Book of Common Prayer
Књига прва
(Псалми 1-41)
1 Благо човеку који не иде за саветима опаких,
на путу грешничком не стоји
и на већу ругалаца не седи,
2 него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ
и о његовом Закону дан и ноћ размишља.
3 Он је као дрво засађено
покрај водâ текућих
које у право време доноси свој род
и лишће му никад не вене.
Све што чини, добро му успева.
4 А опаки нису такви –
они су као плева коју разноси ветар.
5 Зато се опаки неће одржати на суду,
ни грешници у заједници праведних.
6 Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
а пут опаких пропашће.
1 Зашто се незнабошци комешају,
а народи узалуд завере кују?
2 Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
3 »Скршимо њихове окове
и збацимо њихове ланце!«
4 Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
Господ им се изругује.
5 Онда им у свом гневу говори
и у љутој срџби их застрашује:
6 »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«
7 Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
»Ти си мој Син, данас те родих.
8 Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
и крајеве земље у посед.
9 Разбићеш их гвозденом палицом,
смрскати их као посуду грнчарску.«
10 Зато се уразумите, цареви,
опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.
Благо свима који се у њега уздају!
Псалам Давидов. Када је бежао пред својим сином Авесаломом.
1 Како је много мојих душмана, ГОСПОДЕ!
Колики против мене устају!
2 Много их је који за мене говоре:
»Неће га Бог спасти.« Села
3 Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
ти си слава моја, ти ми главу подижеш.
4 Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши са своје свете горе. Села
5 Лежем и спавам,
и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
6 Не плашим се десетина хиљада
које ме са свих страна опколише.
7 Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
Удари по образу све моје непријатеље,
поразбијај зубе опакима.
8 Од ГОСПОДА долази спасење!
Нека твој благослов буде на твом народу! Села
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Давидов.
1 Услиши ме кад ти завапим,
Боже мој праведни!
Олакшај моју невољу.
Смилуј ми се и чуј моју молитву.
2 Докле ћете, људи,
моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
и да тражите лажи о мени? Села
3 Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
Чуће ГОСПОД кад му завапим.
4 У свом гневу не чините грех.
Кад лежите на својој постељи,
размислите и смирите се. Села
5 Принесите праве жртве
и у ГОСПОДА се уздајте.
6 Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
7 Већом си ми радошћу испунио срце
од њихове кад им обилно роди жито и вино.
8 Чим легнем, одмах мирно заспим.
Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.
Шигајон Давидов, који је испевао ГОСПОДУ због оптужби Куша Венијаминовца.
1 ГОСПОДЕ, Боже мој, у тебе се уздам.
Спаси ме и избави од свих гонитеља мојих,
2 да ме као лав не растргну и не одвуку,
а никог да ме избави.
3 ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио
– ако сам учинио неправду својим рукама,
4 ако сам злом узвратио пријатељу
или без разлога избавио његовог душманина –
5 нека ме онда мој непријатељ гони и стигне,
нека ми живот угази у земљу
и моју част баци у прашину. Села
6 Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу!
Дигни се против беса мојих душмана!
Пробуди се, Боже мој, правду затражи!
7 Нека те окружи скуп народâ,
а ти седи високо над њима –
8 нека ГОСПОД суди народима.
Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности,
по мојој честитости.
9 Докрајчи зло опаких,
а праведне учврсти,
праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.
10 Мој штит држи Бог,
који спасава људе срца честитог.
11 Бог је праведан судија
и поваздан своју срџбу искаљује.
12 Не покаје ли се човек,
Бог ће свој мач наоштрити,
свој лук натегнути и уперити.
13 Спремиће своје оружје смртоносно,
своје стреле запалити.
14 Ево, ко зачне зло
и невољом затрудни,
лаж рађа.
15 Ко рупу копа и продуби је,
сâм пада у јаму коју је ископао.
16 Невоља коју је изазвао
о његову главу се обија,
његово насиље на његово теме силази.
17 Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности,
псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.
Бог одбацује Саула као цара
15 Самуило рече Саулу: »Ја сам онај кога је ГОСПОД послао да те помаже за цара над његовим народом Израелом. Стога сада чуј речи ГОСПОДЊЕ:
2 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Казнићу Амалечане за оно што су учинили Израелу пресревши га на путу када је изашао из Египта. 3 Стога сада иди, нападни Амалечане и докраја уништи све што имају. Немој да их поштедиш – погуби сваког мушкарца и жену, дете и одојче, вола и овцу, камилу и магарца.‘«
7 Тада Саул нападе Амалечане од Хавиле до Шура, источно од Египта. 8 Амалечког цара Агага ухвати живог, а сав народ поби мачем. 9 Али Саул и војска поштедеше Агага и најбољу ситну стоку и говеда, угојену телад и јагњад, и све друго што је било вредно. То не хтедоше да униште, него уништише све што је било бескорисно и безвредно.
