Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов. За спомен.
1 Боже, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
2 Нека осрамоћени и постиђени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
3 Нека узмакну у својој срамоти
сви који ми се злурадо ругају.
4 А они који те траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који воле твоје спасење
без престанка говоре:
»Нека је узвишен Бог!«
5 А ја, јадан сам и бедан.
У помоћ ми похитај, Боже.
Ти си ми Помагач и Избавитељ, ГОСПОДЕ;
не оклевај.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ,
не дај да се икада постидим.
2 Избави ме и ослободи у својој праведности,
помно ме саслушај и спаси.
3 Буди ми стена уточишта
на коју увек могу да дођем.
Заповест издај да ме спасеш,
јер ти си хридина и тврђава моја.
4 Ослободи ме из руку опакога, Боже мој,
из шака човека злог и окрутног.
5 Јер, ти си моја нада, Господе ГОСПОДЕ,
моје уздање од младости.
6 На тебе се од мајчине утробе ослањам,
ти си ме из трбуха мајчиног извео.
Без престанка ти изричем хвале.
7 Пример постадох многима,
јер ти си моје јако уточиште.
8 Уста су ми пуна хвала о теби,
твоју лепоту поваздан објављују.
9 Не одбаци ме у старости,
не остави ме кад ми ишчили снага.
10 Јер, непријатељи говоре против мене,
заједно кују заверу они што на мој живот вребају.
11 Говоре: »Бог га је оставио.
Идите за њим и ухватите га,
јер нема никог да га избави.«
12 Не удаљуј се од мене, Боже,
у помоћ ми похитај, Боже мој.
13 Нека моји тужитељи скончају у срамоти,
нека презир и стид покрију оне који би да ми науде.
14 А ја ћу те чекати без престанка,
све више ти изрицати хвале.
15 Уста ће моја причати о твојој праведности,
поваздан о твојим делима спасења,
иако им не знам броја.
16 Доћи ћу са снагом Господа ГОСПОДА,
помињаћу твоју праведност, само твоју.
17 Ти ме од моје младости учиш, Боже,
и ја све досад твоја чудесна дела објављујем.
18 Не остављај ме, Боже, сад кад сам стар и оседео,
док снагу твоје руке не објавим нараштају новом,
твоју силу свима који ће доћи.
19 Твоја праведност до неба досеже, Боже,
који си велика дела учинио.
Ко је, Боже, као ти?
20 Иако си ме великим и тешким невољама изложио,
опет ћеш ме оживети,
опет ћеш ме из дубина земље подићи.
21 Учинићеш ме већим но икад
и опет ме утешити.
22 Харфом ћу ти захваљивати за твоју истину, Боже мој,
у лиру ти свирати, Свече Израелов.
23 Клицаће моје усне док ти свирам
и моја душа, коју си избавио.
24 Мој језик ће о твојој праведности причати поваздан,
јер су осрамоћени и постиђени
они који хтедоше да ми науде.
Маскил Асафов.
1 Зашто нас довека одбаци, Боже?
Зашто твој гнев тиња против стада твога пашњака?
2 Сети се свога народа, који си давно купио,
племена које си откупио да буде твој посед,
ове горе Сион, на којој си боравио.
3 Скрени своје кораке ка вечним рушевинама,
ка свем разарању које непријатељ учини у светилишту.
4 Рикали су твоји душмани
на месту нашег састанка с тобом,
знак своје победе поставили.
5 Као човек што секиром витла по гуштари,
6 секирама и ћускијама
скршише све даске изрезбарене.
7 Твоје светилиште спалише до земље,
оскврнавише боравиште твога Имена.
8 Помислише: »Хајде да их докраја сатремо.«
И спалише сва места састанка с Богом у земљи.
9 Не видимо више своја знамења,
нема више пророкâ,
нико од нас не зна докле ће овако.
10 Докле ће те вређати душманин, Боже?
Зар ће ти непријатељ погрђивати Име довека?
11 Зашто суспрежеш руку, своју десницу?
Дигни је са својих груди, докрајчи их!
12 Али Бог је мој цар од давнина,
он спасење доноси на земљу.
13 Ти си својом силом расколио море,
разбио главе неманима у води.
14 Ти си левијатану смрскао главе,
дао га за храну створењима пустињским.
15 Ти си врела и потоке отворио,
ти си пресушио реке непресушне.
16 Дан је твој, а и ноћ је твоја,
ти си поставио месец и сунце.
17 Ти си одредио све међе земљине,
ти си створио лето и зиму.
18 Сети се, ГОСПОДЕ, како те непријатељ вређао,
како ти је Име погрђивао народ безуман.
19 Не предај живот своје голубице зверима,
не заборави живот својих сиромаха довека.
20 Сети се свога Савеза,
јер пуни су насиља мрачни закуци земље.
21 Не дај да потлачени узмакне осрамоћен,
нека сиромах и убоги хвале твоје Име.
22 Устани, Боже, заузми се за своју парницу,
сети се како те безумници поваздан вређају.
