Book of Common Prayer
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја,
не оглуши се о мене.
Јер, ако будеш ћутао,
бићу као они што у гробну јаму силазе.
2 Чуј глас моје молбе кад ти вапијем,
кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.
3 Не одвлачи ме са опакима,
са онима који чине неправду,
који са ближњима говоре о миру,
а у срцу им зло.
4 Дај им према њиховим делима,
према злоћи њихових поступака.
Дај им према њиховим делима
и врати им како су заслужили.
5 Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
ни његова дела,
он ће их срушити
и више их неће подићи.
6 Благословен ГОСПОД,
јер је чуо глас моје молбе.
7 ГОСПОД је моја снага и штит.
Моје срце у њега се узда,
и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
и ГОСПОДУ песмом захваљујем.
8 ГОСПОД је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ
и благослови свој посед.
Буди им пастир
и носи их довека.
Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.
1 Грех говори опакоме дубоко у срцу.
Страха од Бога нема му пред очима,
2 јер сâм себи сувише ласка
да би свој грех видео и замрзео.
3 Речи његових уста грешне су и лажљиве,
престаде да буде разуман и да чини добро.
4 На својој постељи смишља неправду,
на рђавом путу стоји, зло не одбацује.
5 Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
твоја верност до облакâ.
6 Твоја је праведност као моћне планине,
твоја правда као океан[a].
Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
7 Како је драгоцена твоја љубав!
У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
8 Госте се обиљем из твога Дома,
дајеш им да пију из реке твојих посластица.
9 Јер, код тебе је врело живота,
због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
и не тресе рука опакога.
12 Гле како попадали леже
они који чине зло,
оборени да се више не дигну.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Рекох: »Пазићу на своје путеве
да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
све док је опаки преда мном.«
2 Заћутах, умукнух,
чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
3 срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
то је огањ више горео.
Тада проговорих:
4 »ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
и меру мојих дана,
да знам како ми је живот пролазан.
5 Ево, дао си ми дане кратке као длан,
мој век животни као ништа је пред тобом.
Сваки човек је само дашак. Села
6 »Сваки човек као авет тумара,
узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
а не зна ко ће га покупити.
7 »А сада, Господе, шта да чекам?
У теби је моја нада.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да ме безумници вређају.
9 Ућутаћу, нећу отварати уста,
јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
Сваки човек је само дашак. Села
12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
мој вапај саслушај,
на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
и насељеник код тебе,
као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
да се још мало повеселим
пре но што одем и више ме не буде.«
16 Не искушавајте ГОСПОДА, свога Бога, као што сте га искушавали код Масе. 17 Чврсто се држите заповести ГОСПОДА, свога Бога, и прописа и уредби које вам је дао.
18 Чини оно што је исправно и добро у ГОСПОДЊИМ очима, да ти буде добро и да уђеш у ону добру земљу за коју се ГОСПОД заклео твојим праоцима и запоседнеш је. 19 ГОСПОД ће из ње протерати све твоје непријатеље пред тобом, као што је и обећао.
20 Сутра, када те твој син упита: »Шта значе прописи, уредбе и закони које вам је ГОСПОД, наш Бог, дао?« 21 кажи му: »Били смо фараонови робови у Египту, али нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта. 22 ГОСПОД је наочиглед нама послао велика и страшна знамења и чуда на Египат, на фараона и све његове укућане. 23 А нас је извео оданде да би нас увео у ову земљу и дао нам је, ову земљу за коју се заклео нашим праоцима. 24 ГОСПОД нам је заповедио да извршавамо све његове уредбе и да се бојимо ГОСПОДА, свога Бога, да би нам увек било добро и да би нас сачувао у животу, као што је то данас. 25 Ако будемо помно извршавали све ове заповести пред ГОСПОДОМ, својим Богом, као што нам је заповедио, у томе ће бити наша праведност.«
Важност спасења
2 Зато још више треба да пазимо на оно што смо чули, да не промашимо циљ. 2 Јер, ако је Реч изречена преко анђелâ била обавезујућа и ако су сваки преступ и непослушност добијали праведну казну, 3 како онда ми да је избегнемо ако пренебрегнемо толико спасење? Спасење које је прво објавио Господ, затим нам га потврдили они који су га чули, 4 а Бог га посведочио знамењима, чудима, разним делима силе и даровима Светога Духа, које је разделио по својој вољи.
Исус је сличан браћи
5 Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо. 6 Неко је негде посведочио, рекавши:
»Шта је човек да га се сећаш,
или син човечији да ти је до њега стало?
7 Учинио си га тек мало[a] мањим од анђелâ,
овенчао га славом и чашћу,
8 све си му под ноге потчинио.«(A)
А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено, 9 али видимо Исуса – који је био учињен тек мало мањим од анђелâ – овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.
10 Да би многе синове довео у славу, доликовало је Ономе за кога и кроз кога све постоји да Зачетника њиховог спасења учини савршеним кроз страдање.
Сведочанство Јована Крститеља
(Мт 3,1-12; Мк 1,2-8; Лк 3,15-17)
19 А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?«
20 Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.«
21 »Па ко си онда?« упиташе га. »Јеси ли Илија?«
А он рече: »Нисам.«
»Јеси ли Пророк?«
Он одговори: »Не.«
22 Онда му рекоше: »Кажи нам ко си, да можемо да одговоримо онима који су нас послали. Шта ти кажеш за себе?«
23 А он рече: »Ја сам
‚глас онога који виче у пустињи:
Поравнајте пут Господњи!‘(A)
као што каже пророк Исаија.«
24 А неки од посланих били су фарисеји. 25 Они га упиташе: »Зашто онда крштаваш ако ниси Христос, ни Илија, ни Пророк?«
26 »Ја крштавам водом[a]«, одговори им он, »али међу вама стоји онај кога ви не познајете, 27 онај који долази за мном. Њему ја нисам достојан ни ремење на обући да одвежем.«
28 Ово се догодило у Витанији, с оне стране реке Јордан, где је Јован крштавао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International