Book of Common Prayer
Давидов.
1 Певаћу о љубави и правди,
теби, ГОСПОДЕ, псалам ћу певати.
2 Пазићу да идем путем беспрекорним
– када ли ћеш доћи к мени?
Вршићу дужности у својој палати срца честитог.
3 Ништа погано нећу стављати пред очи.
Мрзим оно што чине неверни,
нећу да имам удела у томе.
4 Изопачено срце биће далеко од мене,
нећу да имам ништа са злом.
5 Ко ближњега клевеће у потаји,
тога ћу затрти.
Коме су очи охоле и срце надмено,
тога нећу трпети.
6 Моје очи тражиће верне у земљи,
да код мене живе.
Ко иде путем беспрекорним,
тај ће ми служити.
7 Ко се бави преваром,
неће живети у моме дому.
Ко говори лажи,
неће ми стајати пред очима.
8 Сваког јутра ћу затирати
све опаке у земљи,
да уклоним све зликовце
из града ГОСПОДЊЕГ.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 Не оглушуј се, Боже,
којем изричем хвале.
2 Јер, уста опаких и варалица разјапише се на мене.
Лажљивим језиком против мене говоре,
3 речима мржње ме окружују,
без икаквог разлога нападају,
4 на моју љубав узвраћају оптужбама.
Све што могу је да се молим.
5 Злом ми за добро узвраћају
и мржњом за моју љубав.
6 Одреди опаког судију над њим
и нека му тужитељ стане здесна.
7 Кад му буду судили, нека се нађе крив
и нека се његове молитве сматрају грехом.
8 Нека му дани буду малобројни.
Нека његову службу преузме други.
9 Нека му деца постану сирочад
и жена удовица.
10 Нека му деца скитају и просе,
нека их истерају из рушевина дома.
11 Нека му поверилац узме све што има,
нека странци заплене плод његове муке.
12 Не било никог да му се смилује,
да се на његову сирочад сажали.
13 Нека му се затру потомци,
нека им се избрише име у следећем колену.
14 Нека се ГОСПОД сећа кривице његових праотаца,
нека се не избрише грех његове мајке,
15 нека без престанка буду пред ГОСПОДОМ.
Нека спомен на његову породицу уклони са земље.
16 Јер, никад му не паде на памет да милостиво поступи,
него је до смрти гонио сиромаха и убогога
и човека сломљеног срца.
17 Проклетство је волео – нека га стигне;
благослов му се није милио – нека је далеко од њега.
18 Проклетство је облачио као одећу,
као вода му је улазило у тело
и као уље у његове кости.
19 Нека га проклетство обавија као одећа,
као појас којим се стално опасује.
20 Нека ГОСПОД тако узврати мојим тужитељима
и онима који зло говоре о мени.
21 А ти се, ГОСПОДЕ, Господе,
за мене заузми Имена свога ради.
Избави ме због доброте своје љубави.
22 Јер, сиромах сам и убог
и срце у мени дрхти.
23 Нестајем као вечерња сенка,
као скакавца ме отресају.
24 Од поста ми клецају колена
и тело ми је омршавело.
25 Ругло постадох мојим тужитељима,
кад ме виде, главом одмахују.
26 Помози ми, ГОСПОДЕ, Боже мој,
спаси ме због своје љубави.
27 Нека знају да си то ти својом руком учинио,
да си ти, ГОСПОДЕ, онај који ме спасао.
28 Нека они проклињу, ти благосиљаш.
Кад устану против мене, постидеће се,
а ја, твој слуга, радоваћу се.
29 Нека се моји тужитељи обуку у срамоту
и стидом се покрију као огртачем.
30 Силно ћу се ГОСПОДУ захваљивати својим устима,
међу мноштвом га хвалити.
Ајин
121 Чиним што је праведно и правично.
Не препуштај ме мојим тлачитељима.
122 Заузми се за добробит свога слуге,
не дај да ме бахати тлаче.
123 Очи ми ишчилеше чекајући твоје спасење
и твоје обећање праведно.
124 По својој љубави поступи са својим слугом
и својим уредбама ме научи.
