Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
1 Алилуја!
Свим срцем ћу ГОСПОДУ захваљивати
на већу честитих и на скупу.
2 Велика су ГОСПОДЊА дела –
жељно их ишчекују сви којима су мила.
3 Сјајно је и величанствено његово дело
и праведност његова остаје довека.
4 Учинио је да се његова чудесна дела памте.
ГОСПОД је милостив и сажаљив.
5 Храну даје онима који га се боје,
довека се сећа свога Савеза.
6 Силу својих дела свом народу показа,
земље незнабожаца даде им у посед.
7 Истинита су и праведна његова дела,
поуздани су његови налози;
8 чврсто стоје заувек и довека,
на истини и правичности засновани.
9 Он посла откупљење свом народу,
заповеди да његов Савез буде довека.
Свето је и страшно његово Име.
10 Страх од ГОСПОДА почетак је мудрости;
разумни су сви који његове налоге извршавају.
Хвале о њему остају довека.
1 Алилуја!
Благо човеку који се боји ГОСПОДА,
који силно ужива у његовим заповестима.
2 Потомство ће му бити моћно на земљи,
биће благословено поколење честитих.
3 Богатство и благо у његовом су дому
и његова праведност остаје довека.
4 И у тами светлост сија честитима,
сваком ко је милостив, сажаљив и праведан.
5 Добро је човеку дарежљивом и који даје на зајам,
који своје послове обавља праведно
6 – никада неће посрнути.
Спомен на праведника остаје довека.
7 Не плаши се рђавих вести,
срце му је постојано, у ГОСПОДА се узда.
8 Срце му је спокојно, не боји се,
ликујући гледа своје душмане.
9 Просу, даде сиромасима;
праведност његова остаје довека.
Његов рог у части се уздиже.
10 Види то опаки, и гневи се,
зубима шкргуће и нестаје.
Пропашће оно за чим опаки жуди.
1 Алилуја!
Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
2 Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
сада и довека.
3 Од изласка сунца до места његовог заласка,
нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
4 ГОСПОД је узвишен над народима,
његова Слава над небесима.
5 Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
који на висини седи на престолу,
6 који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
7 Он сиромаха диже из прашине,
убогога подиже са буњишта,
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Нероткињи даје да станује у дому
као радосна мајка деце.
Алилуја!
8 Изведи народ који је слеп, а има очи,
који је глув, а има уши.
9 Све народности се сабиру
и народи окупљају.
Који од њих је ово прорекао
или нам објавио оно што је било пре?
Нека доведу сведоке
да докажу да су били у праву,
да и други чују и кажу: »Истина је.«
10 »Ви сте ми сведоци«, говори ГОСПОД,
»и мој слуга кога сам изабрао,
да знате и да ми верујете и да увидите
да сам ја Он.
Пре мене ниједан бог није саздан
нити после мене има иједнога.
11 Ја, ја сам ГОСПОД,
и осим мене нема Спаситеља.
12 Ја сам открио и спасао и обзнанио
– ја, а не неки туђи бог међу вама.
Ви сте ми сведоци«, говори ГОСПОД,
»да сам ја Бог
13 и да сам од давнина Он.
Нико не може из моје руке да избави.
Кад ја учиним, ко може да промени?«
2 Као новорођенчад жудите за чистим духовним млеком, да од њега одрастете за спасење, 3 сад кад сте се уверили[a] да је Господ добар.
Живи камен и свети народ
4 Приђите њему, Живом камену, који су, додуше, људи одбацили, али је у Божијим очима изабран и драгоцен, 5 па се као живо камење уградите у духовну кућу, да будете свето свештенство, да кроз Исуса Христа приносите духовне жртве које су Богу миле. 6 Зато у Писму стоји:
»Ево, постављам на Сиону
камен изабрани,
драгоцени камен угаони,
и ко у њега верује,
неће се постидети.«(A)
7 За вас, дакле, који верујете, он је драгоцен, а за оне који се не покоравају,
»камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони«,(B)
8 и
»камен спотицања
и стена саблазни«.(C)
А спотичу се они који су непокорни Речи, за шта су и одређени.
9 А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ, да објављујете врлине Онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост; 10 ви који некад нисте били народ, а сада сте Божији народ; ви који сте били у немилости, а сада сте у милости.
Пут, Истина и Живот
14 »Нека се ваше срце не узнемирава. Верујте у Бога и у мене верујте. 2 У кући мога Оца има много станова. Да није тако, зар бих вам рекао: ‚Идем да вам припремим место.‘? 3 А када одем и припремим вам место, доћи ћу опет и узети вас к себи да и ви будете тамо где сам ја. 4 А куда ја идем, знате пут.«
5 »Господе«, рече му Тома, »не знамо куда идеш. Како можемо да знамо пут?«
6 »Ја сам Пут, Истина и Живот«, одговори Исус. »Нико не долази к Оцу, осим кроз мене. 7 Да познајете мене, познавали бисте[a] и мога Оца. Одсад га и познајете, и видели сте га.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International