Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
Маскил Давидов.
1 Благо оном коме су преступи опроштени,
чији су греси покривени.
2 Благо човеку коме ГОСПОД не рачуна кривицу
и у чијем духу нема лукавости.
3 Док сам ћутао, кости ми ослабише
од мог ридања свакодневног.
4 И дан и ноћ твоја ме рука притискала,
снага ми се сушила као за летње жеге. Села
5 Тада ти признах свој грех
и више своју кривицу нисам скривао.
Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ«
– и ти опрости кривицу мога греха. Села
6 Зато нека ти се сваки верни
моли у време невоље.
Када се бујица силних вода дигне,
до њега неће доћи.
7 Ти си заклон мој;
од невоље ћеш ме сачувати,
окружити ме песмама избављења. Села
8 »Научићу те и показати ти пут
којим треба да идеш.
Саветоваћу те
и држати те на оку.
9 Не буди као коњ или мазга,
који немају памети,
којима се управља жвалама и уздама,
јер ти иначе не прилазе.«
10 Многе су муке опакога,
али ко се у ГОСПОДА узда,
љубав га окружује.
11 Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници!
Кличите од радости, сви који сте срца честитог!
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
Давид у пећини Адулам и Мицпи
22 Давид оде из Гата и побеже у пећину Адулам. Када су за то чули његова браћа и породица, одоше к њему. 2 Сви који су били у невољи или неком дужни или незадовољни, окупише се око њега и он им постаде вођа. Уз њега је било око четири стотине људи.
3 Оданде Давид оде у Мицпу Моавску и рече моавском цару: »Дозволи да моји отац и мајка дођу и буду код вас док не сазнам шта ће Бог да учини за мене.«
4 Тако их остави код моавског цара, где остадоше све док је Давид био у скровишту.
5 Пророк Гад рече Давиду: »Немој више да будеш у скровишту, него иди у Јудину земљу.«
И Давид оде у шуму Херет.
Саул убија свештенике
6 Али Саул је чуо да су Давид и његови људи откривени. Седео је с копљем у руци под тамариском на брду код Гиве, а око њега су стајали сви његови службеници.
7 Он им рече: »Слушајте, Венијаминовци! Хоће ли син Јесејев свима вама дати њиве и винограде? Хоће ли вас поставити за заповеднике над хиљадама и стотинама? 8 Јесте ли се зато сви заверили против мене? Нико ми не говори када мој син склапа савез са сином Јесејевим. Никог од вас није брига за мене и нико ми не говори да је мој син наговорио мог слугу да из заседе вреба на мене, као што то ради данас.«
9 На то Доег Едомац, који је стајао са Сауловим службеницима, рече: »Ја сам видео сина Јесејевог када је дошао Ахимелеху сину Ахитувовом у Нов. 10 Ахимелех је питао ГОСПОДА за њега и дао му хране. А дао му је и мач Филистејца Голијата.«
11 Тада цар посла по свештеника Ахимелеха сина Ахитувовог и сву његову породицу, свештенике у Нову, и они сви дођоше пред цара.
12 Саул рече: »Слушај ти, сине Ахитувов!«
А овај одврати: »Молим, господару?«
13 »Зашто си се заверио против мене«, рече му Саул, »ти и син Јесејев? Дао си му хлеба и мач и питао ГОСПОДА за њега, па се он против мене дигао и вреба на мене из заседе, као што то ради данас.«
14 Ахимелех одговори цару: »Ко је од свих твојих службеника веран као Давид, царев зет, заповедник твоје телесне страже и човек веома поштован у твојој кући? 15 Зар сам тада први пут питао Бога за њега? Наравно да нисам! Нека цар не оптужује мене, свог слугу, или било кога из моје породице, јер ја, твој слуга, баш ништа не знам о свему томе.«
16 Али цар рече: »Умрећеш, Ахимелеше, и ти и сва твоја породица!«
17 Онда нареди стражарима који су стајали крај њега: »Идите и побијте ГОСПОДЊЕ свештенике, јер су и они стали на Давидову страну! Знали су да је у бекству, а нису ми то јавили.«
Али цареве слуге не хтедоше да дигну руку на ГОСПОДЊЕ свештенике.
18 Цар онда рече Доегу: »Ти иди и побиј их!«
И Доег Едомац оде и поби их. Он тога дана уби осамдесет пет мушкараца који су носили ланени наплећак, 19 а мачем погуби и све у Нову, граду свештеникâ – мушкарце и жене, децу и одојчад, волове, магарце и овце.
20 Али један од синова Ахимелеха сина Ахитувовог, који се звао Авиатар, умаче и побеже к Давиду 21 и јави му да је Саул побио ГОСПОДЊЕ свештенике.
22 Тада Давид рече Авиатару: »Онога дана када је Доег Едомац био тамо, знао сам да ће сигурно све рећи Саулу. Ја сам одговоран за смрт целе твоје породице. 23 Остани са мном и не плаши се. Човек који хоће да ти одузме живот хоће да одузме и мој. Са мном ћеш бити сигуран.«
26 »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. 27 Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. 28 Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. 29 Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Али Бог га је васкрсао из мртвих 31 и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. 32 Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима 33 испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:
‚Ти си мој Син,
данас те родих.‘(A)
34 А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:
‚Даћу вам поуздане благослове обећане Давиду.‘(B)
35 Тако и на другом месту каже:
‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘(C)
36 Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. 37 Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. 38 Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, 39 Исусом се оправдава свако ко верује. 40 Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:
41 ‚Гледајте, подругљивци,
чудите се и нестаните,
јер у ваше дане учинићу дело,
дело у које не бисте поверовали
да вам га неко исприча.‘«(D)
42 Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. 43 Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.
19 и Јуду Искариотског, који га је издао.
Исус и Веелзевул
(Мт 12,22-32; Лк 11,14-23; 12,10)
20 Онда уђе у једну кућу, а толико се народа опет окупило да нису могли чак ни хлеб да поједу. 21 Када су за то чули његови, пођоше да га обуздају, јер се говорило да није при себи.
22 А учитељи закона који су дошли из Јерусалима говорили су: »Опседнут је Веелзевулом. Он помоћу демонског владара изгони демоне.«
23 Исус их позва к себи и поче да им говори у причама: »Како може Сатана да изгони Сатану? 24 Ако је неко царство против себе подељено, то царство не може да опстане. 25 И ако је неки дом против себе подељен, тај дом не може да опстане. 26 Па, ако је Сатана устао против самога себе и поделио се, он не може да опстане, него му је дошао крај.
27 »Нико не може да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже. Тек тада може да му опљачка кућу.
28 »Истину вам кажем: људима ће бити опроштени сви греси и увреде, ма колико вређали. 29 Али, ко увреди Светога Духа, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.«
30 То рече јер су говорили: »Опседнут је нечистим духом.«
Исусова мајка и браћа
(Мт 12,46-50; Лк 8,19-21)
31 Уто стигоше Исусова мајка и његова браћа. Док су стајали напољу, послаше једнога к њему да га позове.
32 А око њега је седео народ, па му рекоше: »Ено те напољу траже твоја мајка и твоја браћа.«
33 Тада их Исус упита: »Ко су моја мајка и моја браћа?«
34 Онда погледа оне који су седели у кругу око њега и рече: »Ево моје мајке и моје браће. 35 Ко год извршава Божију вољу, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International