Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов.
1 Чуј моју молитву, Боже,
не криј се од моје молбе.
2 Помно ме саслушај и услиши.
Мисли су ми збркане и сметен сам
3 због онога што говори непријатељ,
због онога како ме опаки тлачи.
Јер, на мене обарају несрећу
и у свом гневу ме мрзе.
4 Срце се у мени грчи,
смртни ужас ме спопада,
5 страх и трепет ме обузе,
језа ме преплави.
6 Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
одлетео бих и био на миру!
7 Далеко бих одлепршао,
у пустињи боравио. Села
8 Похитао бих у своје склониште
од вихора и олује.«
9 Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
јер насиље и кавгу видим у граду.
10 Дању и ноћу круже његовим зидинама.
У њему су неправда и мука,
11 у њему је пропаст;
тлачење и превара не одлазе му с улица.
12 Да ме увредио непријатељ,
то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
од њега бих се сакрио.
13 Али то си учинио ти, човек као ја,
мој пријатељ, кога тако добро знам,
14 с којим сам водио присне разговоре
док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.
15 Нека их заскочи смрт,
нека живи сиђу у Шеол,
јер зло им је у дому и срцу.
16 А ја Бога призивам,
и ГОСПОД ме спасава.
17 Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим,
и он ми чује глас.
18 Здравог и живог ће ме избавити
из битке коју с многима водим.
19 Чуће Бог, који од искона седи на престолу,
и поразити их, Села
јер не мењају се и Бога се не боје.
20 Мој друг на пријатеља диже руку
и свој савез прекрши.
21 Говор му је гладак маслац,
а у срцу му рат.
Речи су му блаже од уља,
а у ствари су мачеви исукани.
22 ГОСПОДУ повери своје бриге,
и он ће те подупрети –
никад неће дати да праведник посрне.
23 А ти ћеш, Боже,
опаке оборити у јаму пропасти.
Крволоци и варалице
неће доживети ни пола својих дана.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
1 Свим срцем ћу ти захваљивати,
пред анђелима[a] псалме ти певати.
2 Клањаћу се према твом светом Храму
и твом Имену захваљивати
за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
од свега већим учинио.
3 Кад сам завапио, услишио си ме,
душу ми охрабрио и оснажио.
4 Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
кад чују речи твојих уста.
5 Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
6 ГОСПОД је на висини,
али на понизнога обраћа пажњу,
а охолога издалека препознаје.
7 Чак и кад сред невоље ходам,
ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
против гнева мојих непријатеља,
твоја десница ме спасава.
8 ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
не остављај своја дела.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
Најава вечног избављења Сиона
51 »Чујте ме, ви који идете за праведношћу,
ви који тражите ГОСПОДА:
Погледајте стену из које сте исечени
и мајдан из ког сте ископани.
2 Погледајте Авраама, свога оца,
и Сару, која вас је родила.
Кад сам га позвао, био је само он, један,
али ја га благослових и од њега начиних многе.
3 Да, ГОСПОД ће утешити Сион
и смиловати се свим његовим развалинама.
Учиниће да му пустиње буду као Еден,
његове пустолине као врт ГОСПОДЊИ.
У њему ће се наћи весеље и радост,
захваљивање и звуци песме.
4 »Чуј ме, мој народе, чуј ме, племе моје:
Од мене ће изаћи Закон,
моја правда биће светлост народима.
5 Брзо се примиче моја праведност,
стиже моје спасење,
моја рука доноси правду народима.
Острва ће гледати у мене
и с надом чекати моју руку.
6 Дигни поглед ка небесима,
погледај земљу испод.
Небеса ће ишчезнути као дим,
земља се отрцати као одећа,
а њени становници изгинути као муве.
Али моје спасење трајаће довека,
моја праведност неће престати.
7 Чујте ме, ви који знате шта је право,
ви којима је мој Закон у срцу:
Не бојте се прекора људи
и не стрепите од њихових увреда.
8 Јер, мољац ће их изјести као одећу,
црв их прождрети као вуну.
Али моја праведност трајаће довека,
моје спасење кроз сва поколења.«
23 А пре него што је дошла вера, били смо затвореници под Законом, чувани за веру која је тек требало да буде откривена. 24 Тако нас је Закон надзирао и водио нас до Христа, да се оправдамо на основу вере. 25 А сада, када је дошла вера, више нисмо под надзором.
Божији синови
26 Кроз веру у Христа Исуса, сви сте Божији синови. 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 28 Нема више Јудејин – Грк, роб – слободњак, мушко – женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. 29 А ако сте Христови, онда сте Авраамово потомство, наследници по обећању.
Чисто и нечисто
(Мт 15,1-20)
7 Око Исуса се окупише фарисеји и неки учитељи закона који су дошли из Јерусалима. 2 Они видеше неке његове ученике како нечистим, то јест неопраним рукама једу хлеб. 3 Јер, фарисеји и сви Јудеји не једу док нису добро опрали руке, држећи се предања старешина. 4 И када дођу са трга, не једу док се добро не оперу. А има још много предања којих се држе: о прању чаша, крчага и бакарног посуђа.
5 Зато фарисеји и учитељи закона упиташе Исуса: »Зашто твоји ученици не живе по предањима старешина, него нечистим рукама једу хлеб?«
6 А Исус им одговори: »Исаија је добро пророковао о вама лицемерима. Као што је записано:
‚Овај народ ме уснама поштује,
а срце му је далеко од мене.
7 Узалуд ме славе,
јер људске заповести као учење шире.‘(A)
8 Божије заповести сте одбацили, а људског предања се држите.«
9 И још им рече: »Баш лепо. Укидате Божију заповест да бисте сачували своја предања! 10 Мојсије је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘(B) и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘(C) 11 А ви говорите: ‚Ако човек каже оцу или мајци: Све чиме бих ти могао помоћи јесте корбан – то јест дар Богу‘, 12 тада му не допуштате да ишта више учини за оца или мајку. 13 Тако Божију реч обеснажујете својим предањем које сте пренели. И много шта такво чините.«
14 Онда опет позва народ к себи, па им рече: »Чујте ме сви и разумејте: 15 ништа што споља улази у човека не може да га учини нечистим. Него, оно што из човека излази – то човека чини нечистим.« 16 [a]
17 А када је отишао од народа и ушао у кућу, ученици га упиташе о овој причи.
18 »Зар ни ви не разумете?« упита их. »Зар не схватате да ништа што у човека улази споља не може да га учини нечистим, 19 зато што му не улази у срце, него у трбух и избацује се из тела?«
Тако сва јела прогласи чистима.
20 »Оно што из човека излази, то човека чини нечистим«, рече им, 21 »јер изнутра, из човековог срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства, 22 прељубе, похлепа, злоћа, превара, разузданост, завист[b], вређање, бахатост, безумље. 23 Сва ова зла излазе изнутра и човека чине нечистим.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International