Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.
1 Чуј моје речи, ГОСПОДЕ,
проникни у моје уздахе.
2 Моје запомагање слушај,
Царе мој и Боже мој,
јер се теби молим.
3 Сваког јутра, ГОСПОДЕ, чујеш ми глас,
сваког јутра своје молбе полажем пред тебе
и чекам.
4 Ти ниси Бог коме је мила опакост,
зло код тебе не борави.
5 Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
ти мрзиш све који чине зло.
6 Лажљивце уништаваш,
крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.
7 А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
8 Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
Због мојих душмана
свој пут преда мном поравнај.
9 Нема искрености у њиховим устима,
срце им је пуно пропасти.
Грло им је гроб отворен,
језиком ласкају.
10 Прогласи их кривима, Боже!
Нека им њихове сплетке донесу пропаст.
Отерај их због многих преступа њихових,
јер су се против тебе побунили.
11 Нека се радују сви који се у тебе уздају,
нека кличу од радости довека.
Заштити оне који воле твоје Име,
нека се у теби радују,
12 јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника
и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов
1 Не грди ме у свом гневу, ГОСПОДЕ,
не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам изнемогао.
Излечи ме, ГОСПОДЕ, јер ми се кости тресу од страха.
3 Душа ми се силно тресе од страха.
Докле ћеш тако, ГОСПОДЕ?
4 Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
због своје љубави ме спаси.
5 Јер, у смрти нема спомена на тебе,
у Шеолу, ко да ти захваљује?
6 Изнемогох од јецања.
Сву ноћ постељу плачем заливам,
свој лежај сузама натапам.
7 Од жалости ми очи ишчилеше,
ослабише због свих душмана мојих.
8 Даље од мене, сви који чините неправду,
јер ГОСПОД је чуо мој плач!
9 Чуо је ГОСПОД моју молбу,
ГОСПОД је моју молитву прихватио.
10 Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
узмакнуће, изненада постиђени.
1 Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?
Зашто се кријеш у временима невоље?
2 Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
они се хватају у сплетке које је смислио.
3 Опаки се пожудом свога срца хвали,
лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
4 Опаки у својој надмености Бога не тражи,
нема места за Бога у његовим наумима.
5 Путеви су му увек успешни,
надмен је и далеко су од њега твоји закони,
презире све своје душмане.
6 Мисли: »Нећу посрнути.
Никад ме неће задесити зло.«
7 Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
под језиком му мука и несрећа.
8 У заседи лежи покрај села,
из потаје убија недужнога,
очима вреба жртве.
9 У заседи лежи као лав у брлогу,
у заседи лежи да сиромаха ухвати,
да га у мрежу ухвати и одвуче.
10 Жртве се руше, сатрвене,
под његовом снагом падају.
11 А он мисли: »Заборавио је Бог.
Сакрио је лице и никад ништа не види.«
12 Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
Сиромахе не заборави!
13 Зашто да опаки презире Бога?
Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
14 Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
ти сирочади помажеш.
15 Сломи руку опакоме и зломе,
казни његову опакост, да се више не нађе.
16 ГОСПОД је Цар заувек и довека!
Нестаће незнабошци из његове земље.
17 Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,
охрабрујеш их и помно слушаш.
18 Браниш права сирочади и потлачених,
да их смртник више не застрашује.
Хоровођи. Давидов.
1 У ГОСПОДА се уздам.
Зашто ми, онда, говорите:
»Одлети као птица на своју гору.
2 Јер, ено, опаки натежу лукове,
стреле на тетиве намештају,
да из мрака погоде људе срца честитог.
3 Када се темељи руше,
шта да учини праведник?«
4 ГОСПОД је у свом светом Храму,
престо ГОСПОДЊИ на небесима.
Он гледа људе, очима их испитује.
5 ГОСПОД испитује праведника,
а опакога и онога ко воли насиље
мрзи душа његова.
6 На опаке ће излити угљевље ужарено
и сумпор горући,
дати им да испију чашу ветра огњеног.
7 Јер, ГОСПОД је праведан и воли праведност.
Честити ће гледати његово лице.
