Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
Далет
25 Душа ми је за прашину прионула.
Оживи ме као што си обећао.
26 Кад сам ти свој живот испричао,
одговорио си ми.
Својим уредбама ме научи.
27 Учини да разумем твоје налоге,
и размишљаћу о твојим чудима.
28 Душа ми копни од туге.
Подигни ме као што си обећао.
29 Скрени ме са пута лажи
и милостиво ме у свој Закон упути.
30 Пут верности сам изабрао,
твоје законе пред себе положио.
31 Прионуо сам уз твоје прописе, ГОСПОДЕ.
Не дај да будем извргнут срамоти.
32 Трчим путем твојих заповести,
јер си ми срце ослободио.
Хе
33 Научи ме, ГОСПОДЕ, путу твојих уредби,
и ја ћу га се држати до краја.
34 Дај ми да разумем,
и покораваћу се твом Закону
и свим срцем га се држати.
35 Упути ме стазом својих заповести,
јер на њој уживам.
36 Срце ми приклони својим уредбама,
а не непоштеном добитку.
37 Одврати ми очи, да не гледају ништавост.
Живот ми сачувај на свом путу.
38 Испуни обећање мени, твоме слузи,
ономе који те се боји.
39 Уклони увреде од којих стрепим,
јер твоји закони су добри.
40 О, како жудим за твојим налозима!
Живот ми сачувај због своје праведности.
Вав
41 Нека до мене стигне твоја љубав, ГОСПОДЕ,
твоје спасење као што си обећао.
42 Тада ћу одговорити оном ко ме вређа,
јер се у твоју реч уздам.
43 Не отми реч истине из мојих уста,
јер у твоје законе наду полажем.
44 Без престанка, заувек и довека,
твог Закона ћу се држати.
45 Ходаћу у слободи,
јер сам се твојим налозима окренуо.
46 Пред царевима ћу о твојим уредбама говорити,
и нећу се постидети.
47 Извор среће су ми твоје заповести,
јер их волим.
48 Поштовање исказујем[a] твојим заповестима,
које волим,
и о твојим уредбама размишљам.
24 Овако каже ГОСПОД, твој Откупитељ,
који те је у мајчиној утроби саздао:
»Ја сам ГОСПОД, који је све створио,
који је сâм разапео небо,
који је без помоћи распростро земљу,
25 који осујећује знамења лажних пророка
и од гаталаца прави лудаке,
који мудраце врти у кругу
и знање им претвара у глупост,
26 који обистињује реч свога слуге
и испуњава наум својих гласника,
који за Јерусалим каже: ‚Биће насељен‘,
за Јудине градове: ‚Биће обновљени‘
и за њихове развалине: ‚Ја ћу их подићи,‘
27 који каже мору[a]:
‚Пресахни! Ја ћу ти исушити реке!‘«
28 који каже за Кира: »Он је мој пастир
и извршиће све што желим.
Он ће рећи за Јерусалим: ‚Нека се обнови‘
и за Храм: ‚Нека му се поставе темељи.‘
45 »Овако каже ГОСПОД своме помазанику Киру,
кога сам узео за десницу
да пред њим покорим народе
и разоружам цареве,
да пред њим отворим врата
да се капије не затворе:
2 Ићи ћу пред тобом и сравнити планине;
развалићу бронзане капије
и просећи гвоздене преворнице.
3 Даћу ти блага похрањена у тами
и богатства склоњена на тајна места,
да спознаш да сам ја ГОСПОД, Бог Израелов,
који те зове по имену.
4 Ради свога слуге Јакова
и Израела, изабранога мога,
позивам те по имену
и дајем ти почасни назив,
иако ме не знаш.
5 »Ја сам ГОСПОД, и нема другога,
осим мене нема Бога.
Оснажићу те, иако ме не знаш,
6 да се од истока до запада зна
да сам ја једини.
Ја сам ГОСПОД, и нема другога.
7 Ја обликујем светлост и стварам таму,
ја доносим благостање и стварам несрећу,
ја, ГОСПОД, чиним све то.
5 Угледајте се, дакле, на Бога као његова драга деца 2 и живите у љубави, као што је и Христос волео нас и самога себе предао за нас као мирисан принос и жртву Богу.
3 Блуд и свака нечистота или похлепа нека се и не помињу међу вама – као што светима и доликује. 4 Нека не буде ни простота, ни лудорија, ни спрдњи, јер је све то неумесно, него радије – захваљивање. 5 Јер, ово знајте: ниједан блудник, ни нечист, ни похлепан – то јест идолопоклоник – нема наследства у Христовом и Божијем царству. 6 Нека вас нико не заварава празним речима, јер због тога Божији гнев долази на непокорне. 7 Немајте, дакле, с њима ништа.
8 Јер, некада сте били тама, а сада сте светлост у Господу. Живите као деца светлости – 9 јер, плод светлости је у свакој доброти, праведности и истини – 10 просуђујући шта је Господу мило. 11 Немајте удела у јаловим делима таме, него их радије разобличавајте. 12 Јер, срамно је чак и говорити о оном што они потајно чине. 13 Све што се светлошћу разобличи, излази на видело, 14 јер на светлости све излази на видело. Зато се каже:
»Пробуди се, ти који спаваш,
устани из мртвих
и Христос ће те обасјати.«
Прича о сејачу
(Мт 13,1-9; Лк 8,4-8)
4 Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора. 2 И много чему их је учио у причама.
А док их је учио, рече: 3 »Слушајте! Изашао сејач да сеје. 4 И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. 5 Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. 6 А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. 7 Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. 8 Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«
9 И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.
Сврха прича
(Мт 13,10-17; Лк 8,9-10)
10 А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.
11 »Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, 12 да
‚гледају и гледају, али да не виде,
и да слушају и слушају, али да не разумеју.
Иначе би се обратили
и било би им опроштено.‘«(A)
Објашњење приче о сејачу
(Мт 13,18-23; Лк 8,11-15)
13 Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?
14 »Сејач сеје Реч. 15 Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. 16 Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, 17 али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. 18 Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, 19 али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. 20 Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International