Book of Common Prayer
Михтам Давидов.
1 Чувај ме, Боже,
јер у тебе се уздам.
2 Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
без тебе ништа добро немам«,
3 али и о боговима који су свети народима земље:
»Величанствени су,
у њима је сва моја наслада.«
4 Умножиће се муке
оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
ни њихова имена уснама да помињем.
5 ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
ти чврсто држиш што ми је додељено.
6 Међе ми на лепу земљу падоше;
да, прекрасно је моје наследство.
7 Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
чак ме и ноћу опомиње савест.
8 ГОСПОД ми је стално пред очима,
јер ми је здесна, нећу посрнути.
9 Зато ми се срце радује и душа весели.
И тело ће ми спокојно почивати,
10 јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
ни дати да твој верни иструне.
11 Показаћеш ми стазу живота,
својим лицем радошћу ме испунити,
теби здесна милином вечном.
Молитва Давидова.
1 Чуј моју молбу за правду, ГОСПОДЕ,
обрати пажњу на мој вапај.
Саслушај моју молитву,
која не долази с усана лажљивих.
2 Нека ми од тебе дође оправдање на суду,
нека твоје очи виде шта је правично.
3 Истражиш ли ми срце и испиташ ли ме ноћу,
провериш ли ме огњем, никакво зло нећеш наћи.
Уста ме моја не наводе
4 да чиним што други људи чине.
Речју твојих усана сачувах се
од стаза насиља.
5 Кораци ми чврсто прионуше уз твоје стазе,
ноге ми се не оклизнуше.
6 Вапијем ти, Боже, јер ћеш ме услишити,
саслушај ме и чуј моје речи.
7 Покажи своју љубав чудесну,
ти који десницом својом од душмана спасаваш
оне који се у тебе уздају.
8 Чувај ме као зеницу свога ока.
У сенци својих крила ме сакриј
9 од опаких који на мене насрћу,
од смртних непријатеља који ме окружују.
10 Затворише своје срце бешћутно,
устима надмено говоре.
11 Ушли су ми у траг, већ ме опколише,
очима вребају да ме на земљу оборе
12 као лав што једва чека плен да растргне,
као млади лав што вреба из скровишта.
13 Устани, ГОСПОДЕ, стани му на пут и обори га!
Својим мачем од опакога ме избави!
14 Својом руком их уклони, ГОСПОДЕ,
уклони их из света живих,
а драгоцене своје насити:
нека су им трбуси пуни
и нека својој деци остављају што претекне.
15 А ја, ја ћу у праведности
твоје лице гледати.
Кад се пробудим,
твојим ликом ћу се ситити.
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[a],
17 све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18 Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.
19 Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
Снаго моја, у помоћ ми похитај!
20 Душу ми избави од мача,
живот драгоцени од псећих шапа.
21 Спаси ме из лављих уста,
услиши ме пред роговима бивољим.
22 Објавићу твоје Име својој браћи,
усред скупа ћу те хвалити.
23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
Славите га, сви потомци Јаковљеви.
Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
него га је чуо кад је завапио.
25 Од тебе су моје хвале
на великом скупу;
пред онима који те се боје
извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
хвалиће ГОСПОДА они који га траже.
Живели довека!
27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
и вратити му се;
поклониће се пред њим
све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
»Овако је учинио ГОСПОД.«
Слуга ГОСПОДЊИ
42 »Ево мога слуге, кога подржавам,
изабранога мога, миљеника моје душе.
На њега ћу ставити свога Духа
и он ће народима донети правду.
2 Неће викати ни подизати глас,
нити ће му се глас чути на улицама.
3 Трску згњечену неће сломити,
ни угасити фитиљ који тиња.
Заиста[a] ће донети правду;
4 неће устукнути ни обесхрабрити се
док правду не успостави на земљи.
У његово учење острва ће се уздати.«
5 Овако каже Бог, ГОСПОД,
који је створио небеса и разапео их,
који је разастро земљу
и оно што из ње излази,
који даје дах људима на њој
и живот онима који по њој ходају:
6 »Ја, ГОСПОД, позвао сам те у праведности.
Узећу те за руку, чувати те
и учинити да будеш Савез народу
и светлост незнабошцима,
7 да отвориш слепе[b] очи,
да изведеш сужње из затвора
и да из тамнице пустиш оне који седе у тами.
