Book of Common Prayer
Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Сјај свој над небесима си поставио!
2 Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви због душмана твојих,
да би ућуткао непријатеља и осветника.
3 Када небеса твоја гледам,
дело прстију твојих,
месец и звезде што си их поставио…
4 Шта је човек да га се сећаш,
син човечији да ти је до њега стало?
5 Учинио си га тек мало мањим од Бога,
овенчао га славом и чашћу.
6 Дао си му власт над делима твојих руку,
све му под ноге подложио:
7 све овце и говеда и звери пољске,
8 птице небеске и рибе морске,
и све што морским стазама пролази.
9 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Пљешћите рукама, сви народи,
вичите Богу гласом радосним.
2 Страшан је ГОСПОД, Свевишњи,
Цар велики над свом земљом.
3 Он нам потчини народе,
под ноге народности стави.
4 Он нам изабра наследство,
понос Јакова, кога је заволео. Села
5 Бог се успиње уз клицање,
ГОСПОД уз звук рога овнујског.
6 Певајте псалме ГОСПОДУ, певајте!
Певајте псалме Цару нашем, певајте!
7 Јер, Бог је Цар свега света.
Маскил му певајте!
8 Бог влада над народима,
Бог на свом светом престолу седи.
9 Окупљају се владари народâ
са народом Бога Авраамовог,
јер сви моћници на земљи
Богу припадају.
Он је силно узвишен.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
(1. Лет 16,23-33)
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму!
Певај ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Певајте ГОСПОДУ, Име му благосиљајте!
Из дана у дан његово спасење објављујте!
3 О његовој слави причајте међу незнабошцима,
о чудима његовим међу свим народима.
4 Јер, велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
бојати га се треба више од свих богова.
5 Јер, ништавни су сви богови народâ,
а ГОСПОД је небеса начинио.
6 Пред њим су сјај и величанство,
сила и лепота у његовом су светилишту.
7 Дајте ГОСПОДУ, породице народâ,
дајте ГОСПОДУ славу и силу.
8 Дајте ГОСПОДУ славу достојну његовог Имена.
Дар донесите и у његова дворишта уђите,
9 поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
Дрхти пред њим, сва земљо!
10 Говорите међу незнабошцима: »ГОСПОД царује!«
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
Он ће народима судити правично.
11 Нека се радују небеса,
нека кличе земља,
нека грми море и све што је у њему,
12 нека се радују поља и све на њима.
Тада ће све шумско дрвеће клицати
13 пред ГОСПОДОМ, јер он долази,
он долази да суди земљи.
Судиће свету у праведности
и народима у својој верности.
Жива бића и Слава ГОСПОДЊА
1 Петога дана четвртог месеца тридесете године, када сам био међу изгнаницима крај реке Кевар, небеса се отворише и ја видех Божија виђења.
2 Петога дана тог месеца – пете године изгнанства цара Јоахина – 3 реч ГОСПОДЊА дође свештенику Језекиљу сину Бузијевом крај реке Кевар у земљи Халдејаца. Тамо је рука ГОСПОДЊА била на њему.
4 Погледах, а оно – олуја долази са севера: огроман облак с пламтећим огњем, окружен блиставом светлошћу, а усред огња нешто као светлуцави ћилибар. 5 Усред тога нешто налик на четири жива бића. Обличјем су изгледала као човек, 6 али је свако од њих имало четири лица и четири крила. 7 Ноге су им биле праве, а стопала као у телета и светлуцава као углачана бронза. 8 Под крилима су на четири стране имала људске руке. Свако од ова четири бића имало је лице и крила, 9 а крила су им се дотицала. Када су бића ишла, нису се окретала – свако је ишло право напред.
10 Свако од четири бића имало је четири лица: спреда лице човека, с десне стране лице лава, с леве лице вола и позади лице орла. 11 Два крила сваког бића била су раширена увис и дотицала крила бића до њега, а два крила су му покривала тело. 12 Свако биће је ишло право напред. Куд год је ишао дух, ишла су и бића, и нису се окретала док су ишла. 13 Између ових бића било је нешто налик на ужарено угљевље, или упаљене бакље, и кретало се међу њима. Када би се огањ распламсао, из њега су севале муње. 14 Бића су јурила напред-назад као муња.
24 Када су се бића кретала, чуо сам шум њихових крила попут хучања великих вода, попут гласа Свесилнога, попут жамора војске. Када су се бића заустављала, спуштала су крила. 25 А са свода над главама бића чула се бука и док су она стајала спуштених крила. 26 Изнад свода над њиховим главама било је нешто налик на престо од лазулита, а на престолу нека прилика налик на човека. 27 Видех да је од струка навише налик на светлуцајући ћилибар и да је свуда унаоколо огањ, а од струка наниже као огањ окружен блиставом светлошћу. 28 Попут дуге у облацима када је кишан дан, таква је била светлост око њега. Било је то нешто попут Славе ГОСПОДЊЕ. Кад то видех, падох ничице. Онда зачух глас који ми је говорио.
Исус је сличан браћи
5 Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо. 6 Неко је негде посведочио, рекавши:
»Шта је човек да га се сећаш,
или син човечији да ти је до њега стало?
7 Учинио си га тек мало[a] мањим од анђелâ,
овенчао га славом и чашћу,
8 све си му под ноге потчинио.«(A)
А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено, 9 али видимо Исуса – који је био учињен тек мало мањим од анђелâ – овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.
10 Да би многе синове довео у славу, доликовало је Ономе за кога и кроз кога све постоји да Зачетника њиховог спасења учини савршеним кроз страдање. 11 Јер, и Онај који освештава и они који се свештају, сви су од једнога. Зато се он не стиди да их зове браћом 12 када каже:
»Објавићу твоје име својој браћи,
усред скупа ти певати хвалоспеве.«(B)
13 И још:
»У њега ћу се уздати.«(C)
И још:
»Ево мене и деце коју ми је дао Бог.«(D)
14 Пошто су деца од крви и меса,[b] и он је узео удела у крви и месу, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, 15 и да ослободи оне који су, бојећи се смрти, целог живота били у ропству. 16 Јер, он не помаже анђелима, него помаже Авраамовим потомцима. 17 Зато је било потребно да у свему буде сличан браћи, да би пред Богом могао да постане милосрдан и веран Првосвештеник, који врши помирење за грехе народа. 18 Јер, пошто је и сам трпео док је био искушаван, може да помогне искушаванима.
Послање апостола
(Мк 16,14-18; Лк 24,36-49; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)
16 Једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им је Исус рекао да иду. 17 Када су га угледали, поклонише му се. Али неки су сумњали.
18 Тада им Исус приђе и рече: »Дата ми је сва власт на небу и на земљи. 19 Зато идите и све народе учините мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, 20 учећи их да се држе свега што сам вам заповедио. И ево, ја сам с вама сваког дана, све до краја света.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International