Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљани.« Потомака Корејевих. Маскил. Љубавна песма.
1 Из срца ми надиру предивне речи
док за цара ово дело састављам.
Језик ми је писаљка вештог писара.
2 Најлепши си од рода људског,
умилне речи с усана ти теку.
Није чудо што те Бог довека благословио.
3 Мач припаши уз бедро, ратниче,
опаши се сјајем и величанством.
4 У свом величанству изјаши
за истину, кроткост и праведност.
Твоја је десница
за задивљујућа дела увежбана.
5 Твоје оштре стреле пробиће
срце царевих непријатеља,
па ће ти народи падати пред ноге.
6 Твој престо је, Боже[a], заувек и довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
7 Волиш праведност, а мрзиш опакост.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова.
8 Сва твоја одећа смирном,
алојем и касијом мирише
у палатама слоновачом украшеним
док у свирци жичаних инструмената уживаш.
9 Кнегиње су међу твојим дворанкама,
уз десницу ти невеста, будућа царица,
окићена златом офирским.
10 »Чуј, кћери, помно ме саслушај:
Заборави свој народ и дом свога оца.
11 Цар ће жудети за твојом лепотом;
потчини му се, јер он ће ти бити господар.
12 Кћи тирска донеће ти дар,
народ најбогатији тражити твоју наклоност.«
13 Кнегиња у венчаници протканој златом
као бисер је у златном лежишту.
14 У руху од шареног веза уводе је к цару
са деверушама које је прате.
15 Уводе их с радошћу и клицањем,
у цареву палату улазе.
16 Твоје праоце наследиће твоји синови;
поставићеш их за поглаваре по свој земљи.
17 Учинићу да ти се имена сећају кроз сва поколења;
зато ће те народи славити заувек и довека.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Пљешћите рукама, сви народи,
вичите Богу гласом радосним.
2 Страшан је ГОСПОД, Свевишњи,
Цар велики над свом земљом.
3 Он нам потчини народе,
под ноге народности стави.
4 Он нам изабра наследство,
понос Јакова, кога је заволео. Села
5 Бог се успиње уз клицање,
ГОСПОД уз звук рога овнујског.
6 Певајте псалме ГОСПОДУ, певајте!
Певајте псалме Цару нашем, певајте!
7 Јер, Бог је Цар свега света.
Маскил му певајте!
8 Бог влада над народима,
Бог на свом светом престолу седи.
9 Окупљају се владари народâ
са народом Бога Авраамовог,
јер сви моћници на земљи
Богу припадају.
Он је силно узвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
1 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан
у граду нашега Бога.
Његова света гора,
2 на лепој висини, радост је све земље.
Гора Сион је као висови Цафона[a],
она је град Цара великога.
3 Бог се у њеним кулама
показа као њено утврђење високо.
4 Јер, кад су се цареви удружили,
кад су заједно кренули на њу,
5 видеше је и запрепастише се,
па побегоше у силном страху.
6 Тамо их обузе дрхтавица,
грчеви као у жене у трудовима,
7 као кад источни ветар
лађе таршишке разбија.
8 Што смо чули, то смо и видели
у граду ГОСПОДА над војскама,
у граду нашега Бога:
Бог га чини чврстим довека. Села
9 Усред твога Храма, ГОСПОДЕ,
о твојој љубави размишљамо.
10 Као и глас о теби, Боже,
тако се и хвале теби
шире до крајева земље.
Твоја десница правду подржава.
11 Радоваће се гора Сион,
клицати Јудини градови
због твојих пресуда.
12 Прођите око Сиона, идите око њега,
његове куле пребројте;
13 добро погледајте његове бедеме,
осмотрите му тврђаве,
да о њима причате нараштају следећем.
14 Јер, овај Бог је наш Бог заувек и довека,
он ће нас вечно[b] водити.
Самуилова смрт
25 Самуило умре, и сав Израел се окупи и ожали га. Сахранише га у његовој кући у Рами. А Давид оде доле у пустињу Паран.
Давид и Авигајил
2 У Маону је живео један човек који је имао имање у Кармелу. Био је веома богат: имао је три хиљаде оваца и хиљаду коза. Управо је стригао своје овце у Кармелу. 3 Звао се Навал, а његова жена Авигајил. Она је била лепа и паметна жена, а њен муж, који је био из Калевовог братства, био је суров и зао човек.