8 »Ја сам ГОСПОД – то ми је Име!
Не дам своју славу другоме
ни своју хвалу идолима.
9 Ево, збило се оно што је било пре
и сада објављујем ново;
пре него што настане,
ја вам најављујем.«
Хвалоспев ГОСПОДУ
10 Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте с крајева земље,
ви који пловите морем[c]
и све што је у њему,
острва и сви који на њима живе.
11 Нека радосно подигну глас
пустиња и њени градови,
насеља у којима живи Кедар.
Нека житељи Селе запевају од радости,
нека завичу са горских врхова.
12 Нека дају славу ГОСПОДУ
и изричу му хвалу по острвима.
13 ГОСПОД корача у бој као ратник,
као војник распирује свој гнев.
Снажно извикује бојни поклич
и снагу показује на непријатељима.
14 »Дуго сам ћутао, мировао
и суспрезао се.
Али сада, као жена која рађа,
вичем, сопћем и уздишем.
15 Опустошићу горе и брегове
и сасушити све њихово растиње.
Реке ћу претворити у исушену земљу,
а језерца исушити.
16 Слепе ћу повести путем
који не познају,
стазама њима непознатим.
Пред њима ћу таму претворити у светлост,
а неравнине поравнати.
То је оно што ћу учинити;
нећу их оставити.
17 А они који се уздају у идоле,
који ликовима говоре:
‚Ви сте наши богови‘,
они ће узмакнути у крајњој срамоти.«
Проповедник незнабошцима
3 Ради тога ја, Павле, сужањ Исуса Христа за вас незнабошце… 2 Свакако сте чули да ми је за вас поверено управљање Божијом милошћу, 3 то јест да ми је откривењем обзнањена тајна, као што сам вам већ укратко написао. 4 То читајући можете да разумете како ја схватам тајну Христа, 5 која није била обзнањена људима ранијих поколења, а сада ју је Дух открио његовим светим апостолима и пророцима: 6 да су, кроз еванђеље, незнабошци Израелови сунаследници, да припадају истом телу и да с њим деле обећање у Христу Исусу.
7 Ја сам постао служитељ овог еванђеља по дару Божије милости, која ми је дата деловањем његове силе. 8 Иако сам најмањи од свих светих, дата ми је ова милост: да незнабошцима као еванђеље објавим неистраживо Христово богатство 9 и да свима расветлим у чему се састоји тајна која је у прошлим временима била сакривена у Богу, који је све створио. 10 Његова намера је била да се сада, кроз Цркву, поглаварима и властима на небесима обзнани многострука Божија мудрост, 11 у складу с његовим вечним наумом, који је остварио у Христу Исусу, нашем Господу. 12 У њему, кроз веру у њега, имамо слободу и поуздање да приступимо Богу. 13 Зато вас молим да не посустанете због невоља које подносим ради вас – оне су ваша слава.
Исус позива Левија
(Мт 9,9-13; Лк 5,27-32)
13 Потом Исус опет изађе на море, а сав народ му је долазио и он их је учио. 14 Пролазећи, Исус виде Левија Алфејевог како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«
И овај устаде и пође за њим.
15 Док је Исус обедовао у Левијевој кући, с њим и с његовим ученицима су обедовали и многи цариници и грешници, јер је било много оних који су пошли за њим.
16 Када су неки учитељи закона, фарисеји, видели да једе са грешницима и цариницима, упиташе његове ученике: »Зашто он једе с цариницима и грешницима?«
17 А Исус је то чуо, па им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«
Пост
(Мт 9,14-17; Лк 5,33-39)
18 Јованови ученици и фарисеји су постили. Неки дођоше и упиташе Исуса: »Како то да Јованови ученици и фарисејски ученици посте, а твоји ученици не посте?«
19 А Исус им рече: »Могу ли сватови да посте док је младожења с њима? Све док је младожења с њима, они не могу да посте. 20 Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.
21 »Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач. Ако то уради, нова закрпа ће се отргнути од старе одеће и рупа ће постати још већа. 22 И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, вино ће поцепати мешине, па ће и вино и мешине пропасти. Него, ново вино у нове мешине.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International