Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Благо оном ко мари за сиромаха.
ГОСПОД ће га избавити у време зла,
2 ГОСПОД ће га чувати и сачувати га живог;
благословиће га на земљи
и неће га предати на вољу непријатељима;
3 ГОСПОД ће га крепити на постељи болесничкој
и вратити му здравље.
4 Рекох: »Смилуј ми се, ГОСПОДЕ,
исцели ме,
јер против тебе сам згрешио.«
5 Непријатељи моји рђаво о мени говоре:
»Када ће овај да умре
и име да му нестане?«
6 Кад год неки од њих дође да ме види,
испразности говори,
а у срцу зле гласине скупља,
па изађе и исприча их.
7 Сви који ме мрзе
сложно се против мене дошаптавају,
зло ми смишљају и говоре:
8 »То га нека гадна болештина држи;
сад кад је легао, више неће устати.«
9 Чак и мој најбољи пријатељ,
коме сам веровао, који је мој хлеб јео,
своју пету на мене диже.
10 Али ти ми се смилуј, ГОСПОДЕ,
подигни ме, да им истом мером вратим.
11 По овом знам да сам ти омилио:
мој непријатељ нада мном не ликује.
12 Ти ме због моје честитости подржаваш
и пред своје лице стављаш довека.
13 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
од вечности до вечности!
Амин! Амин!
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.
1 Својим смо ушима чули, Боже,
наши су нам праоци причали
о делима која си учинио у њихово време,
у данима давним.
2 Својом руком си истерао незнабошце,
а наше праоце засадио;
народе си скршио, а њих раширио.
3 Нису својим мачем запосели земљу,
нити им је њихова рука донела победу,
него твоја десница, твоја рука
и светлост твога лица,
јер си их волео.
4 Ти си мој Цар и мој Бог,
који Јакову дајеш победе.
5 С тобом душмане потискујемо,
твојим Именом газимо
оне што се на нас дижу.
6 Јер, не уздам се у свој лук,
нити ми мој мач доноси победу,
7 него нам ти победу над душманима доносиш,
ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.
8 Богом се поваздан хвалимо
и довека ћемо твоје Име славити. Села
9 А сада нас ти одбаци и извргну срамоти
и више у бој не излазиш с нашим војскама.
10 Учинио си да узмакнемо пред душманином,
па нас опљачкаше они који нас мрзе.
11 Предао си нас као овце за клање
и раштркао нас међу незнабошце.
12 Свој народ си продао у бесцење
и по тој цени ниси много зарадио.
13 Учинио си нас руглом пред нашим суседима,
предметом подсмеха и поруге онима око нас.
14 Учинио си нас узречицом међу незнабошцима,
на нас народи с презиром главом одмахују.
15 Срамота је моја поваздан преда мном,
стид ми лице покрива
16 због граје онога који ме вређа и погрђује,
због непријатеља који би да се освети.
17 Све нас је то снашло,
али те нисмо заборавили
ни прекршили твој Савез.
18 Није нам се окренуло срце
ни ноге скренуле са твоје стазе,
19 а ти си нас смрвио међу тим шакалима
и сенком смрти нас покрио.
20 Ако смо Име свога Бога заборавили
или руке ширили ка туђем богу,
21 зар то Бог не би открио?
Јер, он зна тајне срца.
22 Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, Господе! Зашто спаваш?
Прени се! Не одбаци нас заувек!
24 Зашто кријеш лице
и наш јад и потлаченост заборављаш?
25 Душа нам потону у прашину,
трбух нам се за земљу прилепио.
26 Устани и помози нам,
ради своје љубави нас избави.
13 Ако се, дакле, потпуно покорите заповестима које вам данас дајем – да волите ГОСПОДА, свога Бога, и да му служите свим својим срцем и свом својом душом – 14 »слаћу на вашу земљу кишу у право време, и у јесен и у пролеће, па ћеш моћи да сакупљаш своје жито, младо вино и уље, 15 и даваћу да на твојим пољима расте трава за твоја говеда. Тако ћеш јести и бити сит.«
16 Пазите да не будете заведени, па се окренете и служите другим боговима и клањате им се. 17 Тада би ГОСПОД плануо гневом на вас. Затворио би небо да не пада киша, земља не би давала свој род и брзо бисте нестали са добре земље коју вам ГОСПОД даје.
18 Утисните ове моје речи у своје срце и своју душу. Привежите их себи на руку и носите их на челу као знак. 19 Учите о њима своју децу. Говорите о њима када седите у кући и када идете путем, када лежете и када устајете.
Служба помирења
11 Пошто, дакле, знамо за страх пред Господом, трудимо се да уверимо људе. Разоткривени смо пред Богом, а надам се и пред вашом савешћу. 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, већ вам дајемо прилику да се нама хвалите, да имате шта да одговорите онима који се хвале спољашњошћу, а не оним што је у срцу. 13 Јер, ако смо били ван себе, то је ради Бога, а ако смо били при себи, то је ради вас.
14 Обузима нас Христова љубав када размишљамо о овоме: један је умро за све, дакле, сви су умрли. 15 А умро је за све да живи више не живе за себе, него за Онога који је за њих умро и васкрсао.
16 Зато ми од сада никог не познајемо по телу. Ако смо Христа и познавали по телу, сада га више тако не познајемо. 17 Ако је, дакле, неко у Христу, ново је створење; старо је прошло, ево, ново је настало. 18 А све је од Бога, који нас је кроз Христа помирио са собом и поверио нам службу помирења. 19 Јер, Бог је у Христу помирио свет са собом, не рачунајући људима њихове преступе и нама поверивши Реч помирења. 20 Ми смо, дакле, Христови изасланици – Бог вас опомиње преко нас. У Христово име вас молимо: помирите се са Богом. 21 Њега, који није учинио грех, Бог је ради нас учинио грехом[a], да у њему будемо Божија праведност.
6 А као његови сарадници, опомињемо вас да Божију милост не примите узалуд. 2 Јер, каже:
»Услишио сам те у часу повољном
и помогао ти на дан спасења.«(A)
Ево сада је најповољнији час! Ево сада је дан спасења!
Грех, вера, дужност
(Мт 18,6-7, 21-22; Мк 9,42)
17 Исус рече својим ученицима: »Саблазни морају да дођу, али тешко оном по коме дођу. 2 Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да га баце у море него да саблазни иједнога од ових малених. 3 Чувајте се!
»Ако твој брат згреши, укори га, па ако се покаје, опрости му. 4 И ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута ти дође и каже: ‚Кајем се‘, опрости му.«
5 Тада апостоли рекоше Господу: »Увећај нашу веру.«
6 А Господ рече: »Када бисте имали веру као зрно горушице, могли бисте рећи овом дуду: ‚Ишчупај се с кореном и посади се у море‘, и он би вас послушао.
7 »Који од вас, када има слугу који оре или чува овце, па се овај врати с поља, каже: ‚Дођи одмах и седи да једеш?‘ 8 Зар му не каже: ‚Спреми ми вечеру, па се опаши[a] и послужуј ме док једем и пијем. А после можеш и ти да једеш и пијеш‘? 9 Да ли он захваљује слузи што је учинио оно што му је наређено? 10 Тако и ви, када учините све што вам је наређено, треба да кажете: ‚Ми смо некорисне слуге. Учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International