Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
Маскил Давидов.
1 Благо оном коме су преступи опроштени,
чији су греси покривени.
2 Благо човеку коме ГОСПОД не рачуна кривицу
и у чијем духу нема лукавости.
3 Док сам ћутао, кости ми ослабише
од мог ридања свакодневног.
4 И дан и ноћ твоја ме рука притискала,
снага ми се сушила као за летње жеге. Села
5 Тада ти признах свој грех
и више своју кривицу нисам скривао.
Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ«
– и ти опрости кривицу мога греха. Села
6 Зато нека ти се сваки верни
моли у време невоље.
Када се бујица силних вода дигне,
до њега неће доћи.
7 Ти си заклон мој;
од невоље ћеш ме сачувати,
окружити ме песмама избављења. Села
8 »Научићу те и показати ти пут
којим треба да идеш.
Саветоваћу те
и држати те на оку.
9 Не буди као коњ или мазга,
који немају памети,
којима се управља жвалама и уздама,
јер ти иначе не прилазе.«
10 Многе су муке опакога,
али ко се у ГОСПОДА узда,
љубав га окружује.
11 Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници!
Кличите од радости, сви који сте срца честитог!
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
Вавилонски богови
46 Бел се повија, Нево клеца,
товарне животиње носе њихове идоле.
Ликови које уоколо носате
тешко су бреме исцрпљеним животињама.
2 Клецају, повијају се заједно,
немоћни да спасу товар,
и они сами у заточеништво одлазе.
3 »Слушај ме, народе Јаковљев,
сви ви који сте још остали од народа Израеловог,
ви које подупирем од кад сте зачети
и носим од кад сте се родили.
4 И када остарите, ја сам Он,
и када вам коса оседи, ја ћу вас подупирати.
Ја сам вас начинио и ја ћу вас носити,
ја ћу вас подупирати и ја ћу вас избављати.
5 »С ким ћете ме упоредити или изједначити?
С ким ћете ми наћи сличност,
да можемо да се поредимо?
6 Неки сипају злато из вреће
и мере сребро на кантару,
унајмљују златара да од њега направи бога,
пред којим падају ничице и клањају му се.
7 Дижу га на плећа и носе,
стављају на његово место
и он тамо стоји и оданде се не миче.
Ако га неко позове, он се не одазива
и никог не може да спасе невоље.
8 Сећајте се тога и будите јаки,
примите то к срцу, бунтовници.
9 Сећајте се онога што је било пре,
у давној прошлости.
Ја сам Бог, и нема другога;
ја сам Бог, и нико ми није сличан.
10 Ја од почетка обзнањујем крај,
од давнина шта ће тек да буде.
Ја кажем: Мој наум ће се извршити
и учинићу све што желим.
11 Са истока позивам птицу грабљивицу,
за свој наум човека из далеке земље.
Рекао сам, и извршићу;
наумио сам, и учинићу.
12 Слушајте ме, ви тврдоглави,
ви који сте далеко од праведности.
13 Примичем своју праведност
– није више далеко,
моје спасење неће задоцнити.
Спасење ћу дати Сиону,
своју Славу Израелу.«
Божија опрема
10 На крају, јачајте у Господу и у његовој силној снази. 11 Обуците сву Божију опрему, да можете да одолите ђавољим лукавствима. 12 Јер, наша борба није против крви и меса, већ против поглаварстава, против власти, против владарâ овог мрачног света и против злих духовних сила на небесима. 13 Зато узмите сву Божију опрему, да можете да се одупрете на дан зла и – када све извршите – да се одржите. 14 Држите се, дакле! Опашите бедра истином, обуците оклоп праведности, 15 на ноге обујте спремност која долази од еванђеља мира. 16 Поврх свега, узмите штит вере којим ћете моћи да угасите све пламене стреле Злога. 17 Узмите и кацигу спасења и мач Духа, који је Божија реч. 18 Молите се у Духу у свакој прилици сваковрсним молитвама и молбама и ради тога увек истрајно бдите и молите се за све свете. 19 Молите се и за мене, да ми се, кад год отворим уста, дâ реч да смело обзнаним тајну еванђеља, 20 за које сам изасланик у оковима. Молите се да га објавим смело, као што и треба да га објавим.
Завршни поздрави
21 Да бисте и ви знали шта је са мном, шта радим, о свему ће вас обавестити Тихик, драги брат и верни служитељ у Господу. 22 Њега сам баш зато и послао к вама, да сазнате како смо и да вам ободри срце.
23 Мир браћи и љубав с вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа.
24 Милост свима који непролазном љубављу воле нашега Господа Исуса Христа.
Излечење опседнутога из Герасе
(Мт 8,28-34; Лк 8,26-39)
5 Потом стигоше на другу обалу мора, у герасински крај. 2 Када је Исус изашао из чамца, одмах му у сусрет, из гробова, дође човек опседнут нечистим духом. 3 Живео је по гробовима и нико га више ни ланцима није могао везати. 4 Често су му, наиме, ноге и руке везивали ланцима, али он би ланце раскидао, а окове на ногама ломио, и нико није био довољно снажан да га укроти. 5 Стално је, и ноћу и дању, по гробовима и брдима викао и ударао се камењем.
6 Када је издалека угледао Исуса, он притрча и поклони му се, 7 па из свега гласа повика »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш!«
8 Јер, Исус му је био рекао: »Нечисти душе, изађи из овог човека!«
9 Затим га упита: »Како се зовеш?«
А он му рече: »Зову ме Легион, јер нас је много.«
10 И упорно је преклињао Исуса да их не отера из тога краја.
11 А на падини брда пасло је велико крдо свиња, 12 па нечисти духови замолише Исуса: »Пошаљи нас међу оне свиње, да у њих уђемо.«
13 И он им допусти, па нечисти духови изађоше из човека и уђоше у свиње. На то се цело крдо – око две хиљаде свиња – сјури низ стрмину и подави у мору. 14 А свињари побегоше и пронеше глас о томе по граду и по селима, па људи дођоше да виде шта се то догодило. 15 Када су стигли к Исусу, угледаше опседнутога – седео је обучен и при здравој памети, он који је био опседнут Легионом – и уплашише се. 16 Очевици им испричаше шта се догодило са опседнутим и са свињама, 17 па они почеше да преклињу Исуса да оде из њиховог краја.
18 Када је Исус улазио у чамац, опседнути га замоли да пође с њим, 19 али Исус му не допусти, него му рече: »Врати се кући, својима, и испричај колико је Господ за тебе учинио и како ти се смиловао.«
20 И овај оде и поче да прича по Декапољу колико је Исус за њега учинио. И сви су се дивили.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International