Book of Common Prayer
Псалам Асафов.
1 Бог устаје на Божијем скупу,
пресуду доноси међу судијама[a]:
2 »Докле ћете судити неправедно
и бити пристрасни према опакима? Села
3 »Браните сиромаха и сироче,
оправдавајте потлаченога и сиротана.
4 Избављајте сиромаха и убогога,
ослобађајте их из руку опаких.
5 »Ништа не знају и ништа не разумеју.
Док тумарају у мраку,
сви се темељи земље љуљају.
6 Ја рекох: ‚Богови сте,
сви сте синови Свевишњега.‘
7 Али умрећете као сви људи
и пасти као сваки поглавар.«
8 Устани, Боже, суди земљи,
јер сви народи су твој посед.
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
1 На светим горама основао је град.
2 ГОСПОД више воли капије сионске
од свих боравишта Јаковљевих.
3 Дивоте о теби говоре, граде Божији. Села
4 »Рахав и Вавилон
прибројаћу к онима који ме знају,
а тако и Филистеју, Тир и Куш,
па ће се говорити: ‚Овај је грађанин Сиона[a].‘«
5 Да, за Сион ће говорити:
»Овај и онај његови су грађани[b]
и сâм Свевишњи ће га учврстити.«
6 ГОСПОД ће уписати у књигу народâ:
»Овај је грађанин Сиона.« Села
7 И они ће играти и певати:
»У теби су сви моји извори.«
7 Како су лепе на горама ноге гласника
који објављује мир,
који доноси радосну вест,
који објављује спасење,
који каже Сиону: »Твој Бог влада!«
8 Слушај! Твоји стражари подижу глас
и углас кличу, јер ће својим очима видети
ГОСПОДА како се враћа на Сион.
9 Запевајте углас песме радоснице,
развалине јерусалимске,
јер ГОСПОД је утешио свој народ
и откупио Јерусалим.
10 ГОСПОД ће открити своју свету руку
наочиглед свим народима
и спасење нашег Бога видеће се до накрај света.
11 Одлазите! Одлазите! Изађите оданде!
Ништа нечисто не дотичите!
Изађите из њега и будите чисти,
ви који носите посуде ГОСПОДЊЕ[a].
12 Али нећете отићи журно, ни бежећи,
јер ГОСПОД ће ићи пред вама,
Бог Израелов чуваће вам одступницу.
Исус је сличан браћи
5 Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо. 6 Неко је негде посведочио, рекавши:
»Шта је човек да га се сећаш,
или син човечији да ти је до њега стало?
7 Учинио си га тек мало[a] мањим од анђелâ,
овенчао га славом и чашћу,
8 све си му под ноге потчинио.«(A)
А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено, 9 али видимо Исуса – који је био учињен тек мало мањим од анђелâ – овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.
10 Да би многе синове довео у славу, доликовало је Ономе за кога и кроз кога све постоји да Зачетника њиховог спасења учини савршеним кроз страдање.
Давидов. Псалам.
1 ГОСПОД рече моме Господу:
»Седи ми здесна
док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.«
2 ГОСПОД ће твоје моћно жезло пружити са Сиона –
владаћеш усред својих непријатеља.
3 Твој народ ће драговољно за тобом
на дан твоје битке;
доћи ће ти твоји младићи
у светим одорама као роса у рану зору.
4 ГОСПОД се заклео
и неће се предомислити:
»Ти си свештеник довека
по реду Мелхиседековом.«
5 Господ ти је здесна –
цареве ће сатрти у дан свога гнева.
6 Народима ће судити,
и биће лешева на гомиле.
По свој земљи владаре ће сатрти.
7 Уз пут ће се напити из потока,
па дићи главу као победник.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Сети се Давида, ГОСПОДЕ,
и свих његових недаћа.
2 Он се заклео ГОСПОДУ,
заветовао се Силноме Јаковљевом:
3 »Нећу ући у своју кућу
ни попети се на своју постељу,
4 нећу дати да ми сан обузме очи
ни дремеж капке
5 док не нађем место за ГОСПОДА,
боравиште за Силнога Јаковљевог.«
6 Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати,
нашли га у честарском крају.
7 Хајдемо до његовог Боравишта,
да му се код његовог подножја поклонимо.
8 Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка,
ти и Ковчег твоје силе.
9 Нека се твоји свештеници обуку у праведност,
нека твоји верни кличу од радости.
10 Ради свога слуге Давида,
не одврати лице од помазаника свога.
11 ГОСПОД се заклео Давиду
истинитом заклетвом, од које неће одступити:
»Једнога од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако се твоји синови
буду држали мог Савеза
и прописа којима их учим,
њихови ће синови
довека седети на твом престолу.«
13 Јер, ГОСПОД изабра Сион,
њега пожеле за своје боравиште:
14 »Ово је место мог починка довека;
овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.
15 Благословићу га обиљем хране,
његове сиромахе наситићу хлебом.
16 Његове свештенике обући ћу у спасење
и његови верни клицаће од радости.
17 Овде ћу оснажити Давида[a],
и поставити владарску кућу[b] за помазаника мога.
18 У срамоту ћу обући његове непријатеље,
а на њему ће његова круна блистати.«
9 А он – истинска светлост која просветљује[a] сваког човека – дошао је на свет[b].
10 Био је на свету
и свет је кроз њега постао,
али га свет није препознао.
11 Својима је дошао,
али они га нису примили.
12 А онима који су га примили
дао је моћ да постану Божија деца –
онима који верују у његово име,
13 који нису рођени природним путем[c],
ни од воље тела,
ни од воље мужа, већ од Бога.
14 И Реч је постала тело и настанила се међу нама,
и ми смо гледали њену славу,
славу Јединорођенога од Оца,
пуног милости и истине.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International