Book of Common Prayer
Хоровођи. Песма. Псалам.
1 Кличи Богу, сва земљо!
2 Псалме певај слави његовог Имена,
величанственим учини хвалоспев о њему!
3 Кажи Богу:
»Како су страхотна твоја дела!
Због твоје велике силе
улагују ти се непријатељи.
4 Сва земља ти се клања
и пева псалме –
сви певају псалме твоме Имену.« Села
5 Дођите и видите шта је Бог учинио:
страхотна дела за људски род.
6 Море претвори у копно,
реку пређоше пешке.
Дођите да се у њему радујемо.
7 Он својом силом влада довека,
његове очи мотре на народе.
Нека се бунтовници не дижу на њега. Села
8 Благосиљајте нашег Бога, народи,
нека одзвањају хвалоспеви о њему.
9 Он нам је душу сачувао живу
и није дао да нам се нога оклизне.
10 Јер, ти си нас проверио, Боже,
пречистио нас као што се пречишћава сребро.
11 У мрежу си нас увео,
терет нам натоварио на леђа.
12 Пустио си људе да нам јашу над главом,
кроз ватру и воду прођосмо.
Али ти нас изведе и окрепи нас.
13 С паљеницама ћу ући у твој Дом;
извршићу завете које сам ти дао,
14 које су моје усне обећале
и моја уста изговорила у невољи.
15 Принећу ти паљенице од угојених животиња,
с кâдом од лоја овнујског.
Принећу ти говеда и јарце. Села
16 Дођите и чујте, сви који се бојите Бога:
испричаћу вам шта је за мене учинио.
17 Завапио сам му својим устима,
својим језиком га величао.
18 Да сам у срцу размишљао о злу,
не би ме Господ чуо.
19 Али Бог ме чуо
и помно саслушао моју молитву.
20 Нека је благословен Бог,
који ми не одби молитву
и своју љубав ми не ускрати.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
1 Смилуј нам се, Боже,
и благослови нас.
Својим лицем нас обасјај, Села
2 да сва земља упозна твоје путеве,
сви незнабошци твоје спасење.
3 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
4 Нека се народности радују и кличу,
јер народима судиш праведно
и управљаш народностима на земљи. Села
5 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
6 Земља је дала свој род.
Нека нас Бог, наш Бог, благослови.
7 Нека нас Бог благослови
и нека га се боје сви крајеви земље.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Небеса Божију славу казују,
свод небески објављује дело руку његових.
2 Дан дану о томе говори,
ноћ ноћи то обзнањује.
3 Нема ту говора, ни речи,
ни гласа који би се чуо,
4 а ипак њихова порука по свој земљи иде
и њихове речи до накрај света.
На небесима је шатор разапео сунцу,
5 што озарено као младожења из своје одаје излази,
усхићено као јунак спреман да стазом потрчи.
6 На једном крају неба излази
и кружи до другог.
Ништа није скривено од врелине његове.
7 Савршен је Закон ГОСПОДЊИ
– живот обнавља.
Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ
– лаковернога мудрим чине.
8 Исправни су налози ГОСПОДЊИ
– срце радују.
Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ
– очи просветљују.
9 Чист је страх од ГОСПОДА
– остаје довека.
Поуздани су закони ГОСПОДЊИ
– сви редом правични,
10 драгоценији од злата,
од много чистог злата,
слађи од меда,
меда што из саћа капље.
11 Они мене, твог слугу, опомињу;
држећи их се, велику награду добијам.
12 Али ко може да примети своје грешке?
Очисти ме од скривених пропуста.
13 Чувај мене, свог слугу, од бахатости,
да не завлада нада мном.
Тада ћу бити беспрекоран,
чист од великог преступа.
14 Нека ти буду миле
речи мојих уста и мисли мога срца,
ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Према аламоту. Песма.
1 Бог је наше уточиште и снага,
спреман помагач у невољама.
2 Зато се нећемо бојати
макар се љуљала земља
и горе попадале у срце мора,
3 макар хучале и кључале воде морске
и горе се тресле од њиховог налета. Села
4 Има једна река чији рукавци
радост доносе Божијем граду,
месту светом, где је Боравиште Свевишњега.
5 Бог је усред града, па град неће пасти;
Бог ће му помоћи у свитање.
6 Народи се комешају, падају царства,
он глас дигне, земља се растопи.
7 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наше је утврђење високо. Села
8 Дођите, гледајте дела ГОСПОДЊА,
пустошења која је учинио на земљи.
9 До крајева земље он прекида ратове,
лук ломи и копље сече, кола спаљује.
10 »Престаните и знајте да сам ја Бог.
Бићу узвишен међу народима,
бићу узвишен на земљи.«
11 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
Тамара и Амнон
13 После неког времена, Давидов син Амнон заљуби се у Тамару, лепу сестру Давидовог сина Авесалома. 2 Толико је патио због своје полусестре да се готово разболео. Јер, она је била девица и њему се чинило немогућим да било шта учини с њом.
