Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Псалам Асафов. Песма.
1 Теби захваљујемо, Боже,
захваљујемо јер је твоје Име близу.
О твојим чудесним делима људи причају.
2 »Кад изаберем право време,
судићу правично.
3 Кад се затресе земља и сви њени житељи,
ја њене стубове у раван враћам. Села
4 Бахатима говорим: ‚Не хвалишите се‘
и опакима: ‚Не дижите рогове.
5 Не дижите рогове ка небу,
не говорите истегнуте шије.‘«
6 Уздизање не долази
ни са истока, ни са запада,
ни из пустиње.
7 Него, Бог је тај који суди:
једнога унизује, а другога уздиже.
8 Јер, у руци ГОСПОДЊОЈ пехар је гнева,
пун вина запењеног, зачињеног.
Кад га излије,
до талога ће га искапити
и испити сви опаки на земљи.
9 А ја ћу ово довека објављивати;
псалме ћу певати Богу Јаковљевом.
10 »Одсећи ћу рогове свим опакима,
а уздигнути биће рогови праведникови.«
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Асафов. Песма.
1 Бог је знаменит у Јуди,
Име му је велико у Израелу.
2 У Салиму је његов шатор,
на Сиону боравиште.
3 Тамо је поломио пламене стреле,
штитове и мачеве,
бојно оружје. Села
4 Светлошћу блисташ,
величанственији од прадавних гора.
5 Храбри леже опљачкани,
у последњи сан утонули;
ниједан ратник не диже руку.
6 Од твоје претње, Боже Јаковљев,
и јахач и коњ у дубок сан утонуше.
7 Само се тебе треба бојати.
Ко сме да стане пред тебе кад се разгневиш?
8 Ти с неба изрече пресуду –
земља се уплаши и умири
9 кад Бог устаде да суди,
да спасе све кротке на земљи. Села
10 Захваљиваће ти и јаросни Едом,
преостале из Хамата везаћеш за себе[a].
11 Заветујте се ГОСПОДУ, своме Богу,
и завете извршавајте.
Нека околни народи доносе дарове
Ономе кога се треба бојати.
12 Он чини да владари буду понизни,
њега се боје земаљски цареви.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОД је пастир мој,
ни у чему не оскудевам.
2 Даје ми да на зеленим ливадама лежим,
крај водâ ме мирних води,
3 живот ми обнавља.
Ради свог Имена
стазама правим ме проводи.
4 Макар долином сенке смрти ишао,
зла се не бојим,
јер ти си са мном.
Твој штап и палица
утеху ми пружају.
5 Трпезу простиреш преда мном
наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
мој пехар се прелива.
6 Да, доброта и љубав
пратиће ме свих дана мог живота
и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
22 Филистејци и други пут дођоше и разместише се по долини Рефаим, 23 па Давид опет упита ГОСПОДА.
ГОСПОД му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа. 24 Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у напад, јер ће то значити да је ГОСПОД кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«
25 Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па је убијао Филистејце од Геве до Газера.
Давид доноси Ковчег савеза у Јерусалим
(1. Лет 13,1-14; 15,25-16,43)
6 Давид опет окупи све најбоље војнике у Израелу, њих тридесет хиљада, 2 па с њима крену из Ваале Јудејске, носећи оданде Божији ковчег, који се зове именом ГОСПОДА над војскама, који је на престолу међу херувимима.
3 Божији ковчег ставише на нова кола и изнеше из Авинадавове куће, која је била на брду. Кола су водили Авинадавови синови Уза и Ахјо. 4 Божији ковчег је био на колима, а Ахјо је ишао пред њим. 5 Давид и сав израелски народ играли су пред ГОСПОДОМ из све снаге уз песме, харфе, лире, даире, удараљке и чинеле.
6 Када су дошли до Нахоновог гумна, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег. 7 ГОСПОД плану гневом на Узу због ове несмотрености: Бог га удари, и он умре тамо, крај Божијег ковчега.
8 Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза[a].
9 Тога дана се Давид уплаши ГОСПОДА и рече: »Како бих икада могао пренети ГОСПОДЊИ ковчег к себи?«
10 Стога не хтеде да узме ГОСПОДЊИ ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца. 11 ГОСПОДЊИ ковчег остаде у Јовид-Едомовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови и њега и све његове укућане.
У Атини
16 Док их је Павле чекао у Атини, био је огорчен, јер је видео да је град пун идола. 17 Са Јудејима и побожним Грцима расправљао је у синагоги, а сваког дана на тргу са онима који би се тамо затекли. 18 Тако с њим почеше да расправљају и неки филозофи – епикурејци и стоици.
Једни рекоше: »Шта овај брбљивац хоће да каже?«
А други: »Изгледа да објављује туђе богове« – пошто је проповедао еванђеље о Исусу и васкрсењу.
19 Онда га узеше и одведоше на Ареопаг, па му рекоше: »Можемо ли да знамо какво је то ново учење које износиш? 20 Пуниш нам уши неким чудним стварима, па хоћемо да знамо шта је то.«
21 А сви Атињани и странци који су живели међу њима нису проводили време ни у чему другом осим у причању и слушању новости.
22 Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни. 23 Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем.
24 »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком, 25 нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго. 26 Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања, 27 да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас. 28 ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘
29 »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште. 30 Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају, 31 пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.«
32 Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.«
33 Тако Павле оде од њих. 34 Ипак, неки му се придружише и повероваше, међу њима Дионисије Ареопагита, жена по имену Дамара и други.
Исус храни четири хиљаде људи
(Мт 15,32-39)
8 У то време се опет окупи силан народ. Пошто нису имали шта да једу, Исус позва к себи своје ученике, па им рече: 2 »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. 3 Ако их пошаљем кући гладне, малаксаће на путу. А неки од њих су дошли из далека.«
4 Његови ученици му одговорише: »Откуд би неко у овој пустоши могао да их нахрани хлебом?«
5 »Колико хлебова имате?« упита их Исус.
А они рекоше: »Седам.«
6 Тада он нареди да народ поседа по земљи, узе оних седам хлебова, захвали Богу, изломи их, па даде својим ученицима да их ставе пред народ, и они их ставише. 7 А имали су и неколико рибица. Он их благослови, па рече да и њих ставе пред народ. 8 И људи су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам кошара. 9 А тамо је било око четири хиљаде људи. Исус их отпусти 10 и одмах са ученицима уђе у чамац, па оде у далманутску област.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International