Book of Common Prayer
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја,
не оглуши се о мене.
Јер, ако будеш ћутао,
бићу као они што у гробну јаму силазе.
2 Чуј глас моје молбе кад ти вапијем,
кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.
3 Не одвлачи ме са опакима,
са онима који чине неправду,
који са ближњима говоре о миру,
а у срцу им зло.
4 Дај им према њиховим делима,
према злоћи њихових поступака.
Дај им према њиховим делима
и врати им како су заслужили.
5 Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
ни његова дела,
он ће их срушити
и више их неће подићи.
6 Благословен ГОСПОД,
јер је чуо глас моје молбе.
7 ГОСПОД је моја снага и штит.
Моје срце у њега се узда,
и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
и ГОСПОДУ песмом захваљујем.
8 ГОСПОД је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ
и благослови свој посед.
Буди им пастир
и носи их довека.
Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.
1 Грех говори опакоме дубоко у срцу.
Страха од Бога нема му пред очима,
2 јер сâм себи сувише ласка
да би свој грех видео и замрзео.
3 Речи његових уста грешне су и лажљиве,
престаде да буде разуман и да чини добро.
4 На својој постељи смишља неправду,
на рђавом путу стоји, зло не одбацује.
5 Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
твоја верност до облакâ.
6 Твоја је праведност као моћне планине,
твоја правда као океан[a].
Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
7 Како је драгоцена твоја љубав!
У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
8 Госте се обиљем из твога Дома,
дајеш им да пију из реке твојих посластица.
9 Јер, код тебе је врело живота,
због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
и не тресе рука опакога.
12 Гле како попадали леже
они који чине зло,
оборени да се више не дигну.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Рекох: »Пазићу на своје путеве
да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
све док је опаки преда мном.«
2 Заћутах, умукнух,
чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
3 срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
то је огањ више горео.
Тада проговорих:
4 »ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
и меру мојих дана,
да знам како ми је живот пролазан.
5 Ево, дао си ми дане кратке као длан,
мој век животни као ништа је пред тобом.
Сваки човек је само дашак. Села
6 »Сваки човек као авет тумара,
узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
а не зна ко ће га покупити.
7 »А сада, Господе, шта да чекам?
У теби је моја нада.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да ме безумници вређају.
9 Ућутаћу, нећу отварати уста,
јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
Сваки човек је само дашак. Села
12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
мој вапај саслушај,
на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
и насељеник код тебе,
као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
да се још мало повеселим
пре но што одем и више ме не буде.«
9 »Ништавни су сви који праве идоле
и нема користи од њихових драгоцености.
Они који сведоче за идоле,
слепи су и незналице –
на своју срамоту.
10 Ко прави бога и излива идола
од ког нема користи?
11 Он и њему слични
биће извргнути срамоти;
занатлије су само људи.
Нека се сви окупе и појаве;
препашће се и осрамотити.
12 Ковач узима алат
и на ужареном угљевљу
израђује идола,
чекићима га обликује,
снажном руком обрађује.
Огладни и изгуби снагу,
не пије воде и замори се.
13 Дрводеља мери ужетом,
писаљком црта лик,
па га деље длетима
и обележава шестаром.
Направи га по људском лику,
дâ му лепоту човека,
да стоји у храму.
14 Посече кедрове
или узме чемпрес или храст,
па га за себе однегује међу шумским дрвећем,
или посади бор, који нарасте од кише.
15 То је човеку огрев;
он узима мало дрва да се угреје,
пали ватру и пече хлеб.
Али издеље и бога и слави га,
направи идола и клања му се.
16 Половину изгори у ватри;
на томе испржи месо,
једе га и наједе се.
Уз то се и греје и говори:
‚Ах, топло ми је; видим ватру.‘
17 Од остатка направи бога, свог идола,
пада пред њим и клања му се.
