њима, а великаши их држе под влашћу. 43 Али, нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ, 44 и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга. 45 Јер, ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International