4 Када је Давид чуо у пустињи да Навал стриже овце, 5 посла десеторицу слугу, рекавши им: »Идите Навалу горе у Кармел и поздравите га у моје име. 6 Реците му: ‚Живео дуго и у миру! Мир теби и твојим укућанима и свему што је твоје! 7 Чујем да сада стрижеш овце. Када су твоји пастири били с нама, нисмо им учинили ништа нажао нити им је нешто нестало све време док су боравили у Кармелу. 8 Питај своје слуге, и они ће ти то потврдити. Зато буди благонаклон према мојим слугама, јер долазимо у време весеља. Молим те, дај њима, својим слугама, и мени, свом сину Давиду, што год можеш.‘«
9 Када су Давидове слуге стигле, пренеше Навалу ову Давидову поруку, па причекаше.
10 »Ко је тај Давид?« рече Навал Давидовим слугама. »Ко је тај син Јесејев? Ових дана многе слуге беже од својих господара. 11 Зашто бих ја свој хлеб и воду и месо стоке коју сам заклао за своје стригаче дао људима који долазе ко зна одакле?«
12 На то се Давидове слуге окренуше и вратише. Када су стигли, пренеше Давиду сваку реч.
13 Тада Давид рече својим људима: »Нека свако припаше свој мач!«
И свако припаса свој мач, а и Давид припаса свој. Око четири стотине људи пође горе с Давидом, док их две стотине остаде код залиха.
14 Један од слугу рече Наваловој жени Авигајил: »Давид је послао гласнике из пустиње да нашем господару пренесу његове поздраве, а он се извикао на њих. 15 Ти људи су били веома добри према нама. Нису нам учинили ништа нажао нити нам је нешто нестало све време док смо били у пољу крај њих. 16 И дан и ноћ су нам били као бедем све док смо крај њих напасали стада. 17 Сада размисли и види шта можеш да учиниш, јер несрећа се спрема нашем господару и свим његовим укућанима, а наш господар је поган човек коме нико не може ништа да каже.«
18 Авигајил брзо узе две стотине хлебова, две мешине вина, пет спремљених оваца, пет сеи[a] прженог жита, сто гроздова сувог грожђа и две стотине колутова стишњених смокава, па све то натовари на магарце.
19 Онда рече својим слугама: »Ви пођите напред, а ја ћу за вама.«
Али свом мужу Навалу не рече ништа.
20 Док се јашући на магарцу спуштала у једну клисуру у планини, Давид и његови људи спуштали су се према њој, и она се сусрете с њима.
21 Давид је управо мислио: »Дакле, узалуд сам у пустињи пазио на све што тај човек има, да му ништа не нестане. А он ми враћа зло за добро. 22 Нека ме Бог најстроже казни ако до зоре оставим у животу иједнога од његове мушке чељади!«
Павле и Варнава у Иконијуму
14 У Иконијуму Павле и Варнава уђоше у јудејску синагогу и тамо су тако говорили да је поверовало силно мноштво Јудеја и Грка. 2 А Јудеји који нису поверовали подбунише и огорчише душе незнабожаца против браће. 3 Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.
4 Међу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостолâ. 5 Када су незнабошци и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставе и каменују, 6 они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину, 7 па су тамо проповедали еванђеље.
Павле и Варнава у Листри
8 А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.
9 Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење, 10 па веома гласно рече: »Осови се на ноге!«
И човек скочи и прохода.
11 Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«
12 Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник. 13 А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.
14 Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући: 15 »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима. 16 Он је у прошлости[a] пустио све народе да иду својим путем, 17 али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«
18 И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.
Светиљка
(Лк 8,16-18)
21 Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак? 22 Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело. 23 Ко има уши да чује, нека чује.«
24 И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати. 25 Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«
Прича о семену
26 Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, 27 па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. 28 Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. 29 Када сазри, човек одмах узима срп[a], јер је дошло време за жетву.«
Прича о зрну горушице
(Мт 13,31-35; Лк 13,18-19)
30 »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? 31 Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. 32 Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«
33 И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, 34 и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International