Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Ко може да исприча сва његова силна дела,
ко да искаже све хвале о њему?
3 Благо онима који се држе правде,
који у свако доба чине што је право.
4 Сети ме се, ГОСПОДЕ,
кад свом народу покажеш наклоност.
У помоћ ми притекни својим спасењем,
5 да видим благостање твојих изабраних,
да се радујем с твојим народом,
да се твојим поседом хвалим.
6 Згрешили смо као наши праоци,
чинили зло и поступали опако.
7 Када су наши праоци били у Египту,
твоја чудесна дела нису разумели.
Нису се сећали многобројних дела твоје љубави,
па се побунише крај мора, Црвеног мора.
8 Али он их спасе свога Имена ради,
да обзнани своју силу.
9 Он запрети Црвеном мору,
и оно пресуши,
кроз дубине их проведе као кроз пустињу.
10 Он их спасе из руку онога ко их мрзи,
откупи их из руку непријатељевих.
11 Воде прекрише њихове душмане,
ни један једини не остаде жив.
12 Тада повероваше његовим речима
и хвалоспев му отпеваше.
13 Али брзо су заборавили његова дела
и нису чекали његов савет.
14 Пожуди су се предали у пустињи,
Бога искушавали у пустолини.
15 Он им даде оно што су тражили,
али им посла и опаку болест.
16 У табору почеше да завиде
Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
17 Земља се отвори и прогута Датана
и Авирамове следбенике прекри.
18 Огањ плану међу њиховим следбеницима,
пламен сажеже опаке.
19 Код Хорева направише теле,
па су се ливеном лику клањали.
20 Тако су своју Славу
заменили ликом вола, који једе траву.
21 Заборавили су Бога, који их је спасао,
који је велика дела учинио у Египту,
22 чудесна дела у Хамовој земљи
и страхотна дела крај Црвеног мора.
23 Зато он рече да ће их истребити.
Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
да их не затре.
24 Потом презреше земљу пожељну,
његовој речи не повероваше.
25 Гунђали су у својим шаторима,
глас ГОСПОДЊИ нису слушали.
26 Зато им се подигнуте руке заклео
да ће мртви попадати по пустињи,
27 да ће им потомци пасти међу народе
и да ће их раштркати по земљама.
28 Везали су се за Ваала Пеорског
и јели жртве принете мртвима[a].
29 Својим делима разгневише ГОСПОДА,
и помор изби међу њима.
30 Тада устаде Пинхас, па је посредовао,
и помор престаде.
31 То му се урачуна у праведност
за сва поколења довека.
32 Разјарише га крај водâ Мериве,
па Мојсија задеси невоља због њих:
33 пошто су му огорчили дух,
он несмотрене речи изговори.
34 Не затреше народе
као што им је ГОСПОД заповедио,
35 него се измешаше с незнабошцима
и научише да чине исто што и они.
36 Служили су њиховим идолима,
који им постадоше замка.
37 Своје синове и кћери
жртвовали су демонима.
38 Недужну крв су проливали,
крв својих синова и кћери,
жртвујући их ханаанским идолима,
и земља се оскврнави крвљу.
39 Тако су се каљали својим поступцима
и постали неверни због својих дела.
40 Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ
и његов посед му се згади.
41 Предаде их у руке незнабошцима,
па над њима завладаше они што их мрзе.
42 Потлачише их непријатељи
и својој власти их подвргоше.
43 Много их је пута избављао,
а они су и даље бунтовне науме ковали
и све дубље тонули у грех.
44 Али он погледа на њихову невољу
када је чуо њихов вапај
45 и ради њих се сети свога Савеза.
Сажали се због своје велике љубави
46 и учини да се на њих сажале
сви који су их засужњили.
47 Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
и да се хвалама теби поносимо.
48 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Нека сав народ каже: »Амин!«
Алилуја!
13 Стога, не осуђујмо један другога, него радије одлучите да пред свога брата не стављате препреку или саблазан. 14 Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто само по себи. Него, ако неко сматра да је нешто нечисто, њему је нечисто. 15 Ако је због јела твој брат жалостан, већ не поступаш по љубави. Немој својим јелом да упропастиш онога за кога је Христос умро. 16 Немојте, дакле, да се оцрњује ваше добро. 17 Јер, Божије царство није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Светоме Духу. 18 Ко тако служи Христу, драг је Богу, а и људи га цене.
19 Стога, тежимо ка оном што води миру и узајамном изграђивању. 20 Не уништавај Божије дело због јела. Све је чисто, али је зло ако човек једе нешто због чега се други саблажњава. 21 Добро је не јести месо и не пити вино и не чинити оно због чега се твој брат саблажњава.
22 Уверење које имаш[a], имај за себе пред Богом. Благо оном ко самога себе не осуђује за оно што сматра да је добро. 23 Ко једе двоумећи се, навлачи на себе осуду, јер то не чини из уверења[b]. А све што се не чини из уверења, грех је.
Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач
(Мт 9,18-26; Мк 5,21-43)
40 Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. 41 Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, 42 јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43 А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења[a] и нико није могао да је излечи. 44 Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.
45 А Исус упита: »Ко ме је дотакао?«
Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«
46 Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«
47 Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.
48 »Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«
49 Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«
50 А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«
51 Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. 52 А сви су плакали и туговали за њом.
»Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«
53 Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.
54 Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«
55 Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. 56 Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International