Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов.
1 Чуј моју молитву, Боже,
не криј се од моје молбе.
2 Помно ме саслушај и услиши.
Мисли су ми збркане и сметен сам
3 због онога што говори непријатељ,
због онога како ме опаки тлачи.
Јер, на мене обарају несрећу
и у свом гневу ме мрзе.
4 Срце се у мени грчи,
смртни ужас ме спопада,
5 страх и трепет ме обузе,
језа ме преплави.
6 Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
одлетео бих и био на миру!
7 Далеко бих одлепршао,
у пустињи боравио. Села
8 Похитао бих у своје склониште
од вихора и олује.«
9 Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
јер насиље и кавгу видим у граду.
10 Дању и ноћу круже његовим зидинама.
У њему су неправда и мука,
11 у њему је пропаст;
тлачење и превара не одлазе му с улица.
12 Да ме увредио непријатељ,
то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
од њега бих се сакрио.
13 Али то си учинио ти, човек као ја,
мој пријатељ, кога тако добро знам,
14 с којим сам водио присне разговоре
док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.
15 Нека их заскочи смрт,
нека живи сиђу у Шеол,
јер зло им је у дому и срцу.
16 А ја Бога призивам,
и ГОСПОД ме спасава.
17 Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим,
и он ми чује глас.
18 Здравог и живог ће ме избавити
из битке коју с многима водим.
19 Чуће Бог, који од искона седи на престолу,
и поразити их, Села
јер не мењају се и Бога се не боје.
20 Мој друг на пријатеља диже руку
и свој савез прекрши.
21 Говор му је гладак маслац,
а у срцу му рат.
Речи су му блаже од уља,
а у ствари су мачеви исукани.
22 ГОСПОДУ повери своје бриге,
и он ће те подупрети –
никад неће дати да праведник посрне.
23 А ти ћеш, Боже,
опаке оборити у јаму пропасти.
Крволоци и варалице
неће доживети ни пола својих дана.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
1 Свим срцем ћу ти захваљивати,
пред анђелима[a] псалме ти певати.
2 Клањаћу се према твом светом Храму
и твом Имену захваљивати
за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
од свега већим учинио.
3 Кад сам завапио, услишио си ме,
душу ми охрабрио и оснажио.
4 Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
кад чују речи твојих уста.
5 Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
6 ГОСПОД је на висини,
али на понизнога обраћа пажњу,
а охолога издалека препознаје.
7 Чак и кад сред невоље ходам,
ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
против гнева мојих непријатеља,
твоја десница ме спасава.
8 ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
не остављај своја дела.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
18 Утисните ове моје речи у своје срце и своју душу. Привежите их себи на руку и носите их на челу као знак. 19 Учите о њима своју децу. Говорите о њима када седите у кући и када идете путем, када лежете и када устајете. 20 Испиши их на доврацима своје куће и на својој капији, 21 да бисте ви и ваша деца дуго живели у земљи за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима – све док траје небо над земљом.
22 Ако се будете чврсто држали свих ових заповести које вам дајем да их извршавате – да волите ГОСПОДА, свога Бога, да чините све што он тражи[a] и да га се чврсто држите – 23 ГОСПОД ће све ове народе истерати пред вама и ви ћете одузети посед народима већим и јачим од себе. 24 Свако место на које ступите ногом биће ваше. Ваше подручје ће се простирати од пустиње до Либана, и од реке Еуфрат до Западног мора[b]. 25 Нико неће моћи да вам се одупре. ГОСПОД, ваш Бог, рашириће ужас и страх од вас по целој земљи, куд год будете ишли, као што вам је обећао.
Благослов и проклетство
26 Ево, стављам пред вас данас благослов и проклетство. 27 Благослов – ако се будете покоравали заповестима ГОСПОДА, свога Бога, које вам данас дајем. 28 Проклетство – ако се не будете покоравали заповестима ГОСПОДА, свога Бога, и окренете се од пута којим вам данас заповедам да идете, па пођете за другим боговима, које нисте познавали.
5 Сваки првосвештеник се узима од људи и за људе се поставља пред Бога да приноси дарове и жртве за грех. 2 Он може да буде увиђаван према онима који су у незнању и заблуди пошто је и сâм подложан слабости, 3 па мора и за народ и за самога себе да приноси жртве за грех. 4 И нико сâм себи не присваја ову част, него га, као и Аарона, позива Бог. 5 Тако ни Христос није самога себе прославио поставши Првосвештеник, него га је прославио Онај који му је рекао:
»Ти си мој Син,
данас те родих«,(A)
6 као што и на другом месту каже:
»Ти си свештеник довека
по реду Мелхиседековом.«(B)
7 Он је за време свога живота у телу гласним јауцима и сузама принео молитве и молбе Ономе који је могао да га спасе смрти и био услишен због своје богобојажљивости. 8 Иако је био Син, научио се послушности из онога што је претрпео. 9 А када је постигао савршенство, постао је извор вечног спасења свима који су му послушни 10 и Бог га је прогласио за Првосвештеника по реду Мелхиседековом.
Исус и Самарићанка
4 Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован 2 – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – 3 оде из Јудеје и врати се у Галилеју.
4 Морао је да прође кроз Самарију, 5 па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. 6 Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева[a].
7 Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, 8 јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.
9 А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.
10 »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«
11 »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? 12 Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«
13 »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, 14 а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«
15 »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«
16 »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«
17 А жена му одговори: »Немам мужа.«
»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. 18 »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«
19 »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! 20 Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«
21 »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. 22 Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. 23 Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. 24 Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«
25 А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«
26 »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International