Book of Common Prayer
Хоровођи. Песма. Псалам.
1 Кличи Богу, сва земљо!
2 Псалме певај слави његовог Имена,
величанственим учини хвалоспев о њему!
3 Кажи Богу:
»Како су страхотна твоја дела!
Због твоје велике силе
улагују ти се непријатељи.
4 Сва земља ти се клања
и пева псалме –
сви певају псалме твоме Имену.« Села
5 Дођите и видите шта је Бог учинио:
страхотна дела за људски род.
6 Море претвори у копно,
реку пређоше пешке.
Дођите да се у њему радујемо.
7 Он својом силом влада довека,
његове очи мотре на народе.
Нека се бунтовници не дижу на њега. Села
8 Благосиљајте нашег Бога, народи,
нека одзвањају хвалоспеви о њему.
9 Он нам је душу сачувао живу
и није дао да нам се нога оклизне.
10 Јер, ти си нас проверио, Боже,
пречистио нас као што се пречишћава сребро.
11 У мрежу си нас увео,
терет нам натоварио на леђа.
12 Пустио си људе да нам јашу над главом,
кроз ватру и воду прођосмо.
Али ти нас изведе и окрепи нас.
13 С паљеницама ћу ући у твој Дом;
извршићу завете које сам ти дао,
14 које су моје усне обећале
и моја уста изговорила у невољи.
15 Принећу ти паљенице од угојених животиња,
с кâдом од лоја овнујског.
Принећу ти говеда и јарце. Села
16 Дођите и чујте, сви који се бојите Бога:
испричаћу вам шта је за мене учинио.
17 Завапио сам му својим устима,
својим језиком га величао.
18 Да сам у срцу размишљао о злу,
не би ме Господ чуо.
19 Али Бог ме чуо
и помно саслушао моју молитву.
20 Нека је благословен Бог,
који ми не одби молитву
и своју љубав ми не ускрати.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
1 Смилуј нам се, Боже,
и благослови нас.
Својим лицем нас обасјај, Села
2 да сва земља упозна твоје путеве,
сви незнабошци твоје спасење.
3 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
4 Нека се народности радују и кличу,
јер народима судиш праведно
и управљаш народностима на земљи. Села
5 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
6 Земља је дала свој род.
Нека нас Бог, наш Бог, благослови.
7 Нека нас Бог благослови
и нека га се боје сви крајеви земље.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Небеса Божију славу казују,
свод небески објављује дело руку његових.
2 Дан дану о томе говори,
ноћ ноћи то обзнањује.
3 Нема ту говора, ни речи,
ни гласа који би се чуо,
4 а ипак њихова порука по свој земљи иде
и њихове речи до накрај света.
На небесима је шатор разапео сунцу,
5 што озарено као младожења из своје одаје излази,
усхићено као јунак спреман да стазом потрчи.
6 На једном крају неба излази
и кружи до другог.
Ништа није скривено од врелине његове.
7 Савршен је Закон ГОСПОДЊИ
– живот обнавља.
Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ
– лаковернога мудрим чине.
8 Исправни су налози ГОСПОДЊИ
– срце радују.
Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ
– очи просветљују.
9 Чист је страх од ГОСПОДА
– остаје довека.
Поуздани су закони ГОСПОДЊИ
– сви редом правични,
10 драгоценији од злата,
од много чистог злата,
слађи од меда,
меда што из саћа капље.
11 Они мене, твог слугу, опомињу;
држећи их се, велику награду добијам.
12 Али ко може да примети своје грешке?
Очисти ме од скривених пропуста.
13 Чувај мене, свог слугу, од бахатости,
да не завлада нада мном.
Тада ћу бити беспрекоран,
чист од великог преступа.
14 Нека ти буду миле
речи мојих уста и мисли мога срца,
ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Према аламоту. Песма.
1 Бог је наше уточиште и снага,
спреман помагач у невољама.
2 Зато се нећемо бојати
макар се љуљала земља
и горе попадале у срце мора,
3 макар хучале и кључале воде морске
и горе се тресле од њиховог налета. Села
4 Има једна река чији рукавци
радост доносе Божијем граду,
месту светом, где је Боравиште Свевишњега.
5 Бог је усред града, па град неће пасти;
Бог ће му помоћи у свитање.
