Book of Common Prayer
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Сјај свој над небесима си поставио!
2 Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви због душмана твојих,
да би ућуткао непријатеља и осветника.
3 Када небеса твоја гледам,
дело прстију твојих,
месец и звезде што си их поставио…
4 Шта је човек да га се сећаш,
син човечији да ти је до њега стало?
5 Учинио си га тек мало мањим од Бога,
овенчао га славом и чашћу.
6 Дао си му власт над делима твојих руку,
све му под ноге подложио:
7 све овце и говеда и звери пољске,
8 птице небеске и рибе морске,
и све што морским стазама пролази.
9 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Хоровођи. На гититу. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Како је дивно твоје Боравиште,
ГОСПОДЕ над војскама!
2 Душа ми жуди и гине за двориштима ГОСПОДЊИМ,
срце и тело ми кличу Богу живоме.
3 Чак и врабац себи налази дом
и ластавица гнездо за себе,
где ће своје птиће излећи,
крај твојих жртвеника, ГОСПОДЕ над војскама,
Царе мој и мој Боже.
4 Благо онима што у твом Дому бораве
– они те без престанка хвале. Села
5 Благо онима чија је снага у теби,
који су се у срцу одлучили за ходочашће.
6 Док пролазе долином Баха,
у место пуно извора је претварају,
а јесења киша благословима је прекрива.
7 Све више им расте снага
док се сваки не покаже пред Богом на Сиону.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, чуј моју молитву,
саслушај ме, Боже Јаковљев. Села
9 Погледај наш штит, Боже,
лице помазаника свога погледај с наклоношћу.
10 Бољи је један дан у твојим двориштима
од хиљаду других.
Радије ћу да стојим на прагу Дома мога Бога
него да станујем у шаторима опаких.
11 ГОСПОД, Бог, Сунце је и Штит.
ГОСПОД даје милост и славу;
ниједно добро не ускраћује
онима чији је живот беспрекоран.
12 ГОСПОДЕ над војскама,
благо човеку који се у тебе узда.
16 И сами знате како смо живели у Египту и како смо прошли кроз народе на путу овамо. 17 Видели сте код њих њихове огавне ликове и идоле од дрвета и камена, сребра и злата. 18 Нека данас међу вама не буде ни мушкарца, ни жене, ни братства, ни племена чије ће се срце окренути од ГОСПОДА, нашега Бога, па да иде да служи боговима тих народа. Нека међу вама не буде корена из кога би никла таква горка и отровна биљка.
19 Нека се нико, када чује речи ове заклетве, не нада благослову ако помисли: »Биће ми добро иако идем за својим тврдокорним срцем.« То би водило у потпуну пропаст! 20 Таквоме ГОСПОД неће опростити – његов гнев и љубомора распалиће се против тог човека. Сва проклетства записана у овој књизи пашће на њега и ГОСПОД ће избрисати његово име под небом. 21 ГОСПОД ће га од свих Израелових племена одвојити за пропаст, у складу са свим проклетствима Савеза која су записана у овој Књизи закона.
22 Наредно поколење ваше деце и странци који дођу из далеких земаља видеће поморе који су снашли земљу и болештине којима ју је ГОСПОД ударио. 23 Цела земља биће горућа пустара сумпора и соли – ништа неће бити засејано, ништа неће ницати, ни травка неће расти. Биће као кад су уништени Содома и Гомора, Адма и Цевоим, које је ГОСПОД уништио у свом љутом гневу. 24 Сви народи ће питати: »Зашто је то ГОСПОД учинио овој земљи? Због чега тај велики, пламтећи гнев?«
25 А одговор ће бити: »Зато што је овај народ оставио Савез ГОСПОДА, Бога својих праотаца, Савез који је с њима склопио када их је извео из Египта. 26 Отишли су и служили другим боговима и клањали им се, боговима које нису познавали, боговима које им он није дао. 27 Зато се ГОСПОД разгневио на ову земљу и на њу довео сва проклетства записана у овој књизи. 28 У љутом гневу и великој срџби, ГОСПОД их је ишчупао из њихове земље и бацио у другу земљу, где су и данас.«
29 Има тајни које припадају ГОСПОДУ, нашем Богу, али оно што је откривено припада нама и нашој деци довека, да бисмо извршавали све речи овог Закона.
Жена и Аждаја
12 На небу се појави велико знамење: жена обучена у сунце, под ногама јој месец, а на глави венац од дванаест звезда. 2 Била је трудна и викала у порођајним боловима и мукама. 3 Тада се на небу појави друго знамење: Аждаја, велика, црвена као ватра. Имала је седам глава и десет рогова, а на својим главама седам круна. 4 Њен реп повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Аждаја стаде пред жену која је требало да се породи, да јој прождре дете чим га роди. 5 Она роди мушко дете, сина, који ће гвозденом палицом владати над свим народима. И дете би узето к Богу и његовом престолу, 6 а жена побеже у пустињу, на место које је Бог припремио за њу, да тамо буде збринута[a] хиљаду двеста шездесет дана.
7 Тада на небу изби рат: Михаило са својим анђелима нападе Аждају. Аждаја са својим анђелима узврати напад, 8 али није била довољно јака, па изгубише место на небу[b]. 9 Тако је збачена Велика аждаја, Стара змија, звана ђаво и Сатана, која цео свет доводи у заблуду. Збачена је на земљу, а с њом и њени анђели.
10 Тада чух силан глас на небу како говори:
»Сада је стигло спасење и сила
и царство нашега Бога
и власт његовога Христа,
јер је збачен тужитељ наше браће
који их је и дању и ноћу оптуживао пред нашим Богом!
11 Они га победише Јагњетовом крвљу
и речју свога сведочанства.
Нису волели свој живот толико
да би устукнули пред смрћу.
12 Зато се веселите, небеса
и ви који пребивате на њима.
А тешко вама, земљо и море,
јер је ђаво сишао к вама!
Силан бес га је обузео,
јер зна да има мало времена.«
Излечење многих
29 Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе. 30 Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи. 31 Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.
Исус храни четири хиљаде људи
(Мк 8,1-10)
32 Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«
33 А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«
34 »Колико хлебова имате«, упита их Исус.
»Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«
35 Тада Исус рече народу да поседа по земљи, 36 узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу. 37 И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара. 38 А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.
39 Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International