Book of Common Prayer
Маскил Асафов.
1 Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2 Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3 Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4 нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
5 Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
6 да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
7 да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
8 да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
9 Ефремовци, иако наоружани луком,
на дан битке окренуше леђа.
10 Нису се држали Божијег Савеза
и одбијали су да живе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела
и чуда која им је показао.
12 Чудесна дела је учинио
наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
13 Море је раздвојио и кроз њега их провео,
учинио да воде стоје као бедем.
14 Дању их је водио облаком,
а сву ноћ светлошћу огња.
15 У пустињи је расколио стене
и напојио их водом обилном као океан[a].
16 Из хридине је извео потоке
и учинио да воде потеку као реке.
17 А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
18 Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
19 Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
20 Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
21 Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
22 јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
23 Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
24 па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
25 Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
26 Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
27 па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
28 Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
29 И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
30 А док их још није прошла жеља,
док им је храна још била у устима,
31 Божији гнев се диже на њих.
Он поби најснажније међу њима
и покоси младиће Израелове.
32 А они су ипак и даље грешили
и нису веровали упркос чудима.
33 Зато им оконча дане у једном даху
и њихове године ужасом изненадним.
34 Кад год би их Бог убијао, тражили би га
и опет му се свесрдно враћали –
35 сетили би се да је Бог њихова Стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ.
36 А онда би га опет варали устима
и лагали га језиком.
37 Нису му били одани срцем,
ни верни његовом Савезу.
38 А он, самилостан, праштао би им грех
и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
и није будио сву своју јарост.
39 Јер, сетио би се да су само тело,
ветар који прође и више се не враћа.
40 Колико су се само бунили против њега у пустињи
и жалостили га у пустолини!
41 Стално су изнова искушавали Бога
и задавали бол Свецу Израеловом.
42 Нису се сећали његове руке –
дана кад их је од њиховог душманина откупио,
43 ни знамењâ која је учинио у Египту,
његових чуда у цоанском крају:
44 Он им у крв претвори
реке и потоке, да не пију из њих.
45 Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
и жабе, да их затру.
46 Усеве им предаде штурку,
њихову муку скакавцу чегрташу.
47 Лозу им затуче грȁдом,
њихове дивље смокве мразом.
48 Говеда им предаде грȁду,
њихову стоку муњама.
49 Посла на њих сву жестину свога гнева,
срџбу, бес и невољу.
Гласнике несреће одасла на њих.
50 Стазу поравна за свој гнев.
Живот им не поштеде смрти,
него их предаде помору.
51 Поби све прворођено у Египту,
првине мушкости у Хамовим шаторима.
52 А свој народ изведе као овце
и кроз пустињу их поведе као стадо.
53 Водио их је поуздано, па се нису плашили,
а море прекри њихове непријатеље.
54 Доведе их у своју свету земљу,
на ову гору, коју својом десницом освоји.
55 Пред њима истера народе;
ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
и даде им да се настане у својим шаторима.
56 Али они су искушавали Бога Свевишњега
и бунили се против њега.
Нису се држали његових прописа,
57 него се одметнуше као и њихови очеви
и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
58 Гневили су га својим узвишицама
и чинили га љубоморним својим идолима.
59 Када их је Бог чуо, разјари се
и сасвим одбаци Израел.
60 Он напусти Боравиште у Шилу,
шатор у ком се настанио међу људима.
61 Знак своје силе посла у сужањство
и знак свога сјаја у душманинове руке.
62 Свој народ предаде мачу,
разјарен на свој посед.
63 Огањ им прождре младиће
и њихове девојке не чуше песму свадбену.
64 Свештеници им попадаше од мача –
не заплакаше њихове удовице.
65 Тада се Господ прену као од сна,
као ратник који се трезни од вина.
66 Своје душмане потисну,
вечној срамоти их предаде.
67 Потом одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Ефремово,
68 него изабра племе Јудино,
гору Сион, коју заволе.
69 Своје светилиште сагради као висове,
као земљу, коју је утемељио довека.
70 Изабра Давида, свога слугу,
и узе га од овчијих торова.
71 Доведе га од оваца дојилица
да напаса Јакова, његов народ,
Израела, његов посед.
72 И напасао их је срца честитог,
водио их вештим рукама.
Грех, признање и откупљење
59 Не, није рука ГОСПОДЊА прекратка да спасе,
нити му је ухо затворено да не би чуо,
2 него су вас ваша злодела одвојила од вашега Бога,
ваши греси му лице сакрили од вас,
да не чује.
