Book of Common Prayer
Хвалоспев. Давидов.
1 Узвисиваћу те, Боже, Царе мој,
и твоје Име благосиљати заувек и довека.
2 Сваког дана ћу те благосиљати
и твоје Име хвалити заувек и довека.
3 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
неистражива је величина његова.
4 Нараштај ће нараштају хвалити твоја дела
и објављивати дела твоје силе.
5 Размишљаћу о сјају славе твога величанства
и о твојим делима чудесним.
6 Говориће се о сили твојих дела страхотних,
а ја ћу о твојој величини причати.
7 Сећаће се твоје велике доброте
и клицати твојој праведности.
8 ГОСПОД је милостив и самилостан,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 ГОСПОД је добар према свима,
самилост показује према свим својим делима.
10 Захваљиваће ти сва твоја дела, ГОСПОДЕ,
и благосиљати те сви твоји верни.
11 Говориће о слави твога царства
и о твојој сили причати,
12 да целом људском роду обзнане твоја силна дела
и величанствени сјај твога царства.
13 Твоје царство је вечно царство
и твоја власт кроз сва поколења.
ГОСПОД је веран у свему што каже,
одан у свему што чини[a].
14 ГОСПОД придржава све који падну
и усправља све погнуте.
15 Очи свих у тебе су упрте
и ти им дајеш храну у право време.
16 Своју руку отвараш
и све што живи до миле воље ситиш.
17 ГОСПОД је праведан на свим својим путевима
и веран у свим својим делима.
18 ГОСПОД је близу свима који га призивају,
свима који га у истини призивају.
19 Он испуњава жеље онима који га се боје,
чује њихов вапај и спасава их.
20 ГОСПОД чува све који га воле,
а све опаке ће затрти.
21 Моја ће уста изговарати хвале ГОСПОДУ.
Нека свако биће његово Име благосиља
заувек и довека.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Силно си велик, ГОСПОДЕ, Боже мој.
У сјај и величанство си обучен,
2 светлошћу као плаштом огрнут.
Небеса разастиреш као завесу,
3 на водама над небом полажеш греде
својих горњих одаја.
Од облакâ правиш своја кола
и на крилима ветра путујеш.
4 Ветрове чиниш својим гласницима,
огњене пламенове својим слугама.
5 Земљу си на њене темеље поставио –
довека се неће пољуљати.
6 Океаном[a] си је покрио као одећом,
воде су стајале над планинама.
7 Ти запрети водама, и оне побегоше,
на звук твога грома хитро утекоше.
8 Уздигоше се планине, спустише долине
до места које си им одредио.
9 Водама си поставио границу
коју не смеју да пређу,
да више не прекрију земљу.
10 Ти воде из изворâ изливаш у кланце.
Између планина теку
11 и сваку дивљу животињу поје.
Дивљи магарци гасе жеђ,
12 крај њих се гнезде птице
и певају међу гранама.
13 Из својих горњих одаја планине натапаш,
земља је пуна плодова твог труда.
14 Ти чиниш да расте трава за стоку
и биљке које служе човеку,
да добије храну из земље:
15 вино, које човеку радује срце,
уље, да му лице засија,
и хлеб, који му снажи тело[b].
16 Сите се стабла ГОСПОДЊА,
кедрови либански, које је засадио.
17 На њима врапци свијају гнезда,
рода свој дом на боровима.
18 Високе планине уточиште су дивокозама,
хридине даманима.
19 Ти чиниш да месец одређује времена,
сунце зна када да зађе.
20 Ти донесеш таму, и ноћ падне,
кад све шумске животиње излазе,
21 лавови ричу за пленом
и своју храну траже од Бога.
22 Сунце изађе, и оне се окупе
и по својим јазбинама полежу.
23 Тада човек иде на посао,
на свој рад до вечери.
24 Колико је много твојих дела, ГОСПОДЕ!
Сва си их учинио у мудрости.
Пуна је земља твојих створења.
25 Ено мора, големог и широког,
које врви од створења безбројних,
бића малих и великих.
26 По њему плове лађе,
у њему је левијатан,
кога си створио да се у њему игра.
27 Сви ови на тебе чекају
да им храну даш на време.
28 Ти им је дајеш,
и они је сабиру,
руку отвараш,
и они се добрима сите.
29 Своје лице сакријеш,
и они се уплаше,
дах им одузмеш, и они угибају
и у прах се враћају.
30 Ти свој дах пошаљеш,
и други се стварају,
и тако обнављаш лице земље.
31 Нека Слава ГОСПОДЊА остане довека!
Нека се радује ГОСПОД у својим делима!
