Book of Common Prayer
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
1 На светим горама основао је град.
2 ГОСПОД више воли капије сионске
од свих боравишта Јаковљевих.
3 Дивоте о теби говоре, граде Божији. Села
4 »Рахав и Вавилон
прибројаћу к онима који ме знају,
а тако и Филистеју, Тир и Куш,
па ће се говорити: ‚Овај је грађанин Сиона[a].‘«
5 Да, за Сион ће говорити:
»Овај и онај његови су грађани[b]
и сâм Свевишњи ће га учврстити.«
6 ГОСПОД ће уписати у књигу народâ:
»Овај је грађанин Сиона.« Села
7 И они ће играти и певати:
»У теби су сви моји извори.«
Књига четврта
(Псалми 90-106)
Молитва Мојсија, Божијег човека.
1 Господе, ти си нам пребивалиште
кроз сва поколења.
2 Пре но што су се родиле горе
и ти земљу и свет изнедрио,
ти си Бог од вечности до вечности.
3 Ти човека враћаш у прах, говорећи:
»У прах се вратите, људи.«
4 Хиљаду је година у твојим очима
као дан јучерашњи када прође,
као неколико ноћних сати.
5 Живот им докрајчиш
и у смртни сан падају.
Ујутро су као трава што никне:
6 ујутро никне и цвета,
а увече свене и осуши се.
7 Твој гнев нас сатире
и твоја јарост престрављује.
8 Пред себе си ставио наша злодела,
наше скривене грехе пред светлост свога лица.
9 Сви дани нам пролазе у твојој срџби,
наше године јецањем се свршавају.
10 Животни век нам је седамдесет година,
ако смо у снази – осамдесет.
Али и најбоље од њих мука су и јад,
јер брзо мину и ми одлетимо.
11 Ко је заиста искусио силу твога гнева?
Твоја срџба је застрашујућа.
12 Научи нас да бројимо своје дане,
да стекнемо мудро срце.
13 Врати се, ГОСПОДЕ! Докле ћеш тако?
Сажали се на своје слуге.
14 Сваког јутра својом љубављу нас насити,
да свих својих дана кличемо и радујемо се.
15 Дај да се радујемо онолико дана
колико си нас ударао невољом,
онолико година колико смо гледали несрећу.
16 Покажи своја дела својим слугама,
своје величанство њиховој деци.
17 Нека наклоност Господа, нашег Бога, буде на нама.
Учврсти за нас наша дела –
да, учврсти наша дела.
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар
– љубав његова остаје довека.
2 Захваљујте Богу над боговима
– љубав његова остаје довека.
3 Захваљујте Господару над господарима
– љубав његова остаје довека –
4 ономе који једини чини велика чуда
– љубав његова остаје довека –
5 ономе који својом умношћу начини небеса
– љубав његова остаје довека –
6 ономе који земљу разастре над водама
– љубав његова остаје довека –
7 ономе који начини велика светлила
– љубав његова остаје довека –
8 сунце да влада дању
– љубав његова остаје довека –
9 месец и звезде да владају ноћу
– љубав његова остаје довека –
10 ономе који поби прворођене Египтове
– љубав његова остаје довека –
11 и између њих изведе Израела
– љубав његова остаје довека –
12 снажном руком и испруженом десницом
– љубав његова остаје довека –
13 ономе који Црвено море раздвоји
– љубав његова остаје довека –
14 и посред њега проведе Израела
– љубав његова остаје довека –
15 а фараона и његову војску у Црвено море баци
– љубав његова остаје довека –
16 ономе који проведе свој народ кроз пустињу
– љубав његова остаје довека –
17 ономе који поби велике цареве
– љубав његова остаје довека –
18 и погуби славне цареве
– љубав његова остаје довека –
19 Сихона, цара Аморејаца
– љубав његова остаје довека –
20 и Ога, цара Башана
– љубав његова остаје довека –
21 и земљу њихову даде у наследство
– љубав његова остаје довека –
22 у наследство свом слузи Израелу
– љубав његова остаје довека –
23 ономе који нас се сетио у нашем понижењу
– љубав његова остаје довека –
24 и ослободио нас наших душмана
– љубав његова остаје довека –
25 ономе који сваком живом бићу даје храну
– љубав његова остаје довека.
26 Захваљујте Богу небеском
– љубав његова остаје довека.
Ланени појас
13 ГОСПОД ми овако рече: »Иди и купи ланен појас и опаши се њиме, али немој да га квасиш водом.«
2 И ја купих појас, као што ми је ГОСПОД заповедио, и опасах га.
3 Реч ГОСПОДЊА дође ми други пут: 4 »Узми појас који си купио и којим си опасан, иди у Перат[a], па га тамо сакриј у процепу у стени.«
5 И ја одох и сакрих га у Перату, као што ми је ГОСПОД рекао.
6 Много дана касније, ГОСПОД ми рече: »Сада иди у Перат и узми онај појас за који сам ти рекао да га тамо сакријеш.«
7 И ја одох у Перат, откопах појас и узех га са места на ком сам га био сакрио, али он је сада био уништен и неупотребљив.
8 Дође ми реч ГОСПОДЊА:
9 »Овако каже ГОСПОД:
»На исти начин уништићу Јудину охолост
и силну охолост Јерусалима.
10 Овај опаки народ, који неће да слуша моје речи,
који следи своје тврдокорно срце
и иде за другим боговима,
да би им служио и клањао им се,
биће као овај појас – неупотребљив!
11 Јер, као што се појас везује око човечијег струка,
тако сам и ја уза се свезао цео народ Израела и цео народ Јуде«,
говори ГОСПОД,
»да буду мој народ, мени на славу, хвалу и част.
Али они не послушаше.«
12 Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, па да се покоравате његовим пожудама. 13 Не дајте своје удове греху за оруђе неправедности. Него, дајте себе Богу као оживели из мртвих и своје удове дајте Богу за оруђе праведности. 14 Јер, грех неће имати власт над вама, пошто нисте под Законом, него под милошћу.
Робови праведности
15 Шта, дакле? Да грешимо зато што нисмо под Законом, него под милошћу? Нипошто! 16 Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, онога коме се као слуге предајете да му будете покорни – било греха, што води у смрт, било послушности, што води у праведност. 17 Али, хвала Богу што сте се, иако сте били слуге греха, од срца покорили примеру учења коме сте предати. 18 Ослобођени греха, постали сте слуге праведности.
19 Људским језиком говорим због слабости вашег тела. Као што сте своје удове давали да служе нечистоти и све већем безакоњу, тако сада дајте своје удове да служе праведности, што води светости. 20 Док сте били слуге греха, били сте слободни од праведности. 21 И какав сте плод тада доносили? Оно чега се сада стидите, јер је коначни исход тога смрт! 22 Али, сада када сте ослобођени греха и када сте постали Божије слуге, плод који доносите води светости, а коначни исход тога је вечни живот. 23 Јер, плата за грех је смрт, а Божији милосни дар је вечни живот у Христу Исусу, нашем Господу.
47 Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«
Пре него што се Авраам родио, Ја јесам
48 Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«
49 »Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете. 50 Не тражим славу за себе – има ко је тражи и ко суди. 51 Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«
52 »Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘ 53 Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«
54 »Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог. 55 Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи. 56 Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан – и видео га је и обрадовао се.«
57 »Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«
58 »Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«
59 Тада они дограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International