Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
1 Алилуја!
Свим срцем ћу ГОСПОДУ захваљивати
на већу честитих и на скупу.
2 Велика су ГОСПОДЊА дела –
жељно их ишчекују сви којима су мила.
3 Сјајно је и величанствено његово дело
и праведност његова остаје довека.
4 Учинио је да се његова чудесна дела памте.
ГОСПОД је милостив и сажаљив.
5 Храну даје онима који га се боје,
довека се сећа свога Савеза.
6 Силу својих дела свом народу показа,
земље незнабожаца даде им у посед.
7 Истинита су и праведна његова дела,
поуздани су његови налози;
8 чврсто стоје заувек и довека,
на истини и правичности засновани.
9 Он посла откупљење свом народу,
заповеди да његов Савез буде довека.
Свето је и страшно његово Име.
10 Страх од ГОСПОДА почетак је мудрости;
разумни су сви који његове налоге извршавају.
Хвале о њему остају довека.
1 Алилуја!
Благо човеку који се боји ГОСПОДА,
који силно ужива у његовим заповестима.
2 Потомство ће му бити моћно на земљи,
биће благословено поколење честитих.
3 Богатство и благо у његовом су дому
и његова праведност остаје довека.
4 И у тами светлост сија честитима,
сваком ко је милостив, сажаљив и праведан.
5 Добро је човеку дарежљивом и који даје на зајам,
који своје послове обавља праведно
6 – никада неће посрнути.
Спомен на праведника остаје довека.
7 Не плаши се рђавих вести,
срце му је постојано, у ГОСПОДА се узда.
8 Срце му је спокојно, не боји се,
ликујући гледа своје душмане.
9 Просу, даде сиромасима;
праведност његова остаје довека.
Његов рог у части се уздиже.
10 Види то опаки, и гневи се,
зубима шкргуће и нестаје.
Пропашће оно за чим опаки жуди.
1 Алилуја!
Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
2 Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
сада и довека.
3 Од изласка сунца до места његовог заласка,
нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
4 ГОСПОД је узвишен над народима,
његова Слава над небесима.
5 Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
који на висини седи на престолу,
6 који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
7 Он сиромаха диже из прашине,
убогога подиже са буњишта,
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Нероткињи даје да станује у дому
као радосна мајка деце.
Алилуја!
Јединство у Христовом телу
4 Преклињем вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да живите достојно позива којим сте позвани. 2 Са свом понизношћу и кроткошћу, стрпљиво подносите један другога у љубави, 3 трудећи се да помоћу споне мира одржите јединство Духа. 4 Једно је Тело и један Дух, као што сте и ви, када сте позвани, на једну наду позвани. 5 Један је Господ, једна вера, једно крштење. 6 Један је Бог и Отац свих, који је над свима, кроз све и у свима.
7 А сваком од нас дата је милост како је Христос коме подарио[a]. 8 Зато се каже:
»Када се попео на висину,
за собом поведе сужње
и људима даде дарове.«(A)
9 Ово »попео«, шта друго значи него да је и сишао у доње, земаљске крајеве? 10 А Онај који је сишао, исти је Онај који се и попео више од свих небеса, да све испуни. 11 Он је дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље, 12 да припреми свете за дело служења, за изградњу Христовог тела, 13 док сви не дођемо до јединства у вери и спознању Сина Божијега, до савршеног човека, до пуне мере Христовог раста. 14 Тада више нећемо бити нејач којом се поигравају таласи и коју носи сваки ветар учења које људском преваром и лукавством води у замку заблуде. 15 Него, држећи се истине, у љубави, у свему ћемо израсти у њега, који је Глава – у Христа. 16 Он чини да цело Тело – повезано и уједињено сваким подупирућим зглобом – расте и изграђује се у љубави, сразмерно делотворности сваког појединог дела.
Реч постаје тело
1 У почетку је била Реч,
и Реч је била код Бога,
и Реч је била Бог.
2 Она је у почетку била код Бога.
3 Све је кроз њу постало
и без ње није постало ништа што је постало.
4 У њој је био живот
и тај живот је људима био светлост.
5 И светлост светли у тами
и тама је није обузела[a].
6 Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. 7 Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују. 8 Он сам није био светлост, него је сведочио за светлост. 9 А он – истинска светлост која просветљује[b] сваког човека – дошао је на свет[c].
10 Био је на свету
и свет је кроз њега постао,
али га свет није препознао.
11 Својима је дошао,
али они га нису примили.
12 А онима који су га примили
дао је моћ да постану Божија деца –
онима који верују у његово име,
13 који нису рођени природним путем[d],
ни од воље тела,
ни од воље мужа, већ од Бога.
14 И Реч је постала тело и настанила се међу нама,
и ми смо гледали њену славу,
славу Јединорођенога од Оца,
пуног милости и истине.
15 Јован сведочи за њега и виче: »Ово је онај за кога сам рекао: ‚Онај који за мном долази, већи је од мене, јер је био пре мене.‘«
16 Од његове смо пуноће сви примили, и то милост на милост. 17 Јер, Закон је дат преко Мојсија, а милост и истина дошли су преко Исуса Христа. 18 Бога нико никад није видео. Јединорођени Бог[e], који је у Очевом крилу – он га је објавио.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International