Book of Common Prayer
Маскил Етана Езраховца.
1 О љубави ГОСПОДЊОЈ певаћу довека,
устима твоју верност обзнањивати кроз сва поколења.
2 Говорићу да твоја љубав чврсто стоји довека,
да си верност на самом небу учврстио.
3 »Савез сам склопио са својим изабраником,
заклео се своме слузи Давиду:
4 ‚Твоје потомство учврстићу довека
и твој престо учврстити кроз сва поколења.‘« Села
5 Небеса ће славити твоја чуда, ГОСПОДЕ,
твоју верност на скупу светих.
6 Ко је у облацима раван ГОСПОДУ?
Ко је као ГОСПОД међу бићима небеским?
7 Страшан је Бог на већу светих,
већи и страшнији од свих око себе.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, ко је као ти?
Силни ГОСПОДЕ, твоја верност те окружује.
9 Ти узбурканим морем владаш,
кад му се таласи дигну, ти их стишаваш.
10 Ти Рахава скрши као да је рањен,
снажном руком непријатеље распрши.
11 Небеса су твоја, твоја је и земља,
ти си свет утемељио и све на њему.
12 Ти си север и југ створио,
Тавор и Хермон твом Имену кличу.
13 Мишица ти снажна, рука јака,
десница уздигнута.
14 Праведност и правда темељ су твога престола,
љубав и истина пред тобом иду.
15 Благо народу који зна да ти кличе:
он у светлости твог лица хода,
16 у твом Имену поваздан се радује
и твоју праведност хвали.
17 Јер, ти му дајеш сјај и снагу.
Због твоје наклоности победу односимо[a].
18 Наш штит припада ГОСПОДУ,
наш цар Свецу Израеловом.
19 Једном си у виђењу својим вернима рекао:
»Помоћ сам пружио ратнику,
изабранога издигао из народа:
20 нашао сам Давида, свог слугу,
својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
и у мом Имену ће победити[b].
25 Ставићу његову руку на море
и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
и његов престо као дане небеске.
30 »Ако његови синови оставе мој Закон
и не буду живели по мојим законима,
31 ако моје уредбе прекрше
и не буду се држали мојих заповести,
32 казнићу их шибом због њиховог преступа,
батинама због њиховог греха,
33 али му нећу ускратити своју љубав
ни раскинути своју верност.
34 Нећу прекршити свој савез
ни променити своје обећање.
35 Једном заувек својом светошћу се заклех,
нећу Давида слагати:
36 његова владарска кућа остаће довека
и његов престо као сунце преда мном;
37 довека ће бити учвршћен, као месец,
сведок на небу поуздан.« Села
38 Али ти одбаци, презре
и разјари се на помазаника свога.
39 Ти раскиде савез са својим слугом
и круну му укаља збацивши је на земљу.
40 Ти му све зидине проби
и сва његова утврђења претвори у рушевине.
41 Ко год прође путем, пљачка га;
ругло постаде својим суседима.
42 Уздигао си десницу његових душмана,
учинио да ликују сви његови непријатељи.
43 Ти му отупи оштрицу мача
и у боју га не подржа.
44 Ти учини крај његовом сјају
и престо му баци на земљу.
45 Ти му скрати дане младости
и срамотом га покри. Села
46 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека скривати?
Докле ће твоја јарост горети као огањ?
47 Сети се како је кратак мој живот,
како си ништавним учинио живот људски.
48 Који човек живи а да неће видети смрт?
Може ли свој живот спасти Шеолове руке? Села
49 Где је твоја пређашња љубав, ГОСПОДЕ,
на коју си се, у својој верности, заклео Давиду?
50 Сети се, Господе, како су вређали твог слугу,
како у срцу носим увреде свих народа,
51 којима су ме вређали твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
којима су на сваком кораку твог помазаника вређали.
52 Благословен ГОСПОД довека!
Амин! Амин!
Сликовита најава опсаде Јерусалима
4 »А сада, сине човечији, узми глинену таблицу, стави је пред себе и нацртај на њој град Јерусалим. 2 Потом га опседни: подигни опсадну кулу наспрам њега, изгради насип, постави таборе и око њега размести овнове. 3 Онда узми гвоздени тигањ, постави га попут гвозденог зида између себе и града и окрени се лицем према њему. Град је под опсадом, а ти си тај који га опседа. То ће бити знак израелском народу. 4 Затим лези на свој леви бок и стави на себе грех израелског народа. Онолико дана колико будеш лежао на боку, толико ћеш носити њихов грех. 5 Одредио сам ти онолико дана колико је година њиховог греха: три стотине деведесет дана – толико ћеш носити грех израелског народа. 6 Када то завршиш, лези поново, овог пута на десни бок, па ћеш носити грех народа Јуде. Одредио сам ти четрдесет дана – по дан за сваку годину. 7 Лицем се окрени према опседнутом Јерусалиму, обнажи руку и пророкуј против њега. 8 Ја ћу те везати конопцима, да не можеш да се окрећеш с бока на бок док не завршиш дане своје опсаде.
9 »Узми пшенице и јечма, боба и сочива, проса и крупника, саспи све у једну чинију, па од тога умеси себи хлеб. Јешћеш га свих три стотине деведесет дана колико ћеш лежати на боку. 10 Одмери двадесет шекела[a] хлеба по дану и једи га у одређено време. 11 Одмери и једну шестину хина[b] воде и пиј је у одређено време. 12 Једи хлеб као што би јео јечмену погачу. Испеци га на људском измету, наочиглед људима.«
13 ГОСПОД још рече: »Тако ће израелски народ јести нечисту храну међу народима међу које ћу их отерати.«
14 Тада ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Никада се нисам укаљао. Од детињства нисам јео ништа угинуло ни оно што је растргла звер, нити је нечисто месо ушло у моја уста.«
15 »Добро«, рече он, »пустићу те да испечеш хлеб на крављој балези место на људском измету.«
16 А онда ми рече: »Сине човечији, прекинућу снабдевање Јерусалима хлебом. Народ ће с тескобом јести хлеб на меру и са стрепњом пити воду на меру, 17 јер ће хлеба и воде понестати. Згражаваће се један над другим и ископнети због свога греха.
6 Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт[a] и вером у Бога, 2 учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду. 3 И то ћемо учинити ако Бог дâ.
4 Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу 5 и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света, 6 па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.
7 Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов, 8 а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена.
9 Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење. 10 Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима. 11 А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде, 12 да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано.
Негостољубиви Самарићани
51 Како се приближавало време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да крене у Јерусалим, 52 па пред собом посла гласнике који уђоше у једно самаријско село да му све припреме. 53 Али мештани га не примише, јер се упутио у Јерусалим.
54 Када су ученици Јаков и Јован то видели, упиташе га: »Господе, хоћеш ли да призовемо огањ са неба да их уништи?«
55 Али Исус се окрену и прекори их[a]. 56 Онда одоше у друго село.
Цена следбеништва
(Мт 8,19-22)
57 Док су ишли путем, рече му један човек: »Ићи ћу за тобом куд год ти идеш.«
58 Исус му одговори: »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечији нема где да спусти главу.«
59 А једном другом рече: »Пођи за мном.«
»Господе«, рече му човек, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«
60 А Исус му рече: »Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божије царство.«
61 Један му рече: »Ја ћу за тобом, Господе, али ме прво пусти да се опростим од своје породице.«
62 »Ко положи руку на плуг«, рече му Исус, »а осврће се, није за Божије царство.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International