Моли му се и говори:
‚Спаси ме, јер ти си мој бог.‘
18 Ништа они не знају и не разумеју;
очи су им заслепљене, па не виде,
и срце затворено, па не разумеју.
19 Нико да размисли,
нико нема знања ни памети да каже:
‚Половину сам изгорео у ватри
и на жеравици испекао хлеб,
испржио месо и појео га.
Зар да од остатка направим нешто гнусно?
Зар да се клањам дрвеној клади?‘
20 Храни се пепелом,
заводи га обмануто срце,
не може да се спасе, ни да каже:
‚Зар ово у мојој десници није лаж?‘
Нови живот у Христу
17 Кажем вам, дакле, и опомињем вас у Господу да више не живите као што живе незнабошци, у испразности свога ума. 18 Њихов разум је помрачен и они су, због свог незнања, које долази од окорелости њиховог срца, одвојени од Божијег живота. 19 Изгубивши свако осећање стида, предали су се разузданости, да би у својој незаситости чинили сваку врсту нечистоте.
20 Али, ви нисте тако упознали Христа, 21 ако сте заиста о њему чули и у њему били поучени у складу са истином која је у Исусу. 22 А поучени сте да у погледу свог ранијег понашања треба са себе да свучете старога човека, који пропада због својих варљивих пожуда, 23 да промените свој начин размишљања[a] 24 и да обучете новога човека, створеног да буде сличан Богу у истинској праведности и светости.
25 Зато одбаците лаж и »нека свако своме ближњем говори истину«(A), јер смо један другом удови. 26 »У свом гневу не чините грех«(B); нека сунце не зађе, а ви да сте још гневни. 27 Не дајте упориште ђаволу. 28 Ко је крао, нека више не краде, него нека радије вредно ради, чинећи добро својим рукама, да би имао шта да подели с оним ко оскудева.
29 Нека ниједна ружна реч не изађе из ваших уста, него само она која је добра за изграђивање других, према њиховим потребама, да буде на корист онима који слушају. 30 Не жалостите Божијег Светог Духа, којим сте запечаћени за Дан откупљења. 31 Одбаците сваку горчину, бес и гнев, вику и вређање, заједно са сваком злоћом. 32 Један према другом будите добри и саосећајни, опраштајући један другом као што је и Бог у Христу опростио вама.
19 и Јуду Искариотског, који га је издао.
Исус и Веелзевул
(Мт 12,22-32; Лк 11,14-23; 12,10)
20 Онда уђе у једну кућу, а толико се народа опет окупило да нису могли чак ни хлеб да поједу. 21 Када су за то чули његови, пођоше да га обуздају, јер се говорило да није при себи.
22 А учитељи закона који су дошли из Јерусалима говорили су: »Опседнут је Веелзевулом. Он помоћу демонског владара изгони демоне.«
23 Исус их позва к себи и поче да им говори у причама: »Како може Сатана да изгони Сатану? 24 Ако је неко царство против себе подељено, то царство не може да опстане. 25 И ако је неки дом против себе подељен, тај дом не може да опстане. 26 Па, ако је Сатана устао против самога себе и поделио се, он не може да опстане, него му је дошао крај.
27 »Нико не може да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже. Тек тада може да му опљачка кућу.
28 »Истину вам кажем: људима ће бити опроштени сви греси и увреде, ма колико вређали. 29 Али, ко увреди Светога Духа, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.«
30 То рече јер су говорили: »Опседнут је нечистим духом.«
Исусова мајка и браћа
(Мт 12,46-50; Лк 8,19-21)
31 Уто стигоше Исусова мајка и његова браћа. Док су стајали напољу, послаше једнога к њему да га позове.
32 А око њега је седео народ, па му рекоше: »Ено те напољу траже твоја мајка и твоја браћа.«
33 Тада их Исус упита: »Ко су моја мајка и моја браћа?«
34 Онда погледа оне који су седели у кругу око њега и рече: »Ево моје мајке и моје браће. 35 Ко год извршава Божију вољу, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International