6 Народи се комешају, падају царства,
он глас дигне, земља се растопи.
7 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наше је утврђење високо. Села
8 Дођите, гледајте дела ГОСПОДЊА,
пустошења која је учинио на земљи.
9 До крајева земље он прекида ратове,
лук ломи и копље сече, кола спаљује.
10 »Престаните и знајте да сам ја Бог.
Бићу узвишен међу народима,
бићу узвишен на земљи.«
11 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
Елијева смрт
12 Тога дана један Венијаминовац побеже са бојишта у Шило, раздеране одеће и главе посуте прашином. 13 Баш када је он долазио, Ели је седео крај пута на својој столици и осматрао, јер је стрепео због Божијег ковчега. Када је онај човек ушао у град и испричао шта се догодило, цео град закука.
14 Ели чу кукњаву, па упита: »Каква је то граја?«
Онај човек похита да јави Елију, 15 који је имао деведесет осам година, а очи му биле толико слабе да више није видео. 16 Он му рече: »Стижем са бојишта. Данас сам побегао оданде.«
Ели га упита: »Како је било, синко?«
17 »Израел је побегао пред Филистејцима«, одговори гласник. »Војска је претрпела тежак пораз. Твоја два сина, Хофни и Пинхас, мртви су, а Божији ковчег је отет.«
18 Када је онај поменуо Божији ковчег, Ели паде са столице наузнак крај капије, сломи врат и умре, јер је био стар и тежак.
Ели је био судија у Израелу четрдесет година.
19 А Елијева снаха, Пинхасова жена, била је трудна и пред порођајем. Када је чула да је Божији ковчег отет и да су јој свекар и муж мртви, пресамити се од трудова и роди. Али није могла да издржи трудове.
20 Док је умирала, жене које су биле крај ње рекоше: »Не бој се, родила си сина!«
Али она не одговори, нити показа да јој је стало.
21 Дечаку даде име Ихавод[a], говорећи: »Слава је отишла из Израела«, мислећи на отети Божији ковчег и смрт свога свекра и мужа. 22 »Слава је отишла из Израела«, рече, »јер је Божији ковчег отет.«
1 Јаков, слуга Божији и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у дијаспори.
Искушења
2 Сматрајте чистом радошћу, браћо моја, кад год се суочите с разним искушењима, 3 знајући да провера ваше вере развија истрајност. 4 А истрајност нека доврши дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка.
5 Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато. 6 Али нека тражи с вером, нимало не сумњајући. Јер, онај ко сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и носи. 7 Нека такав човек не мисли да ће било шта добити од Господа 8 – човек подељене душе и непостојан у свему што чини[a].
9 Нека се сиромашни брат хвали својом узвишеношћу, 10 а богати својом униженошћу, пошто ће нестати као пољски цвет. 11 Јер, сунце изађе, настане жега и осуши биљку; цвет јој отпадне, па пропадне сва њена лепота. Тако ће и богаташ свенути идући за својим пословима[b].
12 Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле.
13 Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава. 14 Него, свакога искушава његова сопствена пожуда, која га вуче и мами. 15 Онда пожуда зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.
16 Не заваравајте се, драга моја браћо. 17 Сваки добар дар и сваки савршен поклон долазе са неба[c], од Оца светлости, који се не мења као варљива сенка. 18 Он је одлучио да нас роди Речју истине, да будемо нека врста првине његових створења.
23 »Истину вам кажем«, рече Исус својим ученицима, »тешко ће богаташ ући у Царство небеско. 24 И ово вам кажем: лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
25 Када су то чули, ученици се силно зачудише, па рекоше: »Па ко онда може да се спасе?«
26 А Исус их погледа па рече: »Људима је то немогуће, али Богу је све могуће.«
27 Тада Петар рече: »Ето, ми смо све оставили и пошли за тобом. Шта ћемо, дакле, добити?«
28 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »у новом свету, када Син човечији седне на свој славни престо, и ви који сте пошли за мном сешћете на дванаест престола и судити дванаест племена Израелових. 29 И ко год је ради мога имена оставио куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку[a], или децу, или њиве, добиће стоструко више и наследиће вечни живот. 30 Али, многи први биће последњи, а последњи – први.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International