10 Тада реч ГОСПОДЊА дође Самуилу: 11 »Жао ми је што сам Саула поставио за цара, јер се окренуо од мене и није извршио оно што сам му рекао.«
Самуила обузе гнев, па је целе те ноћи вапио ГОСПОДУ.
12 Сутрадан Самуило порани и пође да се састане са Саулом, али му рекоше: »Саул је отишао у Кармел. Тамо је себи у част подигао споменик, па је оданде отишао доле у Гилгал.«
13 Када је Самуило дошао Саулу, овај му рече: »ГОСПОД те благословио! Извршио сам оно што ми је ГОСПОД рекао!«
14 А Самуило рече: »Откуд онда чујем блејање оваца и мукање говедâ?«
15 »Дотерали су их од Амалечана«, рече Саул, »јер је војска поштедела најбоље од ситне стоке и говеда да их принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу. А све остало смо докраја уништили.«
16 »Стани!« рече Самуило. »Хоћу да ти кажем шта ми је ГОСПОД ноћас рекао.«
А Саул рече: »Кажи.«
17 »Док си још био незнатан у својим очима«, рече Самуило, »зар ниси постао глава Израеловим племенима? ГОСПОД те је помазао за цара над Израелом. 18 ГОСПОД те је послао у ратни поход, рекавши ти: ‚Иди и докраја уништи онај грешни народ, Амалечане. Бори се с њима док их не докрајчиш.‘ 19 Зашто ниси послушао ГОСПОДА него си се бацио на плен и учинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима?«
20 А Саул одговори Самуилу: »Али ја јесам послушао ГОСПОДА: пошао сам у ратни поход на који ме је ГОСПОД послао, докраја сам уништио Амалечане и довео њиховог цара Агага. 21 Војска је од плена узела овце и говеда, најбоље од онога што је требало да буде докраја уништено, да их у Гилгалу принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу.«
22 Али Самуило одврати:
»Зар су ГОСПОДУ паљенице и клане жртве
миле колико и послушност[a]?
Послушати је боље него жртвовати,
и покорити се боље од лоја овнујског.
23 Јер, побуна је као грех гатања
и бахатост као зло идолопоклонства.
Зато што си одбацио реч ГОСПОДЊУ,
он је тебе одбацио као цара.«
19 Онда је јео и повратио снагу.
Савле проповеда у Дамаску
У Дамаску је провео неколико дана с ученицима 20 и одмах је по синагогама проповедао да је Исус Син Божији. 21 И сви који су га чули, били су запањени.
»Зар ово није онај што је у Јерусалиму затирао оне који призивају Исусово име?« питали су. »И зар није и овамо дошао да их у оковима одведе првосвештеницима?«
22 А Савле је постајао све силнији и збуњивао је Јудеје који су живели у Дамаску, доказајући да Исус јесте Христос.
Савлово бекство из Дамаска
23 Када је прошло много дана, Јудеји се договорише да га убију, 24 али Савле дозна за њихов наум. Они су и дању и ноћу пазили на градске капије, да га убију, 25 али га једне ноћи поведоше његови ученици и у корпи спустише преко зидина.
Савле у Јерусалиму
26 Када је стигао у Јерусалим, Савле покуша да се придружи ученицима, али су га се сви бојали, јер нису веровали да је ученик. 27 Али Варнава га прихвати и одведе апостолима, па им исприча како је Савле на путу видео Господа и да му је Господ говорио, и како је у Дамаску смело проповедао у Исусово име. 28 Тако он остаде с њима. Слободно се кретао по Јерусалиму и смело проповедао у Господње име. 29 Разговарао је и расправљао са грчким Јеврејима, али они су покушавали да га убију. 30 Када су браћа за то сазнала, одведоше га у Кесарију, а оданде га послаше у Тарс.
31 Тако је Црква у целој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру. Изграђивала се, живећи у страху од Господа, и умножавала се уз помоћ Светога Духа.
Исусова смрт
(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Јн 19,28-30)
44 Било је већ око поднева[a] и тама настаде по целој земљи све до три сата[b], 45 јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје.
46 Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!(A)«
И када је то рекао, издахну.
47 Када је капетан видео шта се догодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!«
48 Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди. 49 А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали.
Исусова сахрана
(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Јн 19,38-42)
50 Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа[c], 51 који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство. 52 Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, 53 па га скиде са крста, пови у платно и положи у гроб усечен у стени, у којем још нико није био сахрањен.
54 Био је Дан припреме[d] и субота се примицала. 55 За њим пођоше жене које су дошле са Исусом из Галилеје и видеше гроб и како је тело у њега положено. 56 Онда се вратише и спремише мирисе и помасти. Али у суботу су се одмарале у складу са заповешћу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International