Book of Common Prayer
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ.
Не дај да се икада постидим;
избави ме због своје праведности.
2 Чуј ме и похитај да ме избавиш.
Буди ми стена, да ме заштитиш,
тврђава висока, да ме спасеш.
3 Ти си моја Стена и Тврђава.
Води ме и управљај
ради Имена свога.
4 Извуци ме из мреже
коју ми поставише,
јер ти си моје Уточиште.
5 У твоје руке дух свој предајем;
избави ме, ГОСПОДЕ, Боже истине.
6 Мрзим оне што се држе идола ништавних.
Ја се у ГОСПОДА уздам.
7 Веселићу се и радовати у твојој љубави,
јер си мој јад видео
и сазнао тескобу моје душе.
8 Ниси ме предао у руке непријатељу,
него си ми ноге учврстио на месту пространом.
9 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам у невољи.
Очи, душа и тело од жалости ми ослабише.
10 Живот ми изједа тескоба,
моје године јецање.
Снага ме издаје због моје невоље,
кости ми ослабише.
11 Због свих својих душмана
велико ругло постадох ближњима.
Ужасавају ме се познаници;
ко год ме види на улици, од мене бежи.
12 Заборавили ме као да сам мртав,
као сломљен суд постадох.
13 Чујем шапутање многих –
ужас одасвуд:
заверу кују против мене
и смишљају како живот да ми узму.
14 Али ја се у тебе уздам, ГОСПОДЕ,
и говорим: »Ти си Бог мој.«
15 Моја је судбина у твојој руци.
Избави ме из руку непријатељâ
и оних што ме прогоне.
16 Својим лицем обасјај свога слугу,
у својој љубави ме спаси.
17 Не дај да се постидим, ГОСПОДЕ,
јер теби вапијем.
Нека се постиде опаки
и нека у Шеолу умукну.
18 Нека ућуткане буду усне лажљиве,
јер дрско, охоло и презриво
против праведника говоре.
19 Како је велика твоја доброта,
коју си спремио за оне који те се боје,
коју наочиглед људима показујеш
онима који се у тебе уздају.
20 Склањаш их од људских сплетки
у скровиште свога лица.
У свом заклону их сакриваш
од свадљивих језика.
21 Благословен ГОСПОД,
јер ми је чудесну љубав показао
у граду под опсадом.
22 У свом страху рекох:
»Уклоњен сам испред твојих очију.«
Али ти си чуо глас моје молбе
кад сам ти завапио.
23 Волите ГОСПОДА, сви верни његови.
ГОСПОД чува верне,
а охолима пуном мером враћа.
24 Будите јаки и одважног срца,
сви који ГОСПОДА ишчекујете.
Давидов.
1 Нападни моје нападаче, ГОСПОДЕ,
бори се против оних што се против мене боре.
2 Штит и оклоп узми,
устани и у помоћ ми притекни.
3 Копљем и сулицом замахни
на моје гонитеље.
Мојој души реци:
»Ја сам твој Спаситељ.«
4 Нека осрамоћени буду и постиде се
они који би да ми узму живот.
Нека посрамљени узмакну
они који ми смишљају зло.
5 Нека буду као плева на ветру
када их анђео ГОСПОДЊИ потера.
6 Нека им пут буде мрачан и клизав
када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.
7 Јер, без разлога поставише мрежу пред мене
и без разлога ми ископаше јаму.
8 Нека их задеси пропаст изненадна
– нека их ухвати мрежа коју су поставили,
нека упадну у јаму своје пропасти.
9 Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ
и радовати се у спасењу његовом.
10 Свим ћу својим бићем рећи:
»Ко је као ти, ГОСПОДЕ?
Сиромаха спасаваш од јачега од њега,
сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«
11 Устају окрутни сведоци,
испитују ме о оном што не знам.
12 Злом ми узвраћају за добро
и душу ми уцвељују.
13 А ја сам се, кад су били болесни,
облачио у кострет
и постом морио своју душу.
Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,
14 у жалости сам ишао унаоколо
као за пријатељем или братом,
погружен као да своју мајку оплакујем.
15 А сад кад сам ја посрнуо,
они се обрадоваше и удружише.
Нападачи се удружише против мене,
да ме изненада нападну,
па ме раздиру без престанка.
16 Погано се ругају ругаоци
и на мене шкргућу зубима.
17 Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ?
Избави ми душу од њихових насртаја,
живот драгоцени од ових лавова.
18 Захваљиваћу ти на великом скупу,
хвалити те међу мноштвом народа.