3 Јер, руке су вам умрљане крвљу,
а прсти кривицом.
Усне вам изричу лажи,
а језик мрмља глупости.
4 Нико тужбу не подноси с правом,
нико се не парничи поштено.
Ослањају се на празне речи
и говоре лажи,
невољу зачињу и рађају зло.
5 Лежу гујина јаја и паучину ткају.
Ко њихово јаје поједе, умре,
а кад се неко разбије, љута гуја се излегне.
6 Њихове мреже не могу се обући,
не могу се покрити својом творевином.
Дела су им дела зла
и рукама чине насиље.
7 Ноге им хитају у грех,
брзи су да недужну крв пролију.
Мисли су им зле мисли,
пропаст и разарање на њиховим су путевима.
8 Пут мира они не познају,
нема правде на њиховим стазама.
Искривили су своје путеве –
ко њима путује, не зна за мир.
9 Зато је правда далеко од нас
и праведност до нас не досеже.
Светлост чекамо, али све је тама,
светлост јарку, али у мраку ходамо.
10 Као слепи пипамо дуж зида,
пипамо као да немамо очи.
У подне се спотичемо као у сумрак,
међу јакима смо као мртви.
11 Сви брундамо као медведи
и жалостиво гучемо као голубови.
Правду чекамо, али ње нема,
избављење, али оно је далеко.
12 Јер, много је наших преступа пред тобом
и наши греси против нас сведоче.
Наши преступи стално су с нама
и ми знамо своја злодела:
13 побунили смо се против ГОСПОДА
и издали га,
окренули смо се од свога Бога,
говорили о тлачењу и побуни,
изрицали лажи које смо смислили у срцу.
14 Тако је правда потиснута,
а праведност стоји далеко.
Истина је посрнула на улици,
поштењу је ускраћен приступ.
15 Нигде истине,
и ко избегава зло, плен постаје.
ГОСПОД погледа, и не би му мило
што нема правде.
1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, у складу с обећањем живота који је у Христу Исусу,
2 Тимотеју, драгом сину:
милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашега Господа.
Оданост еванђељу
3 Захваљујем Богу, коме као и моји преци чисте савести служим, док те непрестано, и ноћу и дању, помињем у својим молитвама. 4 Када се сетим твојих суза, пожелим да те видим, да се испуним радошћу. 5 Сећам се твоје нелицемерне вере, која је најпре пребивала у твојој баки Лоиди и у твојој мајци Евници, а уверен сам да је сада и у теби. 6 Зато те подсећам: распламсај милосни дар који ти је Бог дао када сам на тебе положио руке. 7 Јер, Бог нам није дао духа плашљивости, него силе, љубави и разборитости.
8 Стога немој да се стидиш сведочанства о нашем Господу, ни мене, његовог сужња. Него, придружи ми се у злопаћењу за еванђеље помоћу силе Бога, 9 који нас је спасао и светим позивом позвао – не због наших дела, него због свог наума и милости. Та милост нам је дата у Христу Исусу пре постанка света[a], 10 а објављена нам је сада када се појавио наш Спаситељ Христос Исус. Он је обеснажио смрт и учинио да живот и нераспадљивост засијају кроз еванђеље, 11 за које сам ја постављен за проповедника, апостола и учитеља. 12 Због тога ја све ово и трпим, али се не стидим, јер знам коме сам поверовао и уверен сам да он може до онога Дана да сачува оно што ми је поверено.
13 Држи се примера благотворних[b] речи које си од мене чуо, у вери и љубави која је у Христу Исусу. 14 Чувај добро које ти је поверено; чувај га уз помоћ Светога Духа, који пребива у нама.
Саблазни
(Мт 18,6-9; Лк 17,1-2)
42 »Ко саблазни једнога од ових малених који у мене верују, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да га баце у море. 43 Ако те твоја рука саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш кљаст него да имаш обе руке, а одеш у пакао, у неугасиви огањ. 44 [a] 45 Ако те твоја нога саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш хром него да имаш обе ноге, а будеш бачен у пакао. 46 [b] 47 Ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да у Божије царство уђеш са једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у пакао, 48 где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘.(A) 49 Јер, свако ће бити посољен огњем.
50 »Со је добра. Али, ако со постане неслана, чиме ћете је зачинити? Имајте соли у себи и будите у миру један с другим.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International