Book of Common Prayer

⁵ Ти знаш моје безумље, Боже,
    моја кривица није ти скривена.
⁶ Нека не буду осрамоћени због мене
    они који те ишчекују,
Господе ГОСПОДЕ над војскама.
    Нека се не постиде због мене
они који те траже,
    Боже Израелов.
⁷ Јер, ради тебе трпим увреде
    и стид ми покрива лице.
⁸ Странац сам својој браћи,
    туђинац синовима моје мајке.
⁹ Изједа ме ревност за твој Дом
    и на мене падају увреде оних који те вређају.
¹⁰ Кад плачем и постим,
    вређају ме.
¹¹ Кад се у кострет обучем,
    узречица им постанем.
¹² Они што седе на капији,
    против мене говоре,
    а пијанци о мени певају ругалице.

¹³ А ја се теби молим, ГОСПОДЕ.
    У време своје наклоности,
у својој великој љубави, Боже,
    услиши ме својим спасењем поузданим.
¹⁴ Ишчупај ме из блата,
    не дај да потонем.
Избави ме од оних који ме мрзе,
    из водâ дубоких.
¹⁵ Не дај да ме преплаве воде,
    ни прогутају дубине,
    ни да гробна јама своја уста затвори нада мном.

¹⁶ Услиши ме, ГОСПОДЕ,
    јер твоја љубав је добра.
    Окрени ми се у својој великој самилости.
¹⁷ Не криј своје лице од мене, твог слуге,
    брзо ме услиши, јер сам у невољи.
¹⁸ Приђи и избави ми душу,
    спаси ме због мојих непријатеља.
¹⁹ Ти знаш увреде које примих,
    моју срамоту и стид.
    Пред тобом су сви моји душмани.
²⁰ Увреде ми сломише срце,
    и разболех се.
Чекао сам да се неко сажали,
    али таквог не би,
и да ме неко утеши,
    али не нађох никог.
²¹ У јело ми ставише жучи,
    кад ожеднех, дадоше ми да пијем сирће.

²² Нека им трпеза пред њима постане замка
    и клопка за њихове пријатеље.
²³ Нека им се помраче очи, да не виде,
    и нека им се кукови тресу без престанка.
²⁴ Излиј своју срџбу на њих,
    нека их стигне твој љути гнев.
²⁵ Нека им опусти табор –
    не било никог да им станује у шаторима.
²⁶ Јер, прогоне онога кога ти раниш
    и причају о болу оних које прободеш.
²⁷ Кривицу им додај на кривицу,
    не дај да се оправдају пред тобом.
²⁸ Нека буду избрисани из књиге живих,
    нека не буду уписани с праведнима.

²⁹ А ја сам јадан и болан;
    нека ме твоје спасење заштити, Боже.
³⁰ Песмом ћу хвалити Божије Име
    и величати га песмом захвалницом.
³¹ Биће то ГОСПОДУ милије од вола,
    милије од јунца с роговима и папцима.

³² Видеће то кротки и обрадовати се.
    Живело вам срце, ви који Бога тражите.
³³ ГОСПОД чује убоге
    и не презире своје засужњене.
³⁴ Нека га хвале небо и земља,
    мора и све што се у њима креће,
³⁵ јер Бог ће спасти Сион
    и поново подићи градове Јудине.
    Народ ће се тамо населити и запосести га.
³⁶ Наследиће га потомци његових слугу,
    пребивати у њему они који његово Име воле.

² А ја – замало ми ноге не посрнуше,
    замало се не оклизнух корачајући,
³ јер сам завидео бахатима
    гледајући благостање опаких.

⁴ Никакву патњу не трпе,
    тело им здраво и снажно.
⁵ Немају брига као други,
    нити их људске невоље погађају.
⁶ Зато им је охолост огрлица,
    насиље одећа коју облаче.
⁷ Очи им подбуле од сала,
    срце им препуно измишљотина.
⁸ Изругују се, говоре пакосно,
    надмено прете тлачењем.
⁹ Устима присвајају небеса,
    а језиком запоседају земљу.
¹⁰ Зато се народ њима окреће
    и њихове речи гута као воду.
¹¹ А они говоре: »Откуд Бог зна шта чинимо?«
    и: »Зар Свевишњи има знање?«

¹² Ето такви су опаки –
    увек безбрижни, богатство гомилају.

¹³ Узалуд сам чисто срце чувао
    и руке прао у недужности.
¹⁴ Поваздан ме погађају невоље
    и казну примам сваког јутра.
¹⁵ Да сам рекао: »И ја ћу говорити тако«,
    издао бих твоју децу.
¹⁶ Али, кад сам све то покушао да разумем,
    сувише тешко ми је било
¹⁷ док нисам ушао у Божије светилиште
    – тада схватих какав им је крај:
¹⁸ Заиста, на клизаво место их стављаш,
    у пропаст их обараш.
¹⁹ У једном трену пропадају,
    докраја збрисани ужасом.
²⁰ Као што човек заборави сан кад се пробуди,
    тако ћеш и ти, Господе, заборавити њихов лик кад устанеш.

²¹ Кад ми је срце било чемерно
    и мисли огорчене,
²² био сам безумник и незналица,
    живинче бесловесно пред тобом.
²³ Али ипак сам стално с тобом,
    ти ме за десницу држиш.
²⁴ Својим саветима ме водиш,
    а на крају ћеш ме увести у славу.
²⁵ Кога ја на небу имам осим тебе?
    А уз тебе, ништа ми на земљи није мило.
²⁶ Занемоћати ми може тело и срце,
    али Бог је снага мога срца
    и мој део довека.
²⁷ Пропашће они који су далеко од тебе;
    ти затиреш све који су ти неверни.
²⁸ А за мене је добро да будем у Божијој близини;
    у Господу ГОСПОДУ налазим уточиште.
    Причаћу о свим твојим делима.