19 Не дај да нада мном ликују
моји лажљиви непријатељи;
не дај да злобно намигују очима
ови што ме без разлога мрзе.
20 Јер, они не говоре о миру,
него смишљају лажне оптужбе
против оних који мирно живе у земљи.
21 Разјапили су уста на мене и говоре:
»Да, да! Својим очима смо видели!«
22 И ти си видео, ГОСПОДЕ
– немој да ћутиш.
Не буди далеко од мене, Господе.
23 Пробуди се и устани да ме одбраниш
у мојој парници, Боже мој и Господе.
24 У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој,
и не дај им да ликују нада мном.
25 Не дај им да помисле:
»Да, баш то смо хтели«,
не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«
26 Нека се постиде и посраме
сви који над мојом несрећом ликују.
Нека стид и срамоту обуку
они који се нада мном узвисују.
27 Нека кличу и радују се
они којима је мило што сам оправдан.
Нека стално говоре:
»Велик је ГОСПОД,
мила му је добробит његовог слуге.«
28 А мој ће језик о твојој праведности причати,
хвале ти изрицати поваздан.
Награда за покорност
(3. Мојс 26,1-13; 5. Мојс 28,1-14)
12 Ако се будеш покоравао свим овим законима и држао их се и извршавао их, онда ће се ГОСПОД, твој Бог, држати свог Савеза љубави с тобом, као што се заклео твојим праоцима. 13 Волеће те и благословиће те и умножиће те. Благословиће твој пород и твоје усеве – твоје жито, младо вино и уље – твоју телад и твоју јагњад у земљи за коју се заклео твојим праоцима да ће ти је дати. 14 Бићеш благословен више од било ког другог народа. Неће код тебе бити ни неплодног ни неплодне, ни међу људима ни међу стоком. 15 ГОСПОД ће од тебе уклонити сваку болест и неће те ударити ужасним болестима које си упознао у Египту, него ће њима ударити све који те мрзе.
16 Затри све народе које ти ГОСПОД, твој Бог, преда. Немој да имаш сажаљења према њима и не служи њиховим боговима, јер они ће ти бити замка.
Ширење исправног учења
2 А ти говори оно што је у складу са исправним учењем: 2 да старци буду умерени, достојни поштовања, разборити, исправни у вери, љубави, стрпљивости.
3 Исто тако и старице да се понашају како доликује светима: да не буду клеветнице ни ропски одане многом вину, него учитељице добра, 4 да уче младе жене да воле своје мужеве и децу, 5 да буду разборите, чисте, вредне у кући, добре, потчињене својим мужевима – да се не оцрњује Божија реч.
6 Исто тако, подстичи младиће да буду разборити. 7 У свему им буди пример чинећи добра дела. У поучавању покажи неисквареност, озбиљност, 8 исправну[a] реч којој се не може приговорити, да се постиди онај ко ти се противи, јер нема ништа рђаво да каже о нама.
9 Нека се робови у свему потчињавају својим господарима. Нека им угађају, а не противрече. 10 Нека их не поткрадају, него нека покажу да им се може веровати, да учење нашег Спаситеља, Бога, у свему буде привлачно.
11 Јер, за све људе се појавила Божија милост, која доноси спасење. 12 Она нас учи да се одрекнемо безбожности и овоземаљских пожуда, да у овом свету живимо разборито, праведно и побожно 13 док ишчекујемо срећну наду и да се у слави појави велики Бог и наш Спаситељ, Исус Христос. 14 Он је самога себе дао за нас да нас избави од сваког безакоња и да себи очисти народ који му припада, који ревносно чини добра дела.
15 То говори и бодри и прекоревај са сваком одлучношћу. Нека те нико не презире.
Први ученици
35 Сутрадан је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика.
36 Угледавши Исуса како пролази, рече: »Ево Јагњета Божијег!«
37 Када су она два ученика чула шта је рекао, пођоше за Исусом.
38 Исус се осврну и виде их како иду за њим, па их упита: »Шта хоћете?«
Они му рекоше: »Раби« – што значи »Учитељу« – »где станујеш?«
39 »Дођите и видећете«, рече им он.
И они одоше и видеше где станује и тога дана остадоше код њега. Било је око четири сата[a].
40 Један од ове двојице који су чули Јована и пошли за Исусом био је Андреја, брат Симона Петра. 41 Он одмах нађе свога брата Симона, па му рече: »Нашли смо Месију!« – то јест Христа – 42 и одведе га к Исусу.
Исус га погледа и рече: »Ти си Симон син Јованов. Зваћеш се Кифа« – што значи »Петар«[b].
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International