3 Амнон је имао пријатеља који се звао Јонадав. Он је био син Давидовог брата Шиме и био је веома лукав човек.
4 Он упита Амнона: »Зашто ти, царев син, сваког јутра изгледаш тако измучено? Зар нећеш да ми кажеш?«
И Амнон му рече: »Заљубљен сам у Тамару, сестру мога брата Авесалома.«
5 »Лези у постељу и претварај се да си болестан«, рече му Јонадав. »А кад твој отац дође да те види, ти му реци: ‚Допусти да дође моја сестра Тамара и дâ ми да једем. Нека преда мном спреми јело, овде где могу да је видим, па да једем из њене руке.‘«
6 Тако Амнон леже у постељу претварајући се да је болестан.
Када је цар дошао да га види, Амнон му рече: »Допусти да дође моја сестра Тамара и преда мном умеси неки колач, па да једем из њене руке.«
7 Давид поручи Тамари у палату: »Иди у кућу свога брата Амнона и спреми му нешто за јело.«
8 Тако Тамара оде у кућу свога брата Амнона, који је лежао. Она узе мало теста, замеси пред њим колаче, па их испече. 9 Потом узе тепсију и изнесе колаче пред њега, али он одби да једе.
»Нареди да сви изађу одавде«, рече Амнон.
И сви изађоше.
10 Тада Амнон рече Тамари: »Донеси ми јело у спаваћу собу, да ти једем из руке.«
Тамара узе колаче које је испекла и донесе их Амнону у спаваћу собу.
11 Али када му их је пружила да једе, он је зграби и рече: »Дођи и спавај са мном, сестро.«
12 »Немој, брате!« рече му она. »Немој да ме напаствујеш. Тако нешто не сме да се чини у Израелу! Не чини такво безумље. 13 Шта би било са мном? Где бих могла да сперем своју срамоту? А и ти би био као један од безумника у Израелу. Него, разговарај с царем – он ми неће бранити да се удам за тебе.«
14 Али он је не послуша, него је силова, пошто је био јачи од ње. 15 Одмах потом Амнон је силно замрзе. Његова мржња према њој била је већа од љубави коју је пре тога према њој осећао.
Амнон јој рече: »Устани и одлази!«
16 »Не!« рече му она. »Ако ме отераш, то би било још веће зло од онога које си ми већ учинио.«
Али он је не послуша, 17 него позва свог личног служитеља и рече: »Избаци ову жену одавде и закључај врата за њом.«
18 И служитељ је избаци и за њом закључа врата. Она је на себи имала дугу хаљину с рукавима какву су у то време носиле цареве кћери које су још биле девице. 19 Тамара се посу пепелом по глави и раздре ону дугу хаљину коју је носила. Онда стави руку на главу и оде ридајући.
20 Њен брат Авесалом јој рече: »Је ли то онај твој брат Амнон био с тобом? Ћути сада, сестро, он ти је брат. Не узимај то к срцу.«
Тако Тамара остаде да живи у кући свога брата Авесалома, утучена и сама.
21 Када је цар Давид чуо све што се догодило, силно се наљути. 22 А Авесалом више није говорио с Амноном, јер га је мрзео што је напаствовао његову сестру Тамару.
15 Ми јаки дужни смо да подносимо слабости нејаких, а не да себи угађамо. 2 Сваки од нас треба да угађа ближњему за његово добро, ради изграђивања. 3 Јер, ни Христос није себи угађао, него, као што је записано: »На мене падоше увреде оних који су те вређали.«(A) 4 А све што је у прошлости записано, записано је за нашу поуку, да својом стрпљивошћу и утехом Писама имамо наду.
5 А Бог, који даје стрпљивост и утеху, нека вам дâ да будете сложни међу собом, идући за Христом Исусом, 6 и да једнодушно и једногласно славите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа.
7 Стога, прихватајте један другога као што је и Христос прихватио вас, на Божију славу. 8 Јер, кажем: Христос је постао слуга обрезанима ради Божије истине, да потврди обећања дата праоцима 9 и да незнабошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је записано:
»Зато ћу те хвалити међу незнабошцима
и певати хвалоспеве твоме имену.«(B)
10 И још каже:
»Веселите се, незнабошци, с његовим народом.«(C)
11 И још:
»Хвалите Господа, сви незнабошци;
нека га сви народи славе.«(D)
12 И још, каже Исаија:
»Појавиће се Корен Јесејев,
Онај који ће устати да влада над незнабошцима;
у њега ће се незнабошци уздати.«(E)
13 А Бог наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да силом Светога Духа имате наде у изобиљу.
Исус и Јован Крститељ
22 После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао. 23 А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се. 24 Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.
25 А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.
26 Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«
27 »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован. 28 »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘ 29 Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна. 30 Он треба да расте, а ја да се смањујем.«
Онај који долази са неба
31 Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. 32 Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. 33 А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. 34 Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог[a] не даје Духа на меру. 35 Отац воли Сина и све му је предао у руке. 36 Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International