Book of Common Prayer
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
1 На светим горама основао је град.
2 ГОСПОД више воли капије сионске
од свих боравишта Јаковљевих.
3 Дивоте о теби говоре, граде Божији. Села
4 »Рахав и Вавилон
прибројаћу к онима који ме знају,
а тако и Филистеју, Тир и Куш,
па ће се говорити: ‚Овај је грађанин Сиона[a].‘«
5 Да, за Сион ће говорити:
»Овај и онај његови су грађани[b]
и сâм Свевишњи ће га учврстити.«
6 ГОСПОД ће уписати у књигу народâ:
»Овај је грађанин Сиона.« Села
7 И они ће играти и певати:
»У теби су сви моји извори.«
Књига четврта
(Псалми 90-106)
Молитва Мојсија, Божијег човека.
1 Господе, ти си нам пребивалиште
кроз сва поколења.
2 Пре но што су се родиле горе
и ти земљу и свет изнедрио,
ти си Бог од вечности до вечности.
3 Ти човека враћаш у прах, говорећи:
»У прах се вратите, људи.«
4 Хиљаду је година у твојим очима
као дан јучерашњи када прође,
као неколико ноћних сати.
5 Живот им докрајчиш
и у смртни сан падају.
Ујутро су као трава што никне:
6 ујутро никне и цвета,
а увече свене и осуши се.
7 Твој гнев нас сатире
и твоја јарост престрављује.
8 Пред себе си ставио наша злодела,
наше скривене грехе пред светлост свога лица.
9 Сви дани нам пролазе у твојој срџби,
наше године јецањем се свршавају.
10 Животни век нам је седамдесет година,
ако смо у снази – осамдесет.
Али и најбоље од њих мука су и јад,
јер брзо мину и ми одлетимо.
11 Ко је заиста искусио силу твога гнева?
Твоја срџба је застрашујућа.
12 Научи нас да бројимо своје дане,
да стекнемо мудро срце.
13 Врати се, ГОСПОДЕ! Докле ћеш тако?
Сажали се на своје слуге.
14 Сваког јутра својом љубављу нас насити,
да свих својих дана кличемо и радујемо се.
15 Дај да се радујемо онолико дана
колико си нас ударао невољом,
онолико година колико смо гледали несрећу.
16 Покажи своја дела својим слугама,
своје величанство њиховој деци.
17 Нека наклоност Господа, нашег Бога, буде на нама.
Учврсти за нас наша дела –
да, учврсти наша дела.
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар
– љубав његова остаје довека.
2 Захваљујте Богу над боговима
– љубав његова остаје довека.
3 Захваљујте Господару над господарима
– љубав његова остаје довека –
4 ономе који једини чини велика чуда
– љубав његова остаје довека –
5 ономе који својом умношћу начини небеса
– љубав његова остаје довека –
6 ономе који земљу разастре над водама
– љубав његова остаје довека –
7 ономе који начини велика светлила
– љубав његова остаје довека –
8 сунце да влада дању
– љубав његова остаје довека –
9 месец и звезде да владају ноћу
– љубав његова остаје довека –
10 ономе који поби прворођене Египтове
– љубав његова остаје довека –
11 и између њих изведе Израела
– љубав његова остаје довека –
12 снажном руком и испруженом десницом
– љубав његова остаје довека –
13 ономе који Црвено море раздвоји
– љубав његова остаје довека –
14 и посред њега проведе Израела
– љубав његова остаје довека –
15 а фараона и његову војску у Црвено море баци
– љубав његова остаје довека –
16 ономе који проведе свој народ кроз пустињу
– љубав његова остаје довека –
17 ономе који поби велике цареве
– љубав његова остаје довека –
18 и погуби славне цареве
– љубав његова остаје довека –
19 Сихона, цара Аморејаца
– љубав његова остаје довека –
20 и Ога, цара Башана
– љубав његова остаје довека –
21 и земљу њихову даде у наследство
– љубав његова остаје довека –
22 у наследство свом слузи Израелу
– љубав његова остаје довека –
23 ономе који нас се сетио у нашем понижењу
– љубав његова остаје довека –
24 и ослободио нас наших душмана
– љубав његова остаје довека –
25 ономе који сваком живом бићу даје храну
– љубав његова остаје довека.
26 Захваљујте Богу небеском
– љубав његова остаје довека.
10 Силно се радујем у ГОСПОДУ,
душа ми кличе у моме Богу.
Јер, обукао ме је у одећу спасења,
огрнуо ме плаштом праведности,
као што младожења ставља венац,
као што се невеста украшава драгуљима.
11 Јер, као што земља чини да потерају младице
и као што врт чини да проклија семе,
тако ће Господ ГОСПОД учинити
да праведност и хвала изникну
пред свим народима.
Сионово ново име
62 Сиона ради нећу ћутати,
Јерусалима ради нећу мировати
док његова праведност не засија као зора,
његово спасење као пламтећа буктиња.
2 Народи ће видети твоју праведност
и сви цареви твоју славу;
зваће те новим именом,
које ће ти дати уста ГОСПОДЊА.
3 Бићеш сјајна круна у руци ГОСПОДЊОЈ,
царски венац у руци свога Бога.
4 Више те неће звати Остављена,
ни твоју земљу Опустела,
него ће те звати Моја милина[a],
а твоју земљу Удата[b],
јер ГОСПОД ће у теби наћи милину
и твоја земља ће се удати.
5 Као што се младић жени девојком,
тако ће се твој Градитељ оженити тобом.
И као што се младожења радује невести,
тако ће се твој Бог радовати теби.
4 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом – који ће судити и живима и мртвима – и његовим Доласком[a] и његовим Царством: 2 проповедај Реч, спреман и у време и у невреме, уверавај, прекоревај, бодри, са свом стрпљивошћу и поуком. 3 Јер, доћи ће време када људи неће подносити исправно[b] учење, него ће у складу са својим пожудама себи нагомилавати учитеље да им говоре оно што прија њиховим ушима, 4 па ће уши окренути од истине и приклонити се измишљотинама. 5 А ти у свему буди трезвен, издржи злопаћење, изврши дело еванђелисте, доврши своју службу.
6 Јер, ја се већ изливам као леваница и стигло је време мога одласка. 7 Добар бој сам био, трку завршио, веру сачувао. 8 Сада ми је припремљен венац праведности, који ће ми онога Дана предати Господ, праведни Судија. И не само мени него и свима који су с љубављу чекали да се он појави.
Излечење слепог Вартимеја
(Мт 20,29-34; Лк 18,35-43)
46 Потом стигоше у Јерихон. Док је Исус са својим ученицима и силним народом излазио из Јерихона, поред пута је седео слепи просјак Вартимеј – то јест син Тимејев. 47 Када је чуо да то пролази Исус Назарећанин, повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«
48 Многи га опоменуше да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«
49 Исус се заустави и рече: »Позовите га.«
И они позваше слепога рекавши му: »Само храбро! Устани, зове те.«
50 А он збаци свој огртач, скочи на ноге и приђе Исусу.
51 »Шта хоћеш да учиним за тебе?« упита га Исус.
»Рабуни«, одговори слепи, »да прогледам.«
52 А Исус му рече: »Иди. Твоја вера те је излечила.«
И човек одмах прогледа и пође путем за Исусом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International