Book of Common Prayer
1 ГОСПОД царује –
нека кличе земља,
нека се радује све мноштво острва.
2 Око њега су облаци и густа тмина,
праведност и правда темељ су његовог престола.
3 Пред њим огањ иде
и сажиже његове душмане унаоколо.
4 Његове муње свет обасјавају,
земља то гледа и дрхти.
5 Планине се као восак топе пред ГОСПОДОМ,
пред Господаром све земље.
6 Небеса његову праведност објављују
и сви народи гледају његову славу.
7 Срамоти ће бити извргнути
сви који служе ликовима,
који се хвале идолима.
Њему се поклоните, сви богови![a]
8 Сион то чује, и радује се,
и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.
9 Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом,
ти си силно узвишен над свим боговима.
10 Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло,
јер он чува живот својих верних
и избавља их из руку опаких.
11 Светлост се просипа по праведнима
и радост по онима срца честитог.
12 Радујте се у ГОСПОДУ, праведници,
и захваљујте његовом светом Имену.
1 ГОСПОД царује –
нека дрхте народи.
На престолу седи међу херувимима –
нека се земља тресе.
2 Велик је ГОСПОД на Сиону,
узвишен над свим народима.
3 Нека захваљују твоме Имену,
великом и страшном.
Он је свет!
4 Силни Царе, ти волиш правду.
Правичност си учврстио,
право и праведно поступаш у Јакову.
5 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се код његовог подножја.
Он је свет!
6 Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима,
Самуило међу онима који његово Име призивају.
Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.
7 Говорио им је из стуба од облака.
Држали су се његових прописа
и уредби које им је дао.
8 Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Био си им Бог који прашта,
иако си кажњавао њихова злодела.
9 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се на његовој светој гори.
Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.
Псалам. За захваљивање.
1 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Служите ГОСПОДУ с радошћу,
долазите пред њега кличући!
3 Знајте да је ГОСПОД Бог.
Он нас је начинио, и ми смо његови,
његов народ, стадо његовог пашњака.
4 Са захвалницом улазите кроз његове капије
и са хвалом у његова дворишта.
Захваљујте му, његово Име благосиљајте.
5 Јер, ГОСПОД је добар;
љубав његова остаје довека
и његова верност кроз сва поколења.
1 ГОСПОДЕ, Боже освете,
Боже освете, засијај.
2 Устани, Судијо земље,
врати охолима како заслужују.
3 ГОСПОДЕ, докле ће опаки,
докле ће опаки ликовати?
4 Докле ће просипати дрске речи?
Докле ће се сви зликовци хвалисати?
5 Народ твој сатиру, ГОСПОДЕ,
и твој посед тлаче.
6 Удовицу и дошљака кољу,
сироче убијају.
7 Говоре: »Не види ГОСПОД,
не обраћа пажњу Бог Јаковљев.«
8 Ви обратите пажњу, глупи међу народом!
Безумници, кад ћете се уразумити?
9 Зар Онај који је усадио ухо не чује?
Зар Онај који је саздао око не види?
10 Зар Онај који стегом народе одгаја не кажњава?
Зар Онај који људски род учи нема знања?
11 ГОСПОД зна људске мисли, да су ништавне.
12 Благо човеку кога одгајаш стегом, ГОСПОДЕ,
и из свог Закона га учиш.
13 Ти му дајеш смирење од дана злих
док се за опакога копа јама.
14 Јер, ГОСПОД неће свој народ одбацити
ни свој посед оставити.
15 Пресуде ће се опет заснивати на правди
и сви срца честитог за њом ће ићи.
16 Ко ће за мене устати против злих?
Ко ће за мене стати против зликоваца?
17 Да ми није ГОСПОД притекао у помоћ,
брзо бих се у смртној тишини настанио.
18 Кад рекох: »Нога ми се оклизну«,
твоја ме љубав придржа, ГОСПОДЕ.
19 Кад се намножила тескоба у мени,
твоја утеха ме развесели.
20 Зар могу с тобом у савезу да буду
искварене судије, које муку стварају својим одлукама?
21 Удружују се да праведнику узму живот
и да недужнога осуде на смрт.
22 Али ГОСПОД је моје утврђење високо,
мој Бог је стена мога уточишта.
23 Он ће им вратити за њихове грехе
и због њихове опакости их уништити.
ГОСПОД, наш Бог, уништиће их.
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
10 »Ево, долази дан! Усуд проклија, шиба пропупе, бахатост процвета! 11 Насиље израсте у шибу, да казни опакост. Нико од њих неће остати, нико од њиховог мноштва и ништа од њиховог богатства, ништа од вредности. 12 Дошло је време, стигао је дан. Ко купује, нека се не радује, а ко продаје, нека се не жалости, јер срџба је на свем мноштву народа подједнако. 13 Продавац неће повратити земљу коју је продао за свога живота, јер виђење о мноштву народа неће бити опозвано. Због њихових греха ниједан од њих неће сачувати живот. 14 Дувају у трубе и спремају се, али ниједан неће поћи у бој, јер моја срџба је над свим мноштвом народа.
15 »Напољу мач, а унутра помор и глад. Ко је у пољу, погинуће од мача, а ко је у граду, прождреће га глад и помор.
23 »Припремите ланце, јер земља је препуна крвопролића и град препун насиља. 24 Довешћу најгоре народе да им запоседну куће. Докрајчићу гордост насилникâ и њихова светилишта биће оскврнављена. 25 Када дође ужас, тражиће мир, али мира неће бити. 26 Долазиће несрећа за несрећом и једна рђава вест за другом. Узалуд ће тражити виђење од пророка, свештеник више неће имати поуку из Закона ни старешине савет. 27 Цар ће бити у жалости, поглавара ће обузети очајање, а руке народа земље ће дрхтати. Поступићу с њима према њиховом начину живота и судити им по њиховим законима. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«
Извесност Божијег обећања
13 Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом, 14 рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«(A) 15 И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.
16 Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу. 17 Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, 18 да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена. 19 Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе, 20 онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.
Послање Седамдесет двојице
10 После тога Господ одреди још седамдесет двојицу[a], па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.
2 Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву. 3 Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове. 4 Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.
5 »Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘ 6 И ако тамо буде мирољубив човек[b], ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити. 7 Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.
8 »Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе. 9 Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘ 10 Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците: 11 ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘ 12 Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«
Прекори непокајаним градовима
(Мт 11,20-24)
13 »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу. 14 Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама. 15 А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље[c] ћеш се суновратити!
16 »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«
Повратак Седамдесет двојице
17 Седамдесет двојица[d] се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International