125 Твој сам слуга – умности ми дај,
да твоје прописе упознам.
126 Време је, ГОСПОДЕ, да нешто учиниш
– твој Закон крше.
127 Твоје заповести волим више од злата,
од чистог злата.
128 Зато што су сви твоји налози правични,
мрзим сваку лажну стазу.
Пе
129 Чудесни су твоји прописи;
зато им се моја душа покорава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
умност даје лаковерноме.
131 Уста отварам и уздишем,
за твојим заповестима жудим.
132 Окрени ми се и смилуј
као што увек чиниш онима који твоје Име воле.
133 Кораке ми усмери као што си обећао,
да ниједан грех нада мном не завлада.
134 Ослободи ме мојих тлачитеља,
да се твојих налога држим.
135 Својим лицем обасјај свога слугу
и својим уредбама ме научи.
136 Потоци суза из очију ми теку,
јер се људи твог Закона не држе.
Цаде
137 Праведан си, ГОСПОДЕ,
и правични су твоји закони.
138 Праведни су и сасвим поуздани
прописи које си дао.
139 Изједа ме моја ревност,
јер моји душмани твоје речи заборавише.
140 Твоја обећања сасвим су проверена,
твој слуга их воли.
141 Незнатан сам и презрен,
али твоје налоге не заборављам.
142 Твоја је праведност праведност вечна
и твој Закон истина.
143 Невоља и тескоба ме снађоше,
али у твојим заповестима уживам.
144 Вечна је праведност твојих прописа;
дај ми да их разумем, да бих живео.
14 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 15 »Сине човечији, житељи Јерусалима су говорили за твоју браћу, твоје рођаке и сав израелски народ: ‚Далеко су од ГОСПОДА. Ова земља је нама дата у посед.‘«
Најава повратка Израелаца
16 »Зато реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Иако сам их послао далеко међу народе и расејао их по земљама, ипак ћу им, бар накратко, бити светилиште у земљама у које су отишли.‘
17 »Зато реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Сабраћу вас из народâ и вратити вас из земаља по којима сте расејани, и поново ћу вам дати земљу Израелову.‘ 18 Они ће се вратити у њу и уклонити из ње све одвратне ликове и гнусне идоле. 19 Даћу им ново срце и усадити у њих нов дух. Извадићу из њих камено срце и дати им срце од меса. 20 Тада ће они живети по мојим уредбама и помно се држати мојих закона. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. 21 Али на главу оних чије је срце одано њиховим одвратним ликовима и гнусним идолима сручићу све оно што су чинили, говори Господ ГОСПОД.«
22 Тада херувими, с точковима крај њих, раширише крила, а Слава Бога Израеловог била је над њима. 23 Слава ГОСПОДЊА диже се из града и стаде над гором источно од њега. 24 Дух ме подиже и однесе до изгнаникâ у Вавилону у виђењу које је дао Дух Божији. Тада виђење које сам имао оде од мене, 25 а ја изгнаницима испричах све што ми је ГОСПОД показао.
Мелхиседек
7 А тај Мелхиседек је био цар Салима и свештеник Свевишњега Бога. Он је изашао у сусрет Аврааму када се овај враћао после победе над царевима и благословио га, 2 а Авраам му је одмерио десетак од свега. Његово име значи, прво, »цар праведности«, а затим »цар Салима«, то јест »цар мира.« 3 Без оца, без мајке, без родослова, он, чији дани немају почетка ни живот краја, сличан Сину Божијем, остаје свештеник довека.
4 Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена. 5 Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама. 6 Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања – 7 а нема сумње да увек већи благосиља мањег. 8 И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив. 9 Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама, 10 јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.
Исус сличан Мелхиседеку
11 Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? 12 А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. 13 Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. 14 Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. 15 А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, 16 који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. 17 Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.«(A)
Повратак Седамдесет двојице
17 Седамдесет двојица[a] се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«
18 А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња. 19 Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити. 20 Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«
Исус се радује
(Мт 11,25-27; 13,16-17)
21 Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.
22 »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«
23 Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате. 24 Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International