Book of Common Prayer
Зајин
49 Сети се обећања мени, твоме слузи,
којим си ми улио наду.
50 Ово је утеха у мом јаду:
твоја реч ме држи у животу.
51 Бахати ми се жестоко изругују,
али ја не скрећем од твога Закона.
52 Сећам се твојих древних закона, ГОСПОДЕ,
и утеху налазим.
53 Бес ме хвата због опаких,
који су твој Закон оставили.
54 Твоје су уредбе моји псалми
у кући где сам само дошљак.
55 Ноћу се твог Имена сећам, ГОСПОДЕ,
и твог Закона се држим.
56 То чиним
јер се твојим налозима покоравам.
Хет
57 Ти си мој део, ГОСПОДЕ;
обећао сам да ћу се твојих речи држати.
58 Свим својим срцем те преклињем:
смилуј ми се као што си обећао.
59 Размислио сам о свом животу
и твојим прописима се вратио.
60 Хитам и не оклевам
да се твојих заповести држим.
61 Иако опаки око мене постављају замке,
твој Закон нећу заборавити.
62 У поноћ устајем да ти захвалим
због твојих закона праведних.
63 Друг сам свима који те се боје
и онима који се твојих налога држе.
64 Пуна је земља твоје љубави, ГОСПОДЕ.
Својим уредбама ме научи.
Тет
65 Учини добро мени, твоме слузи, ГОСПОДЕ,
као што си обећао.
66 Научи ме добром расуђивању и знању,
јер се у твоје заповести уздам.
67 Пре него што ме снашао јад,
застрањивао сам,
али сада се твоје речи држим.
68 Ти си добар и чиниш добро.
Својим уредбама ме научи.
69 Бахати ме изблатише лажима,
али ја се свим срцем твојих налога држим.
70 Срце им је окорело и бешћутно,
а ја у твом Закону уживам.
71 Добро је што ме снашао јад,
да бих твоје уредбе научио.
72 Вреднији ми је Закон из твојих уста
него хиљаде златника и сребрњака.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Чујте ово, сви народи,
почујте, сви становници света,
2 како мали тако и велики,
како богати тако и убоги.
3 Моја уста говориће мудрост,
а речи из мог срца даће умност.
4 Помно ћу слушати пословицу,
своју загонетку уз лиру ћу објаснити.
5 Зашто да се бојим у данима зла,
кад ме изопачене варалице опколе,
6 они што се у своју моћ уздају
и својим се силним богатством хвале?
7 Нико не може себе да откупи,
не може Богу да плати откупнину за себе –
8 превисока је откупна цена живота,
никад се не може платити –
9 да живи довека и гробну јаму да не види.
10 Јер, свако види да мудри умиру,
да и безумник и глупан пропадају,
да другима остављају своје богатство.
11 Довека ће им гробница бити кућа,
њихово боравиште кроз сва поколења,
макар су земље назвали по себи.
12 Не остаје човек, упркос части коју ужива,
сличан је зверима које угибају.
13 То је судбина оних који се безумно у себе уздају
и њихових следбеника,
којима су миле њихове изреке. Села
14 Као овце, за Шеол су одређени,
смрт им је пастир.
Честити ће владати над њима;
брзо ће пропасти њихово обличје,
Шеол ће им бити боравиште.
15 А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола
и к себи ме узети. Села
16 Не бој се кад се неко обогати,
кад се намножи благо његовог дома.
17 Јер, кад умре, ништа са собом неће понети,
неће с њим у гроб сићи благо његово.
18 Иако се за живота сматрао благословеним –
јер, људи те хвале кад ти добро иде –
19 и он ће отићи поколењу својих праотаца,
где више неће видети светлости.
20 Човек који ужива част, а нема разборитости,
сличан је зверима које угибају.
Хоровођи. Према махалату. Маскил Давидов.
1 Безумник мисли: »Нема Бога.«
Покварени су, огавну неправду су починили.
Нема никога ко чини добро.
2 Бог са неба гледа род људски,
да види има ли ко разуман,
неко ко тражи Бога.
3 Сви су застранили,
сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
нема ниједнога.
4 Зар никад неће научити они који чине неправду,
они који мој народ прождиру као да хлеб једу
и који Бога не призивају?
5 Ено их, силан их је страх обузео
где нема места страху.
Бог расу кости оних што су те опседали.
Ти их срамоти извргну,
јер их је Бог одбацио.
6 О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!
Кад Бог врати благостање свом народу,
клицаће Јаков, радоваће се Израел!
Слуга ГОСПОДЊИ
49 Слушајте ме, острва,
чујте ово, далеки народи:
Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао,
док сам још био у њој, име ми је помињао.
2 Уста ми је направио као оштар мач,
у сенци своје руке ме сакрио;
учинио ме углачаном стрелом
и сакрио у свом тоболцу.
3 Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле,
на ком ћу показати своју Славу.«
4 Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио,
снагу низашта, улудо истрошио.
Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада
и код мога Бога је моја награда.«
5 А сада каже ГОСПОД –
он који ме је у мајчиној утроби обликовао
да му будем слуга,
да му вратим Јакова,
да му саберем Израела
јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ
и мој Бог ми је снага –
6 он каже: »Премало је за тебе
да ми будеш само слуга
који ће Јаковљева племена довести назад
и вратити преживеле Израелове:
Учинићу те светлошћу за незнабошце,
да моје спасење пронесеш до крајева земље.«
7 Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов,
ономе кога народ презире и гнуша га се,
слузи владарâ:
»Видеће те цареви, и устати,
и поглавари, и поклонити се
због ГОСПОДА, који је веран,
Свеца Израеловог, који те изабрао.«
Најава обнове Израела
8 Овако каже ГОСПОД:
»У часу повољном услишићу те
и помоћи ти на дан спасења.
Чуваћу те и поставити те
да будеш Савез народу,
да обновиш земљу
и поново доделиш опустошена наследства,
9 да сужњима кажеш: ‚Изађите‘
и онима у тами: ‚Покажите се.‘«
Они ће пáсти дуж путева
и налазити пашу на свим голетима.
10 Неће их морити ни глад ни жеђ,
нити ће им наудити пустињска жега и сунце.
Водиће их Онај који им се смиловао,
проводити их крај изворâ водâ.
11 Све своје планине претворићу у путеве
и моји друмови ће се повисити.
12 Ево, доћи ће издалека –
неки са севера, неки са запада,
неки из земље Асуан.
Павле се супротставља Кифи
11 А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду. 12 Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с незнабошцима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника[a]. 13 У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу.
14 Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља[b], рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по незнабожачким обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе по јудејским?«
15 Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници, 16 знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.
17 Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто! 18 Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник. 19 Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом. 20 Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене. 21 Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.
13 Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.
Смрт Јована Крститеља
(Мт 14,1-12; Лк 9,7-9)
14 А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато.
Једни су говорили:[a] »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«
15 Други рекоше: »То је Илија.«
А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.[b]«
16 Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«
17 Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио. 18 Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«, 19 па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла, 20 јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.
21 А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре. 22 Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима.
»Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци 23 и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«
24 Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?«
А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«
25 Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«
26 Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев, 27 него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници 28 и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.
29 Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International