Навуходоносоров сан
2 Друге године своје владавине, Навуходоносор је сањао сан који га је толико узнемирио да није могао да спава. 2 Стога он позва чаробњаке, гатаоце, врачаре и звездознанце да му га протумаче.
Када су ови дошли и стали пред цара, 3 он им рече: »Сањао сам сан који ме мучи и желим да сазнам шта значи.«
4 Звездознанци му рекоше на арамејском: »Жив био довека, царе! Испричај нама, твојим слугама, тај сан, и ми ћемо га протумачити.«
5 »Моја одлука је неопозива«, одговори им цар. »Ако ми не кажете шта сам сањао и шта тај сан значи, даћу да вас исеку на комаде, а ваше куће претворе у гомиле крша. 6 Али, ако ми откријете и шта сам сањао и шта тај сан значи, добићете од мене поклоне, награде и велику част. Дакле, кажите ми шта сам сањао и шта тај сан значи.«
7 А они му опет рекоше: »Нека цар исприча свој сан нама, својим слугама, и ми ћемо га протумачити.«
8 Цар одговори: »Сигуран сам да хоћете да добијете на времену, јер увиђате да је моја одлука неопозива. 9 Ако ми не кажете шта сам сањао, има само једна казна за вас. Договорили сте се да ме лажете и обмањујете чекајући да се нешто промени. Дакле, кажите ми шта сам сањао, па ћу знати да то умете и да протумачите.«
10 Тада звездознанци рекоше цару: »Нема на свету човека који би могао да учини то што цар тражи. Ниједан цар, ма колико био велик и силан, није тражио тако нешто ни од једног чаробњака, гатаоца или звездознанца. 11 То што цар тражи исувише је тешко и нико му то не може открити, осим богова, а они не живе међу људима.«
12 Цар се на то толико разгневи и разбесне да нареди да се погубе сви вавилонски мудраци. 13 Када је издата наредба да се побију мудраци, потражише и Данила и његове другове, да и њих побију.
14 Пажљиво бирајући речи, Данило се обрати Ариоху, заповеднику цареве страже, који је кренуо да побије вавилонске мудраце, 15 и упита га: »Зашто је цар издао тако строгу наредбу?«
И Ариох му све објасни.
16 Тада Данило уђе код цара и замоли га да му дâ мало времена, па да ће му онда протумачити сан.
2 Дечице моја, пишем вам ово да не грешите. Али, ако неко и згреши, имамо Заступника код Оца – Исуса Христа, праведника. 2 Он је жртва помирница за наше грехе, и не само за наше него и за грехе целог света.
3 А по овоме знамо да смо га упознали: ако се држимо његових заповести. 4 Онај ко каже: »Упознао сам га«, а не држи се његових заповести, лажљивац је и у њему нема истине. 5 А ко се држи његове Речи, у њему је Божија љубав[a] заиста стигла до савршенства. По томе знамо да смо у њему. 6 Ко говори да живи у њему, дужан је да живи онако како је он живео.
7 Драги моји, не пишем вам неку нову заповест, него стару заповест коју сте имали од почетка – стара заповест је Реч коју сте чули. 8 А ипак вам пишем нову заповест, која се обистињује у њему и у вама. Јер, тама пролази, а истинска светлост већ сија.
9 Ко говори да је у светлости, а мрзи свога брата, још је у тами. 10 Ко воли свога брата, живи у светлости и у њему нема саблазни. 11 А ко мрзи свога брата, у тами је – хода у тами и не зна куда иде, јер му је тама заслепила очи.
12 Док сам био с њима, чувао сам их именом које си ми дао. Сачувао сам их и ниједан од њих није пропао, осим сина пропасти, да се испуни Писмо.
13 »Сада долазим к теби, али ово говорим док сам још у свету, да би они имали пуноћу моје радости у себи. 14 Предао сам им твоју Реч, а свет их је замрзео, јер нису од света, као што ни ја нисам од света. 15 Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла. 16 Они нису од света, као што ни ја нисам од света. 17 Освештај их истином – твоја Реч је истина. 18 Као што си ти мене послао у свет, тако сам и ја њих послао у свет 19 и самога себе освештавам за њих, да и они буду освештани истином.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International