Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
1 Алилуја!
Свим срцем ћу ГОСПОДУ захваљивати
на већу честитих и на скупу.
2 Велика су ГОСПОДЊА дела –
жељно их ишчекују сви којима су мила.
3 Сјајно је и величанствено његово дело
и праведност његова остаје довека.
4 Учинио је да се његова чудесна дела памте.
ГОСПОД је милостив и сажаљив.
5 Храну даје онима који га се боје,
довека се сећа свога Савеза.
6 Силу својих дела свом народу показа,
земље незнабожаца даде им у посед.
7 Истинита су и праведна његова дела,
поуздани су његови налози;
8 чврсто стоје заувек и довека,
на истини и правичности засновани.
9 Он посла откупљење свом народу,
заповеди да његов Савез буде довека.
Свето је и страшно његово Име.
10 Страх од ГОСПОДА почетак је мудрости;
разумни су сви који његове налоге извршавају.
Хвале о њему остају довека.
1 Алилуја!
Благо човеку који се боји ГОСПОДА,
који силно ужива у његовим заповестима.
2 Потомство ће му бити моћно на земљи,
биће благословено поколење честитих.
3 Богатство и благо у његовом су дому
и његова праведност остаје довека.
4 И у тами светлост сија честитима,
сваком ко је милостив, сажаљив и праведан.
5 Добро је човеку дарежљивом и који даје на зајам,
који своје послове обавља праведно
6 – никада неће посрнути.
Спомен на праведника остаје довека.
7 Не плаши се рђавих вести,
срце му је постојано, у ГОСПОДА се узда.
8 Срце му је спокојно, не боји се,
ликујући гледа своје душмане.
9 Просу, даде сиромасима;
праведност његова остаје довека.
Његов рог у части се уздиже.
10 Види то опаки, и гневи се,
зубима шкргуће и нестаје.
Пропашће оно за чим опаки жуди.
1 Алилуја!
Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
2 Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
сада и довека.
3 Од изласка сунца до места његовог заласка,
нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
4 ГОСПОД је узвишен над народима,
његова Слава над небесима.
5 Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
који на висини седи на престолу,
6 који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
7 Он сиромаха диже из прашине,
убогога подиже са буњишта,
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Нероткињи даје да станује у дому
као радосна мајка деце.
Алилуја!
Утеха за Божији народ
40 »Тешите, тешите мој народ«, каже ваш Бог.
2 »Говорите нежно Јерусалиму
и објавите да је његово тешко служење окончано,
да му је грех окајан,
да је из руке ГОСПОДЊЕ примио двоструко за све своје грехе.«
3 Глас виче: »У пустињи припремите пут ГОСПОДУ,
у пустоши поравнајте друм за Бога нашега!
4 Свака долина ће се уздићи,
свака планина и брдо слегнути,
тле џомбасто постаће равно
и врлети равница.
5 Тада ће се открити Слава ГОСПОДЊА
и сви људи ће је заједно видети.
Јер, уста ГОСПОДЊА су говорила.«
6 Глас каже: »Вичи.«
А ја рекох: »Шта да вичем?«
»Сваки човек је као трава
и сва његова приврженост као пољски цвет;
7 трава се осуши и цвет отпадне
кад на њих дуне дах ГОСПОДЊИ.
Да, народ је трава.
8 Трава се осуши и цвет отпадне,
али реч Бога нашега остаје довека.«
9 Попни се на високу гору,
ти који доносиш радосну вест Сиону,
снажно подигни глас,
ти који доносиш радосну вест Јерусалиму
– подигни га, не бој се.
Кажи Јудиним градовима:
»Ево Бога вашега!«
10 Ево, Господ ГОСПОД долази са силом
и својом руком влада.
Ево, с њим је његова награда,
а пред њим његова накнада.
11 Као пастир напаса своје стадо;
својом руком скупља јагњад
и у недрима их носи,
а дојилице води.
Син Божији моћнији од анђела
1 Бог је у прошлости много пута и на разне начине говорио нашим праоцима преко пророкâ, 2 а у ове последње дане проговорио је нама преко Сина, кога је одредио да буде наследник свега, чијим посредством је створио и свет. 3 Он је одсјај Божије славе и прави одраз његовог бића, који све носи својом силном речју. Пошто је извршио очишћење од греха, сео је здесна Величанству на небесима,[a] 4 поставши толико моћнији од анђелâ колико је наследио узвишеније име од њиховог.
5 Јер, којем од анђела је Бог икада рекао:
»Ти си мој Син,
данас те родих«?(A)
Или пак:
»Ја ћу му бити Отац,
а он ће ми бити Син«?(B)
6 И опет, када Прворођенога уводи у свет, каже:
»Нека му се поклоне сви Божији анђели.«[b]
7 За анђеле каже:
»Своје анђеле чини ветровима
и своје слуге огњеним пламеновима«,(C)
8 а за Сина:
»Твој престо, Боже, стоји довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
9 Заволео си праведност, а замрзео безакоње.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова«,(D)
10 и:
»У почетку си, Господе, поставио темеље земље
и небеса су твојих руку дело.
11 Ти остајеш, а они ће нестати
и сасвим се отрцати као одећа.
12 Савићеш их као огртач,
као одећу, и измениће се.
Али ти си увек исти
и твојим годинама нема краја.«(E)
Реч постаје тело
1 У почетку је била Реч,
и Реч је била код Бога,
и Реч је била Бог.
2 Она је у почетку била код Бога.
3 Све је кроз њу постало
и без ње није постало ништа што је постало.
4 У њој је био живот
и тај живот је људима био светлост.
5 И светлост светли у тами
и тама је није обузела[a].
6 Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. 7 Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују.
Сведочанство Јована Крститеља
(Мт 3,1-12; Мк 1,2-8; Лк 3,15-17)
19 А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?«
20 Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.«
Исус је Божије Јагње
29 Сутрадан Јован угледа Исуса како долази к њему, па рече: »Ево Јагњета Божијег, које односи грехе света! 30 То је онај за кога сам рекао: ‚За мном долази човек који је од мене већи, јер је био пре мене.‘ 31 Ја га нисам познавао, али сам дошао да крштавам водом, да би он могао да се објави Израелу.«
32 Затим је Јован овако сведочио: »Видео сам Духа како силази са неба као голуб и остаје на њему. 33 Ја га не бих препознао, али ми је рекао Онај који ме је послао да крштавам водом: ‚На кога видиш да Дух силази и на њему остаје, то је онај који крштава Светим Духом.‘ 34 И ја сам видео и сведочим да је ово Син Божији.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International