Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
Маскил Давидов.
1 Благо оном коме су преступи опроштени,
чији су греси покривени.
2 Благо човеку коме ГОСПОД не рачуна кривицу
и у чијем духу нема лукавости.
3 Док сам ћутао, кости ми ослабише
од мог ридања свакодневног.
4 И дан и ноћ твоја ме рука притискала,
снага ми се сушила као за летње жеге. Села
5 Тада ти признах свој грех
и више своју кривицу нисам скривао.
Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ«
– и ти опрости кривицу мога греха. Села
6 Зато нека ти се сваки верни
моли у време невоље.
Када се бујица силних вода дигне,
до њега неће доћи.
7 Ти си заклон мој;
од невоље ћеш ме сачувати,
окружити ме песмама избављења. Села
8 »Научићу те и показати ти пут
којим треба да идеш.
Саветоваћу те
и држати те на оку.
9 Не буди као коњ или мазга,
који немају памети,
којима се управља жвалама и уздама,
јер ти иначе не прилазе.«
10 Многе су муке опакога,
али ко се у ГОСПОДА узда,
љубав га окружује.
11 Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници!
Кличите од радости, сви који сте срца честитог!
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
17 Можда ћеш помислити: »Ови народи су бројнији од мене. Како, онда, да их истерам?« 18 Не плаши их се. Само се сети шта је ГОСПОД, твој Бог, урадио са фараоном и са целим Египтом. 19 Својим очима си видео велика искушења, знамења и чуда, моћну руку и испружену десницу којима те је ГОСПОД, твој Бог, извео. ГОСПОД, твој Бог, урадиће исто и свим народима којих се сада плашиш. 20 И више од тога: ГОСПОД, твој Бог, послаће стршљена[a] међу њих док не буду уништени и они преостали који се сакрију од тебе. 21 Не стрепи од њих. Јер, усред тебе је ГОСПОД, твој Бог, Бог велики и страшни. 22 ГОСПОД, твој Бог, истераће те народе пред тобом мало-помало. Нећеш моћи све одједном да их истребиш, јер би се тада око тебе намножиле дивље животиње. 23 ГОСПОД, твој Бог, предаће их у твоје руке и бацити их у велику пометњу док не буду затрти. 24 Предаће ти у руке и њихове цареве, и ти ћеш им затрти име под небом. Нико неће моћи да ти се супротстави – све ћеш их затрти. 25 Спали ликове њихових богова. Не жуди за сребром и златом које је на њима. Не узимај га за себе, да те не увуче у замку. Јер, идол је огаван ГОСПОДУ, твоме Богу. 26 Не уноси огавног идола у своју кућу, да не будеш, као и он, одвојен за уништење. Гнушај га се и нека ти је одвратан, јер је одвојен за потпуно уништење.
Предњачење у добрим делима
3 Подсећај их да се потчињавају поглаварима и властима, да буду послушни, спремни за свако добро дело, 2 да никог не вређају, да не буду свадљиви, да буду благи и да према свим људима показују сваку кроткост. 3 Јер, некада смо и ми били неразумни, непокорни, заведени. Робовали смо разним пожудама и насладама, проводећи живот у злоћи и зависти, омрзнути и мрзећи један другога.
4 А када се појавила доброта
и човекољубље нашег Спаситеља, Бога,
5 он нас је спасао.
Али не на основу дела која смо учинили у праведности,
него због свог милосрђа:
купањем које значи поновно рођење
и обнављањем Светим Духом,
6 којега је богато на нас излио
кроз Исуса Христа, нашег Спаситеља,
7 да оправдани његовом милошћу постанемо наследници,
имајући наду у вечни живот.
8 То је истина и хоћу да то чврсто заступаш, да се они који верују у Бога потруде да предњаче у добрим делима. То је за људе добро и корисно.
9 Клони се будаластих расправа и родословâ и свађа и препирања око Закона, јер је све то бескорисно и испразно. 10 Човека који уноси раздор опомени једном, па други пут, а потом га се клони, 11 знајући да се изопачио и да греши и да сâм на себе навлачи осуду.
Завршне поруке и поздрави
12 Када ти пошаљем Артему или Тихика, потруди се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам одлучио да презимим тамо. 13 Зину правника и Аполоса брижљиво опреми за пут, да им ништа не недостаје. 14 Нека се наши уче да предњаче у добрим делима, да могу да подмире свакодневне потребе, а не да воде јалов живот.
15 Поздрављају те сви који су са мном.
Поздрави оне који нас воле у вери.
Милост са свима вама.
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Сутрадан Исус одлучи да иде у Галилеју, па нађе Филипа и рече му: »Пођи за мном.«
44 Филип је био из Витсаиде, Андрејиног и Петровог града.
45 Филип нађе Натанаила, па му рече: »Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и пророци – Исуса из Назарета, Јосифовог сина!«
46 »Зар из Назарета може да дође нешто добро?« упита га Натанаил.
А Филип му рече: »Дођи, па види.«
47 Исус угледа Натанаила како долази к њему, па рече за њега: »Ево правог Израелца у коме нема лукавства.«
48 »Одакле ме познајеш?« упита Натанаил.
А Исус му одговори: »Видео сам те док си још био испод смокве, пре него што те је Филип позвао«.
49 »Раби«, рече му Натанаил, »ти си Син Божији, ти си Цар Израела!«
50 »Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео испод смокве?« упита га Исус. »Видећеш и веће ствари од ових.«
51 Онда рече: »Истину вам кажем: видећете отворено небо и Божије анђеле како узлазе и силазе на Сина човечијега.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International