Book of Common Prayer
Песма приликом успињања до Храма.
1 Ка горама дижем поглед –
одакле ће ми стићи помоћ?
2 Помоћ ми стиже од ГОСПОДА,
који је небо и земљу начинио.
3 Он неће дати да ти посрне нога,
неће твој Чувар задремати.
4 Не, неће задремати ни заспати Чувар Израелов.
5 ГОСПОД је твој Чувар,
ГОСПОД је сенка на твојој десници:
6 сунце ти неће наудити дању
ни месец ноћу.
7 ГОСПОД ће те чувати од сваког зла,
он ће твој живот чувати.
8 ГОСПОД ће те чувати када одлазиш
и када долазиш, сада и довека.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Обрадовах се кад ми рекоше:
»Хајдемо до Дома ГОСПОДЊЕГ.«
2 Ноге нам стоје у твојим капијама, Јерусалиме.
3 Јерусалим је сазидан
као град где се народ сједињује.
4 До њега се успињу племена,
племена ГОСПОДЊА,
по закону датом Израелу,
да захваљују Имену ГОСПОДЊЕМ.
5 Тамо стоје судијске столице,
престоли владарске куће Давидове.
6 Молите се за мир Јерусалимов.
Нека спокојни буду који те воле.
7 Нека буде мир међу твојим зидинама
и спокој у твојим тврђавама.
8 Ради своје браће и другова рећи ћу:
»Мир теби.«
9 Ради Дома ГОСПОДА, Бога нашега,
тражићу што је за тебе добро.
Песма приликом успињања до Храма.
1 К теби дижем поглед,
к теби који на престолу седиш на небесима.
2 Као што су очи слугу упрте у руку господареву,
као што су очи слушкиње упрте у руку господаричину,
тако су наше очи упрте у ГОСПОДА, Бога нашега,
док нам се не смилује.
3 Смилуј нам се, ГОСПОДЕ, смилуј нам се,
јер се преситисмо презира.
4 Пресита нам је душа подсмеха обесних људи,
презира бахатих.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Није ми срце гордо, ГОСПОДЕ,
ни очи охоле.
Не бавим се великим стварима
ни делима сувише чудесним за мене.
2 Не, душу сам своју смирио и стишао
као одојче на мајчиним грудима,
као одојче је моја душа у мени.
3 Израеле, у ГОСПОДА полажи своју наду
сада и довека.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Сети се Давида, ГОСПОДЕ,
и свих његових недаћа.
2 Он се заклео ГОСПОДУ,
заветовао се Силноме Јаковљевом:
3 »Нећу ући у своју кућу
ни попети се на своју постељу,
4 нећу дати да ми сан обузме очи
ни дремеж капке
5 док не нађем место за ГОСПОДА,
боравиште за Силнога Јаковљевог.«
6 Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати,
нашли га у честарском крају.
7 Хајдемо до његовог Боравишта,
да му се код његовог подножја поклонимо.
8 Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка,
ти и Ковчег твоје силе.
9 Нека се твоји свештеници обуку у праведност,
нека твоји верни кличу од радости.
10 Ради свога слуге Давида,
не одврати лице од помазаника свога.
11 ГОСПОД се заклео Давиду
истинитом заклетвом, од које неће одступити:
»Једнога од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако се твоји синови
буду држали мог Савеза
и прописа којима их учим,
њихови ће синови
довека седети на твом престолу.«
13 Јер, ГОСПОД изабра Сион,
њега пожеле за своје боравиште:
14 »Ово је место мог починка довека;
овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.
15 Благословићу га обиљем хране,
његове сиромахе наситићу хлебом.
16 Његове свештенике обући ћу у спасење
и његови верни клицаће од радости.
17 Овде ћу оснажити Давида[a],
и поставити владарску кућу[b] за помазаника мога.
18 У срамоту ћу обући његове непријатеље,
а на њему ће његова круна блистати.«
Дан Божије освете и откупљења
63 Ко је овај који долази из Едома,
из Боцре, у одећи умрљаној црвенилом?
Ко је овај, у сјај одевени,
који корача у својој силној снази?
»То сам ја, праведност најављујем,
моћан да спасем.«
2 Зашто ти је одећа црвена
као у онога ко гази грожђе у муљачи?
3 »Ја сам сâм газио грожђе у муљачи;
ниједан од народâ није био са мном.
У свом гневу сам их изгазио
и у својој срџби их изгњечио;
њихова крв попрскала ми одело
и сву сам своју одећу умрљао.
4 Јер, дан освете био ми је у срцу,
стигла је година откупљења.
5 Огледах се, али никога да помогне;
згранух се што ни од кога нема подршке.
Стога ми моја рука донесе победу
и моја срџба ме подржа.
Писмо цркви у Тијатири
18 »Анђелу цркве у Тијатири напиши:
»‚Ово говори Син Божији, чије су очи као пламтећи огањ, а стопала слична углачаној бронзи: 19 Знам твоја дела, твоју љубав, твоју веру, твоје служење, твоју истрајност и да сада чиниш више него што си чинио у почетку[a].
20 »‚Али, имам нешто против тебе: пушташ жену Језавељу, која за себе тврди да је пророчица, да својим учењем доводи моје слуге у заблуду, па се одају блуду и једу месо жртвовано идолима. 21 Дао сам јој времена да се покаје, али она неће да се покаје за свој блуд. 22 Ево, бацићу је у болесничку постељу, а оне који се с њом одају блуду у велику невољу ако се не покају за своја дела. 23 И побићу јој децу. Тако ће све цркве знати да сам ја Онај који испитује мисли[b] и срца. И сваком од вас даћу према вашим делима.
24 »‚А вама осталима у Тијатири, вама који се не држите тог учења и који нисте спознали Сатанине такозване дубине, кажем: нећу вам наметнути неко друго бреме. 25 Само, чврсто држите оно што имате док ја не дођем.
26 »‚Победнику, оном ко се до краја буде држао мојих дела, даћу власт над народима –
27 »владаће над њима гвозденом палицом,
смрскати их као посуде грнчарске«[c]
28 – као што сам је и ја добио од Оца. А даћу му и звезду Даницу.
29 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«
Излечење одузетога
5 После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим. 2 А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда[a] и има пет тремова. 3 У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих. 4 [b]
5 А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.
6 Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«
7 »Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«
8 »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«
9 И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.
А тог дана је била субота, 10 па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«
11 »Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«
12 А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«
13 Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.
14 После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«
15 Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International