23 Не заборави грају твојих душмана
и непрестану галаму оних што се дижу против тебе.
Позив жеднима
55 »Дођите на воду,
сви ви који сте жедни!
Ако и немате новца,
дођите, купите и једите!
Дођите! Купите вина и млека
без новца и без трошка.
2 Зашто да трошите новац
на оно што није хлеб
и своју надницу
на оно што не сити?
Добро ме слушајте,
и добро ћете јести
и наслађивати се богатим јелима.
3 Слушајте и дођите к мени,
чујте, и живећете.
Склопићу с вама савез вечан,
своју верну љубав Давиду обећану.
4 Ево, учинио сам га сведоком народима,
њиховим владаром и заповедником.
5 Ево, позваћеш народе које не познајеш
и к теби ће похрлити народи који те не знају,
јер те је ГОСПОД, твој Бог, Светац Израелов,
овенчао славом.«
6 Тражите ГОСПОДА док се још може наћи,
призовите га док је близу.
7 Нека опаки остави свој пут
и грешник своје мисли.
Нека се окрене ГОСПОДУ,
и он ће му се смиловати,
нашем Богу,
јер ће му великодушно опростити.
8 »Јер, моје мисли нису ваше мисли
и моји путеви нису ваши путеви«,
говори ГОСПОД.
9 »Као што су небеса високо над земљом,
тако су и моји путеви виши од ваших путева
и моје мисли од ваших мисли.
10 Као што киша и снег падају са неба
и не враћају се док не натопе земљу,
чинећи да она пропупи и процвета
да би дала семе сејачу
и хлеб ономе ко га једе,
11 тако се ни реч која излази из мојих уста
не враћа мени без плода,
него извршава оно што желим
и остварује оно ради чега сам је послао.
12 Излазићете у радости
и у миру ћете бити вођени.
Планине и брегови певаће пред вама
и све пољско дрвеће вам пљескати.
13 Место трња, рашће борови,
и место трњака, мирта.
То ће бити за спомен на ГОСПОДА,
знак вечан, непролазан.«
Слобода у Христу
5 Христос нас је ослободио за слободу. Зато чврсто стојте и не дајте се поново под јарам ропства.
2 Ево, ја, Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам неће бити ни од какве користи. 3 И поново јемчим сваком човеку који се обреже да је дужан да извршава сав Закон. 4 Одвојили сте се од Христа, ви који хоћете да се оправдате Законом; отпали сте од милости. 5 Ми, наиме, кроз Духа, на основу вере, ишчекујемо праведност којој се надамо. 6 Јер, у Христу Исусу не вреди ни обрезање ни необрезање, него вера која је делотворна кроз љубав.
7 Добро сте трчали. Ко вас је спречио да се покоравате истини? 8 Та побуда није од Онога који вас позива. 9 Од мало квасца све тесто ускисне. 10 Ја сам уверен за вас у Господу да нећете другачије мислити. А ко вас збуњује, биће за то кажњен, ма ко да је. 11 Ако ја, браћо, и даље проповедам обрезање, зашто ме и даље прогоне? У том случају је укинута саблазан крста. 12 Волео бих да се и ушкопе ти који вас подбуњују!
Живот у Духу
13 Ви сте позвани на слободу, браћо. Само, немојте да ваша слобода буде изговор за тело, него у љубави служите један другом. 14 Јер, сав Закон је садржан у једној јединој изреци – у овој: »Воли свога ближњега као самога себе.«(A) 15 Али, ако наставите један другога да уједате и прождирете, пазите да један другога не уништите!
Исус је Христос
(Мт 16,13-20; Лк 9,18-21)
27 Потом Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове.
Док су још били на путу, он упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко сам ја?«
28 »Јован Крститељ«, одговорише му. »Други, да си Илија, а трећи, да си један од пророка.«
29 »А ви«, упита их, »шта ви кажете, ко сам ја?«
Тада Петар рече: »Ти си Христос!«
30 А он их строго опомену да ником о њему не говоре.
Исус предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 16,21-28; Лк 9,22-27)
31 Онда поче да их учи да Син човечији треба много да препати, да га одбаце старешине, првосвештеници и учитељи закона, да буде убијен и да после три дана васкрсне. 32 Отворено им је о томе говорио, па га Петар повуче на страну и поче да га прекорева.
33 А Исус се окрену, погледа ученике, па изгрди Петра и рече: »Бежи ми с очију, Сатано, јер не мислиш на Божије, него на људско.«
34 Потом позва к себи народ заједно са својим ученицима, па им рече: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и пође за мном. 35 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и еванђеља, спашће га. 36 Шта вреди човеку да добије цео свет, а свом животу науди? 37 Шта човек може дати у замену за свој живот?
38 »Ко се у овом прељубничком и грешном нараштају постиди мене и мојих речи, и њега ће се постидети Син човечији када дође у слави свога Оца са светим анђелима.
9 »Истину вам кажем«, рече им, »неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде како Божије царство долази у сили.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International