32 Он земљу погледа, и она задрхти,
планине дотакне, и оне се задиме.
33 Док сам жив, ГОСПОДУ ћу певати,
псалме му певати све док ме буде.
34 Нека му моје мисли буду миле!
У ГОСПОДУ ћу се радовати.
35 Нека грешници нестану са земље
и нека више не буде опаких.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Алилуја!
Хвалоспев ГОСПОДУ
25 ГОСПОДЕ, ти си мој Бог.
Величаћу те и захваљивати твом Имену,
јер си учинио чудесна дела,
верно извршио науме
које си давно смислио.
2 Претворио си град у гомилу крша,
утврђени град у рушевину;
туђинско утврђење више није град –
никад га неће поново саградити.
3 Зато ће те славити силни народи,
бојати те се градови безочних народа.
4 Ти си уточиште сиромаху,
уточиште убогоме у његовој невољи,
заклон од олује и хлад на припеци.
Јер, дах безочних је као вихор
који наваљује на зид
5 и као жега у пустињском крају.
Ти ућуткујеш дреку туђинаца.
Као кад облак својом сенком умањи жегу,
тако се стиша песма безочних.
6 На овој гори ће ГОСПОД над војскама
за све народе спремити
гозбу од најбољих јела и одлежалих вина –
од најсочнијег меса и најбољег вина.
7 На овој гори ће уништити
вео који застире све народе,
покров који покрива све народности
8 и заувек уништити смрт.
Господ ГОСПОД избрисаће сузе са сваког лица
и уклонити срамоту свог народа са целе земље.
ГОСПОД је говорио.
9 Тога дана ће се говорити:
»Да, ово је наш Бог.
У њега смо се уздали,
и он нас је спасао.
Ово је ГОСПОД, у њега смо се уздали.
Радујмо се и веселимо његовом спасењу.«
13 Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, 14 али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. 15 Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, 16 говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. 17 Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«
18 Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.
19 Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? 20 Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«
21 А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. 22 Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.
23 Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине. 24 Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима, 25 рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:
‚Зашто се незнабошци буне,
а народи узалуд завере кују?
26 ‚Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против Господа
и против Помазаника његовог.‘(A)
27 Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом[a] Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, 28 да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. 29 Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. 30 Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«
31 Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.
16 »Још мало, и више ме нећете видети, а онда још мало, па ћете ме видети.«
Жалост ученика преокренуће се у радост
17 Тада неки од његових ученика упиташе један другог: »Шта је то што нам каже: ‚Још мало, и нећете ме видети, а онда још мало, па ћете ме видети‘, и: ‚Зато што одлазим к Оцу‘?«
18 Говорили су, дакле: »Шта је то што каже: ‚још мало‘? Не знамо о чему говори.«
19 А Исус је знао да хоће да га питају, па им рече: »Расправљате међу собом о оном што сам рекао: ‚Још мало, и нећете ме видети, а онда још мало, па ћете ме видети‘. 20 Истину вам кажем: плакаћете и туговати, а свет ће се радовати. Бићете жалосни, али ваша жалост ће се преокренути у радост. 21 Жена је жалосна док рађа, јер је дошао њен час. Али, када се дете роди, она се више не сећа муке, јер је радосна што је човек дошао на свет. 22 Тако сте и ви сада жалосни, али ја ћу вас опет видети и ваше срце ће се радовати, и нико неће моћи да вам одузме ту радост. 23 И тога дана ме ништа нећете питати. Истину вам кажем: што год замолите Оца у моје име, даће вам. 24 До сада ништа нисте молили у моје име. Молите, и добићете – да ваша радост буде потпуна.«
Ја сам победио свет
25 »Ово сам вам говорио у причама. Долази време када вам више нећу говорити у причама, него ћу вам Оца објављивати отворено. 26 Тога дана ћете молити у моје име. Не кажем да ћу ја молити Оца за вас, 27 јер вас и сâм Отац воли зато што сте волели мене и поверовали да сам изашао од Бога. 28 Од Оца сам изашао и дошао на свет. Сада напуштам свет и одлазим к Оцу.«
29 Тада његови ученици рекоше: »Ево, сада нам говориш отворено; не казујеш нам никакву причу. 30 Сада знамо да све знаш и немаш потребу да те неко нешто пита. Зато верујемо да си дошао од Бога.«
31 А Исус им рече: »Зар сада верујете? 32 Ево, долази час – дошао је – када ћете се разбежати сваки на своју страну и мене оставити самог. Али ја нисам сâм, јер је са мном Отац. 33 Ово сам вам рекао да бисте у мени имали мир. У свету имате невољу, али будите храбри – ја сам победио свет.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International